Page images
PDF
EPUB

Мало време три недеље дана,
Подиже се Наод-Симеуне,
Подиже се итар лов ловити,
Оста сама царица госпођа,
Оста сама у бијелу двору;

[ocr errors]

75

80

85

Кад царица постељу претресла, Она нађе књиге и кошуље: „Мили Боже! на свему ти фала ! Да врло сам Богу сагрешила!” Кад је било сунце на заоду, Иде Сима из лова итрога, Пред њег шета госпођа царица, Рони сузе низ господско лице: „Чедо моје, Наод-Симеуне! „Да врло си Богу сагрешно! „Јер си своју обљубио мајку У незнању, моје чедо драго!” Кад то зачу Наод-Симеуне, Проли сузе низ господско лице, Право оде Вилендари цркви, Паде Сави преко свилна крила, Стаде грозне сузе проливати: „А мој бабо, патријару Саво! „Да ти кажем до две до три речи: 95 „Ја сам Богу врло сагрешио, „Јер сам своју обљубио мајку „У незнању, родитељу Саво! ,Можеш ли ми за то дуовати ?” Ал' беседи патријару Саво: „Чедо моје, Наод-Симеуне! „Не могу ти за то дуовати;

وو

90

100

[ocr errors]

„Није шала своја стара мајка!
Овако ти могу дуовати:
„Да сазидам кулу од камена,
„Да те бацим у камену кулу,
„Пак да кључе у море забацим;
„Када кључи из мора изађу,
„Онда ћеш се грека опростити."
Па сазида патријару Саво,
Он сазида кулу од камена,
Баци Симу у камену кулу,
А кључеве у то море сиње.
Прође време тридесет година,
Дигоше се по мору аласи,
И по мору рибу поваташе,
Уватише рибу златоперну,
Поклонише патријару Сави,
Кад је Сава рибу распорио,
У риби је кључеве нашао,

105

110

115

120

За то Сава и заборавио.

Почем виде, по том и познаде:

„Јаој мени до Бога вишњега!

„Ја сам Симу и заборавио,

[ocr errors]

Ово с' кључи од мојега Симе,”
Па отвори на тавници врата,
Ал' се онде Сима преставио,
Преставио, и посветио се;
Глас дадоше на четири стране,
Скупише се млоги свештеници,
Те чатише три дни и три ноћи,

И
Држаше велика денија
И чатише велике молитве:

125

130

Моле свеца, куд ће светац поћи;
Оће светац Вилендари цркви;
Онде нам је светац почивао
А у красној Вилендари цркви.
Благо оном брату ришћанину!
Кој целива и прилог придаје,
Прилог даје, и очима гледи.

16.

Предраг и Ненад.

Рани мајка два нејака сина,
У зло доба у гладне године,
Ha преслицу и десницу руку.
Лепа им је имена надела:

Једном Предраг, а другом Ненаде.
Предраг мајци до коња дорасте,
А до коња, и до бојна копља,
Пак одбеже своју стару мајку
И прибеже гори у ајдуке.
Оста мајка ранећи Ненада,
Ненад браца ни зазнао није.
И Ненад је мајци дорастао
А до коња и до бојна копља,
Пак одбеже своју стару мајку,
И прибеже гори у ајдуке,
Ајдукова три године дана.
Он је јунак мудар и разуман,
И срећан је свуда на мејдану ;
Учини га дружба старешином,
Старешова три године дана.

135

140

5

10

15

20

Ал' се млађан зажелио мајке,
Дружбини је браћи беседио:
„Ој дружбино, моја браћо драга!
„Ја сам вам се зажелио мајке,
„Ајте, браћо, да делимо благо,
„Да идемо сваки својој мајци."
Дружбина га радо послушала.
Како који изасипа благо,
Тај се њему и заклиње тешко :
Који брацем, а који сестрицом;
А кад Ненад свој изасу благо,
Дружбини је браћи беседио:
„Ој дружбино, моја браћо драга!
„Брата немам, а сестрице немам,
„Већ: тако ми Бога јединога!
„Десница ми не усала рука!
„Добру коњу грива не опала!
И бритка ми сабља не рђала! 13)
„Ни у мене више нема блага."
Кад су тако поделили благо,
Ненад седе на добра коњица,
Пак се диже својој старој мајци.
Лепо га је дочекала мајка,
Предњег носи слатку ђаконију.
Кад су били сели за вечеру,
Ненад мајци тијо беседио:
„Ој старице, моја мила мајко!

25

30

35

40

45

13) За чу до је, како се у Црној гори не куну оружјем,

а приповиједају, да је у Арнаута, њиховијех сусје

да, највећа заклетва:

у највећој невољи!"

99

Тако ме пушка не преварила

„Да ми није од људи срамоте,
„Да ми није од Бога греоте,
„Не би рек'о, да си моја мајка:
Зашт' ми ниси браца породила,
„Јали браца, јали милу сеју?

[ocr errors]

„Кад сам био с друштвом на деоби,

99

99

99

Сваки ми се заклињаше тешко:

„Који брацем, а који сестрицом,
„А ја, мајко, собом и оружјем,
„И добријем коњем испод себе."
Стара му се насмејала мајка:
„Не будали, млађани Ненаде!
„Ја сам теби браца породила,
„Предрагога твог брата рођеног,
„И јуче сам за њег разабрала!
„Да с' наоди и да ајдукује
„У зеленој гори Гаревици,
„Пред четом је јунак арамбаша."
Беседи јој млађани Ненаде:
„Ој старице, моја мила мајко!
„Покрој на ме све ново одело,
Све зелено од чое зелене,
„А ократко с горицом једнако,
„Да ја идем браца да потражим,
„Да ме жива моја жеља мине.”
Беседи му стара мила мајка:
„Не будали, млађани Ненаде!
„Јер ћеш лудо изгубити главу."
Али Ненад мајке не слушаше,
Већ он чини, што је њему драго:
Он покроји на себе одело,

99

99

50

55

60

65

70

75

« PreviousContinue »