Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

Наћи ћете камен становити, „Ви разбијте камен становити, „Просуће се млоги крсти златни, Што Јевреји крсте саковали „На прилику како ваши крсти, „Да се ваши крсти не познаду. Диже војску царе Костадине, Те отиде горе под планину, Раскопаше Ођубар планину, И нађоше камен становити, И разбише камен становити, Просуше се млоги крсти златни, Што Јевреји крсте саковали На прилику како наши крсти, Да се наши крсти не познаду;

80

85

90

Односе и цару Костадину,

Узима и царе Костадине,
Па и царе о камен удара,
Пребију се на двоје на троје;
Кад донеше наше крсте часне,
Цар заману да уд’ри о камен,

Пред њиме се камен распрскао.
Кад то виде царе Костадине,
Онда царе на ноге устаде,
Те се часном крсту поклонио
И часнога крста целивао,
И целива сва војска ришћанска.
Кад је царе крсте избавио,

Диже војску, оде двору своме.
Док је био царе Костадине,
Часни крсти на земљи сијали,

95

100

105

Сјали красном народу ришћанском,

Кад премину царе Костадине

110

И честита царица Јелена,

Онда часни крсти васкрсоше,
Васкрсоше горе на небеса,
Те сијају на ономе свету,
Како сунце на овоме свету.

19.

Цар Косшаншин и ђаче самоуче.

Славу слави царе Костантине
У прољеће честит данак Ђурђев,
Три је царе совре поставио:
Једна совра од сувога злата,
Друга совра од сребра чистога,
Трећа совра дрва шимширова ;
Која совра од сувога злата,
За њом сједи дванаест владика
И четири старе патријаре;
Која совра од сребра чистога,
За њом сједи триста калуђера;
Која совра дрва шимширова,
За њом сједи триста ђеце ђака,
Међу њима ђаче самоуче.
Ал' пошета царе Костантине,
Он се шета од совре до совре,
Кад дошета соври сува злата,
'Бено сједи дванаест владика
И четири старе патријаре,
Смјерно им се царе поклонио

[blocks in formation]

И овако њима бесједио:

[ocr errors]

О за Бога! дванаест владика ! „И четири старе патријаре!

„Не би сте л' ми могли дувовати:
Јесам тежак грије учинио:
„Јесам био своје родитеље
„Како бих се грија остајао ?"
Вели њему дванаест владика
И четири старе патријаре,
Не говоре Богу по закону,
Већ говоре цару по хатеру:
„Круно наша, царе Костантине!
Лако ћемо теби дувовати:

99

Ти начини круне позлаћене Све од сребра и сувога злата „А искити драгијем камењем,

99

99

Те поклони на дван'ест владика „И четири старе патријаре, „Тако ћеш се грија остајати. * Опет шета царе Костантине, Док дошета соври сребра чиста, Бено сједи триста калуђера, Смјерно им се царе поклонио И овако њима бесједио: „Оци свети, триста калуђера!

[ocr errors]

Не би л' могли мени дувовати :

„Ја сам грије тежак учинио: "Јесам био своје родитеље,

[ocr errors]

, Како бих се грија остајао?” Вели њему триста калуђера, Не говоре Богу по закону,

25

30

35

40

45

50

Већ говоре цару по хатеру:
„Круно наша, царе Костантине!
Лако ћемо теби дувовати;
„Ти нам пиши триста парусија
„Баш на ово триста калуђера,
„Још погради б'јеле манастире,
Ђе ће живљет' млоги калуђери,
За те молит' Бога без престанка;
Тако ћеш се грија остајати.”

99

[ocr errors]

Опет шета царе Костантине,
Док дошета соври најпосљедњој,
Најпосљедњој, дрва шимширова,
Бено сједи триста ђеце ђака,
Међу њима ђаче самоуче,
И њима се царе поклонио,
И овако био бесједио;

„Бецо моја, три стотине ђака!
„Не би сте л' ми могли дувовати:
„Ја сам грије тежак учинио:
„Јесам био своје родитеље,
„Како бих се грија остајао ?"
Беца муче, ништа не говоре,
Но бесједи самоуче ђаче,
Не говори цару по хатеру,
Већ говори Богу по закону:
„Круно наша, царе Костантине!
Лако ћемо теби дувовати :
„Ти начини лучеву һелију,
„Намажи је лојем и катраном,
„Затвори се, царе, у ћелију,
„Запали је са четири стране,

55

60

65

70

75

80

,,

„Нека гори с вечер' до свијета,
„Акʼ останеш, царе, у ћелији,
„Онда си се грија остајао.”
Кад то чуо царе Костантине,
То је њему врло мучно било,
Па он гради лучеву ћелију,
Намаза је лојем и катраном,
У њу баца ђаче самоуче,
Затвори га царе у ћелију,
Запали је са четири стране,
Она гори с вечер до свијета.
Кад у јутру бијел дан освану,
Рано рани царе
Костантине,
Да обиђе ђаче и ћелију;
Кад је царе доље доходио,
Од ћелије ништо до пепела,
Насред њега самоуче ђаче,
У руку му књиге салтијери,
Те се моли Богу по закону.
Кад то виђе царе Костантине,
Он се бјеше врло зачудио,
Како оста ђаче самоуче,
Брже гради лучеву ћелију,
Намаза је лојем и катраном,
Затвори се царе у ћелију,
Запали је са четири стране,
Она гори с вечер до свијета;
Кад у јутру данак освануо,
Поранило самоуче ђаче,
Да обиђе цара и ћелију;
Кад је ђаче тамо доходило,

85

90

95

100

105

110

« PreviousContinue »