У овој књизи штампао сам х и мјесто Њемачкога ch (понајвише у туђијем ријечима). Против овога правила наштампано је на страни 279. у стиху 519. хадеш мјесто адеш; а чини ми се да је негдје и иншов мјесто хиншов. Штампарскијех погрјешака мислим да у овој књизи нема много, али ће се опет гдјекоја наћи; ја сам за сад опазио само на страни 168. у стиху 4. и на страни 173. у стиху 169. Сшјеван мјесто Сшеван; на страни 192. у стиху 84. Прилицу мјесто Прилицу; а на страни 328 у стиху 5. Шара мјесто Шарац. 1. Свеци благо дијеле. Мили Боже! чуда великога! Или грми, ил' се земља тресе! Ил’удара море у брегове? Нити грми, нит' се земља тресе, Нит' удара море у брегове, Већ дијеле благо светитељи: Свети Петар и свети Никола, Свети Јован и свети Илија, И са њима свети Пантелија; Њим долази Блажена Марија, Рони сузе низ бијело лице. Њу ми пита Громовник Илија: „Сестро наша, Блажена Марија! „Каква ти је голема невоља, „Те ти рониш сузе од образа?” Ал' говори Блажена Марија: „А мој брате, Громовник Илија! Како не ћу сузе прољевати, „Кад ја идем из земље Инђије, „Из Инђије из земље проклете? „У Инђији тешко безакоње: „Не поштује млађи старијега, „Не слушају ђеца родитеља; „Родитељи пород погазили, „Црн им био образ на дивану „Пред самијем Богом истинијем! 99 99 99 „Кум свог кума на судове ћера, Молићемо Бога истинога, „Нек нам даде кључе од небеса, „Да затворим седмера небеса, „Да ударим, печат на облаке, 99 Ни за цркву часна летурђија.” Кад то чула Блажена Марија, Пантелија велике врућине; Свети Јован кумство и братимство, 30 35 40 45 50 55 |