Page images
PDF
EPUB

„Докле си ти пролазио, Иво?
„Јеси л’био до Барата мога ?
„Камо твоја дружина остала?"
Вели њему Голотрбе Иво:
„Ја нијесам ни им’о дружине,
„Осим Бога и дората мога;
„Спустио се мало у Удбињу
„До под кулу Глумца Осман-аге,
„Измамио Глумчеву Фатију,
„И ево је за мном на дорату.
Проговори Глумчева Фатија,
„Црн ти образ, од Барата Мујо,
„Међу браћом сјутра на дивану,

,,

[ocr errors]

200

205

„К'о што ти је данас на мејдану!
„На твоје ме име преварио:
„Не каже се Голотрбе Иво,
„Већ се каже од Барата Мујо."
Кад то зачу од Барата Мујо,
Онда Иву бјеше бесједио:

210

„За што курво, Голотрбе Иво!

215

„Туђе име ти узимаш на се,

„Те ти мамиш Туркиње ђевојке ?"

Па потеже пушку из кубура,

He

удара Голотрба Ива,

Да ђевојку крозањ не убије,
Већ дората међу оба ока;
Паде дорат у зелену траву
И притиште ногу Иванову;
Котрља се Голотрбе Иво,
На Ивану тешко звечи перје,
А катане вранца уплашиле,

220

225

Нагони га од Барата Мујо,
Да Ивану осијече главу,
Нагони га, а вранац зазире;
Док се мало поизвади Иво,
Па потеже пушку од појаса,
Преко себе даде ватру живу :
Лоша Мују срећа прискочила:
Погоди га међу оке чарне;
Одр’јеши се од коња дората,
Па он вата вранца Мујагина,
Своје седло на њег претурио,
Па се баци њему на рамена,
Баци за се Туркињу ђевојку,
Па он оде лугом пјевајући,
Оста Мујо ногом копајући;
Привати се поља Јањочкога,
А стражари њега припазише,
На муштулук краљу отидоше:
„Ево, краљу, Голотрба Ива,
„И он јаше вранца Мујагина.”
Не вјерује од Јањока краљу,
Док не виђе црнијем очима,
А кад виђе црнијем очима,
Он обори тридест баљемеза,
Па Ивана међу очи љуби.
Велик краљу шенлук учинио,
Као да је земљу задобио.
Иван води у цркву ђевојку,
Покрсти је, и вјенча је за се,
Одведе је у бијеле дворе,
Па је љуби, кадгођ се пробуди.

230

235

240

245

250

255

19.

Хајка Ашлагића и Јован бећар.

Пошетала Хајка Атлагића;
На Хајкуни дивно одијело:
Једна глава, седам перишана ;
Једне уши, а двоје минђуше;
Једно грло, три дробна ђердана;
Једне плећи, три кавада жута;
Једне руке, троје белензуке;
Једно срце, три златна појаса;
На ногама гаће шаровите,
Какве су јој клете искићене!
До кољена вуци и бауци,
Од кољена ситне веверице,

А покрај њих све јуначки брци,

На усперку пашин делибаша,
Око њега тридесет делија ;
На учкуру двије кујунџије:
Један кује, други позлаћује.
Шета млада низ нову чаршију
Пред дућане Јована бећара:
„Божја помоћ, Јоване бећаре!"-
„Здрава била, Хајко Атлагића!
„Здрава била, и гаће дерала,
„А и мени халвалука дала."
Вели њему Хајкуна ђевојка:
,0 Јоване, Бог те не убио!
„А шта ћу ти дати халвалука?
„Да бих дала везена јаглука,

5

10

15

20

25

"У том нема за те халвалука;
„Да бих дала танка бошчалука,
„Ни ту нема за те халвалука;
„Да бих тебе у ложницу звала,
"Не ћеш, Јово, ћети мировати,
„Веће хоћеш стати враговати."
Проговара дијете Јоване:
„Ход, Хајкуна, да се опкладимо,
„У твој ђердан и у мог ђогата,
„Бе речемо, да се састанемо:
„Јал у моме, јал у твоме двору,
„Илу башчи бега Атлагића,
«Да заједно ноћцу преноћимо:
„Које прије стане враговати,
„Нека даде коња, ил' ђердана."
Проговори Хајкуна ђевојка:
„Чујеш ли ме, дијете Јоване!
„Кад довече тавна ноћца дође,
„Дођи, Јово, у зелену башчу

„Под неранцу бега Атлагића,

„Чекај мене под жутом неранџом." Па ђевојка оде у дворове.

Мисли Јово на дућану своме,

Што му рече Туркиња ђевојка:

Дал' ће доћи, да л' навести Турке.

30

35

40

45

50

У то доба тавна ноћца дође.
Шета Јово у зелену башчу

Под неранцу бега Атлагића,

55

Мало стаде под жутом неранџом,

Стаде јека кроз зелену башчу:

Стоји звека дробнијех ђердана,

Стоји шкрипа жутијех кавада,
Стаде клепет мества и папуча;
Рече Јово, навела је Турке,
Па побјеже кроз зелену башчу.
Јави му се Туркиња ђевојка:
„Куд ћеш, Јово ? ногу подломио!
Знаш ли, данас што си говорио.
Стаде Јово у зеленој башчи,
Дође к њему Туркиња ђевојка,
Узе Јова за бијелу руку,
Води њега на горње чардаке,
Па легоше у меке душеке.
Заспа Јово како јагње лудо,
Ал’ђевојка спавати не може,
Окреће се по меку душеку,
Удри Јова руком уз образе:
,0 Јоване, не дигао главе !
„Зар ти жалиш твојега ђогата ?
„Да Бог да га узјахали Турци!
„А мој ђердан попили хајдуци "
Кад то виђе дијете Јоване,
Он загрли Туркињу ђевојку,
Пољуби је три-четири пута,
Да тко броји, и више би било.
Па заспаше ђеце обадвоје.
Кад се прену дијете Јоване,
Танку кулу огријало сунце,
Рече ријеч дијете Јоване:
„Ој ђевојко, мртви сан заспала !
„На пенџере огријало сунце,
„Хоһе мене Турци погубити.”

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »