Page images
PDF
EPUB

200

205

210

„Докле си ти пролазио, Иво ?
„Јеси л' био до Барата мога ?
„Камо твоја дружина остала ?”
Вели њему Голотрбе Иво:
„Ја нијесам ни им’о дружине,
„Осим Бога и дората мога;
„Спустио се мало у Удбињу,
„До под кулу Глумца Осман-are,
„Измамио Глумчеву Фатију,
„И ево је за мном на дорату."
Проговори Глумчева Фатија,
„Црн ти образ, од Барата Мујо,
„Међу браћом сјутра на дивану,
„К'о што ти је данас на мејдану!
„На твоје ме име преварио :
„Не каже се Голотрбе Иво,
„Beh се каже од Барата Мујо.”
Кад то зачу од Барата Мујо ,
Онда Иву бјеше бесједио:
„За што курво, Голотрбе Иво!
„Туђе име ти узимаш на се,
„Те ти мамиш Туркиње ђевојке ?”
Па потеже пушку из кубура,
He

удара Голотрба Ива,
Да ћевојку крозаю не убије,
Већ дората међу оба ока ;
Паде дорат у зелену траву
и притиште ногу Иванову;
Котрља се Голотрбе Иво,
На Ивану тешко звечи перје,
А катане вранца уплашиле,

215

220

225

230

235

240

Нагони та од Барата мујо,
Да Ивану осијече главу,
Нагони га, а вранац зазире ;
Док се мало поизвади Иво,
Па потеже пушку од појаса,
Преко себе даде ватру живу:
Лоша Мују срећа прискочила:
Погоди га међу оке чарне;
Одрјеши се од коња дората,
Па он вата вранца Мујагина,
Своје седло на њег' претурио,
Па се баци њему на рамена,
Баци за се Туркињу ћевојку,
Па он оде лугом пјевајући,
Оста Мујо ногом копајући;
Привати се поља Јањочкога,
А стражари њега припазине,
Ha

муштулук краљу отидоше :
Ево, краљу, Голотрба Ива,
„И он јаше вранца Мујагина.”
Не вјерује од Јањока краљу,
Док не виђе црнијем очима,
А кад виђе црнијем очима,
Он обори тридест баљемеза,
Па Ивана међу очи љуби.
Велик краљу шенлук учинио ,
Као да је земљу задобио.
Иван води у цркву ћевојку,
Покрсти је, и вјенча је за се,
Одведе је у бијеле дворе,
Па је љуби , кадгоћ се пробуди.

245

250

255 19.

Хајка А шлаг и ба и Јован беба р.

5

10

Пошетала Хајка Атлагића ;
На Хајкуни дивно одијело:
Једна глава, седам перишана;
Једне уши, а двоје минђуше;
Једно грло, три дробна фердана ;
Једне плећи, три кавада жута;
Једне руке, тројe бeлeнзуке;
Једно срце, три златна појаса;
На ногама гаһе шаровите,
Какве су јој клете искићене !
До кољена вуци и бауци,
Од кољена ситне веверице,
А покрај њих све јуначки брци,
На

усперку пашин делибаша,
Око њега тридесет делија ;
На учкуру двије кујунџије:
Један кује, други позлаћује.
Шета млада низ нову чаршију
Пред дуһане Јована беһара :
„Божја помоћ, Јоване бећаре!”.
„Здрава била, Хајко Атлагића!
„Здрава била , и гаће дерала,
„А имени халвалука дала.”
Вели њему Хајкуна ђевојка:
„0 Јоване, Бог те не убио!
„А нта һу ти дати халвалука ?
„Да бих дала везена јаглука,

15

20

25

30

35

40

У том нема за те халвалука;
„Да бих дала танка бошчалука,
„Ни ту нема за те халвалука ;
„Да бих тебе у ложницу звала,
„Не ћеш, Јово, Тети мировати,
„Веће хоћеш стати враговати.”
Проговара дијете Јоване:
„Ход”, Хајкуна, да се опклaдимо,
У твој ђердан и у мог ђогата,
„Бе речемо, да се састанемо:
„Јал' у моме, јал” у твoмe двору,
„Ил” у башчи бега Атлагића,
Да заједно ноћцу преноћимо:
„Које прије стане враговати,
„Нека даде коња, ил” фердана.”
Проговори Хајкуна ћевојка:
„Чујеш ли ме, дијете Јоване!
„Кад довече тавна ноћца дође,
„Дођи, Јово, у зелену башчу
„Под неранцу бега Атлагића,
„Чекај мене под жутом неранцом.”
Па евојка оде у дворове.
Мисли Јово на дуһану своме,
Што му рече Туркиња ћевојка:
Да лhе доћи, да л' навести Турке.
У то доба тавна ноћца дође.
Шета Јово у зелену башчу
Под неранцу бега Атлагића,
Мало стаде под жутом нераном,
Стаде јева кроз зелену башчу:
Стоји звека дробнијех ђердана ,

45

[ocr errors]

50

55

60

65

70)

Стоји шкрипа жутијех кавада,
Стаде клепет мества и папуча;
Рече Јово, навела је Турке,
Па побјеже кроз зелену башчу.
Јави му се Туркиња ћевојка :
„Куд ћеш, Јово ? ногу подломио!
„Знаш ли, данас што си говорио.”
Стаде Јово у зеленој башчи,
Дође к њему Туркиња ћевојка,
Узе Јова за бијелу руку,
Води њега на горње чардаке,
Па легоше у меке душеке.
Заспа Јово како јагње лудо,
Ал' ћевојка спавати не може,
Окреће се по меку душеку,
Уд'ри Јова руком уз образе:
„0 Јоване, не дигао главе !
„Зар ти жалиш твојега Богата ?
„Да Бог да га узјахали Турци!
„А мој ђердан попили хајдуци !”
Кад то виђе дијете Јоване,
Он загрли Туркињу ћевојку,
Пољуби је три-четири пута ,
Да тко броји, и више би било.
Па заспаше ђеце обадвоје.
Кад се прену дијете Јоване,
Танку кулу огријало сунце,
Рече ријеч дијете Јоване :
„Ој ћевојко, мртви сан заспала!
„На пенџере огријало сунце,
„Хоһе мене Турци погубити."

75

80

85

« PreviousContinue »