Вели њему Туркиња ђевојка:
„Не бој ми се, дијете Јоване!
Ја бих тебе могла оставити
„И годину дана бијелијех
„У нашему двору бијеломе,
„Да не знаде ни отац ни мајка."
Па се скочи на ноге лагане,
Па Јована у душеклук спрема
И затрпа њега душецима.
Ваздан Јово у душеку спава,
Доке њима тавна ноћца дође,
Те намири и оца и мајку,
Иде Јову на горње чардаке,
И Јована вади из душека,
Донесе му господску вечеру,
И накупи жутијех дуката,
Па сиђоше пред подруме б'јеле,
Опремише дора Атлагића,
Оде Јово до под своју кулу,
Те опреми својега ђогата
И он узе, што имаде блага,
Добријех се доватише коња,
Па одоше у равне Котаре.
Кад у јутру јутро освануло,
Виђе љуба бега Атлагића,
'Бе на кули не има ђевојке,
Покупљено из ризнице благо,
А не има коња у подруму:
Брже гради књигу на кољену,
За кћери је књигу оправила:

80

95

100

105

110

115

„За што, кћери, да од Бога нађеш! 120

Своме оцу ти запали браду?
„Старој мајци образе поцрни
А Хајкуна другу шаље мајци:
„Не будали, моја стара мајко!
„Да ти знадеш, моја стара мајко,
„Како влаше плаховито љуби,
„Ти би мога баба оставила,
„Па 6 отишла стара за каура."

20.

125

Јанко 20) од Кошара и Мујин Алил.

Књигу пише од Котара Јанко,

Те је шаље у кршну Кладушу
А на руке Мујину Алилу:
„О Турчине, дијете Алиле!
„Тебе вале по кршној Кладуши,
„Мене вале по равну Котару,
„Но ми дођи на мегдан јуначки,
„Да видимо, ко је бољи јунак ;
„А ево ти три мегдана дајем:
„Први ћу ти мегдан оставити
„У Кладуши а пред твојом кулом,
„Нек ти види остарјела мајка,
„Ја како ћеш, Туре, погинути,

5

10

20) Ово је Јанко Мишровић, отац славнога јунака Сшојана Јанковића, и морао је живљети око половине ХVІІ вијека ; јер су Млечићи 1669 године признали јунаштво његова сина Стојана и поставили га сердаром над морлацима.

,,

"Јал' како ћеш мене погубити; „Други ћу ти мегдан оставити „А под мојом под вренђијом кулом, „Нек ми види вијерница љуба, „Ја како ћу, Туре, погинути, „Јал како ћу тебе погубити; „Трећи ћу ти мегдан оставити „Под Кунаром у пољу Котару, „А на међи Турској и каурској, Бе је земља крви пожељела, „Гавранови од јунака меса; „Дођ Алиле, ђе је тебе драго ; „Ако ли ми на мегдан не смијеш, „А ти узми дивчик и повјесмо „И вретено дрва шимширова, „Па ми преди гаће и кошуљу, „Да не мучим љубе Анђелије." Кад Алилу књига допанула, Стојећи је Туре проучило, Па се скиде низ бијелу кулу, Невесело по авлији шета, Подметнуло руке под пазуке; Ал' ето ти од Кладуше Муја, Иде Турчин са зелене лонце, Пригрнуо зелену мавлуту, Гледа сина нејака Алила, Па га пита силна потурица : „Што је сине, дијете Алиле! „Ко л' те зове на мегдан јуначки, „Те си га се, сине, препануо? ,,Каж бабајку јутрос на уранку?"

15

20

25

30

35

40

Алил с вати руком у џенове,
Te му даде лист књиге бијеле.
Кад је Мујо књигу проучио,
Те виђео, што се у њој пише,
Он се руком у џепове маши,
Те извади дванаест дуката,
Те их даде младу књигоноши,
Па му 'вако Мујо говораше:

99

„Чујеш мене, млади қаурине! „Поздрави ми од Котара Јанка, „Нек ме чека под Кунар-планином, „Довешћу му мојега Алила „У неђељу, која прва дође, „Нек сабљама мегдан подијеле." Па он оде на бијелу кулу, А довати дивит и хартију, Оде писат' књиге на кољену: Прву Турчин књигу накитио, Те је шаље у Коваче равне На Турчина Ковачину Рама: „О даица, Ковачина Рамо! „Покупи ми по равну Ковачу

99

„Пет стотина силних Ковачана,

„Хајде шњима ка кршној Кладуши
„А под моју под вренђију кулу,
„Јера зове од Котара. Јанко,
„Та Алила на мегдан мојега,
„Да. Алилу будеш у невољу.”
Другу Мујо књигу накитио,
Те је шаље у Лику крваву
На Турчина Личанина Тала:

45

50

55

60

65

70

75

„О амица, Личанине Тале!
„Покупи ми по Лици крвавој
„Пет стотина коња и јунака,
„Хајде шњима ка кршној Кладуши
„А пред моју пред бијелу кулу,
„Јера зове од Котара Јанко

Та Алила на мегдан мојега,

„Да му будеш с десна у полицу."
Трећу Мујо књигу накитио,
Те је шаље у Наке крваве
На Турчина Накић-Ибрахима:
„Побратиме Накић-Ибрахиме!
„Покупи ми по Наку крваву
„Пет стотина коња и јунака,
„Хајде шњима ка кршној Кладуши

„А пред моју пред бијелу кулу,
„Јера зове од Котара Јанко

Та Алила на мегдан мојега,

„Да синовцу будеш у невољу."
А четврту књигу оправио,
Посла књигу у Турску Удбину
На сестрића Танковић-Османа :
О сестрићу, Танковић-Османе!
„Покупи ми по вашој Удбини
„Удбинскијех на гласу јунака

9,

На пријепис пет стотина друга, „Хајде шњима ка кршној Кладуши „А под моју под вренгију кулу, „Јера зове од Котара Јанко „Та Алила на мегдан мојега, „Да Алилу будеш у невољу."

80

85

90

95

100

105