Page images
PDF
EPUB

Кад ногибе Турска поглавица,

260 Наљути се млога породица, Те у пољу заметнуше кавгу, Ев” се бише половину дана, Срби Турску крдисаше војску, УКунару гору наћераше.

265 Од Турака мало ко побјеже, Осим курва на кулашу Тале и са њиме Танковић Османе: Од Србаља мало ко погибе, Но се рани Шарифу Цвијане, 270 и нема им Мандушића Вука, Њега тражи на кулашу Јанко, Тражио га, па га помињаше: „Бе си, Вуче, моја десна руко! „Мене прође моје четовање." 275 Тек што Јанко у ријечи бјеше, Ал' ето ти Мандушића Вука и он води од Кладуше Муја, Везао му руке на опако, Приведе га од Котара Јанку, 280 Па га Вуче њему поклоню: Ето, Јанко, од злата јабуке, Чини шњоме, што је тебе драго. Јанко беше јуначко кољено, Посла Муја у кршну кладушу, 285 и овако њему говораше : „Иди, Мујо, у кршну кладушу, „Лагат немој, веће право кажи, „А џаба ти живот на мегдану. Оде Турчин везан у кладушу, 290

Јанко с друштвом ка бијелој кули",
Почасти их три четири дана,
Па одоше сваки двору своме,
А он оста мрко пити вино
Са Стојаном на бијелој кули.

295

21.

Женидба Самојана ??) Јанковића.

Још од зоре нема ни помена,
Удбињска се отворише врата,
и изиђе једна чета мала,

22) Мало прије сам напоменуо, да су Млечнін 1669 го.

дине признали јунаштво Сшојана Јанковића и поставили га сердаром над мормацима; послије су му одредили 20 дуката плате на мјесец носим другиjех различнијех поклона дали му златну колајну и два сина поставили му капетанима. Био је 14 мјесеци роб у Цариграду, па њекако утече и дође здраво у Котаре; и послије , опет биjући се с Турцима погинуо је од пушке. Од његове породице имају еад у Далмацији два брата, Торбије и Кирјак, који осим многијех другнјех баштина у Котарима имају у Задру господеку кућу. Име се Стојана Јанковића спомиње у пјесмама по свему народу нашему, а у Котарима се о њему иного којешта н ариаовиједа. Као што је г. Теодор Петрановић у магазину за годину 1841 описао породицу Илијe Смиљанића, онако би ваљало да

и породицу Стојана Јанковића, а поменута његова два потомка имају за то сила писменијех свје. дочанства,

ко

опище

5

10

15

За тридесет и четири друга,
Пред њоме је Лички Мустај-беже.
Оде беже у Кунар планину,
Да он лови лова по планини.
Хода беже три-четири дана ,
Ништа бего уловит' не може,
Поврати се Лики и Удбињи.
Када сиђе под гору јелову,
Уврати се на воду чатрњу,
Да почине и да воде пије;
Баци очи под јелу зелену,
Ал' с од јеле paзacјале гране ;
Када дође Мустај-беже Лички,
Пјан катана под јеликом спава
Сав у срми и у чистом злату:
На глави му калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,
Покрај њих је крило оковано,
Ваља крило хиљаду дуката ;
На плећима зелена долама,
На долами тридесет путаца,
Свако пуце по од литру злата,
Под гръоцем од три литре злата,
и оно се на бурму отвора,
У њем носи за јутра ракију;
По долами троје токе златне ,
Златне токе по од двије оке,
Двоје вите, а треће самите;
На ногама ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, како у сокола,

20

25

30

35

40

43

Из ковчи су синџири од злата,
На синџирим” ситне титренке,
Што ћевојке носе о гръоцу ;
Опасао мукадем појаса,
За појасом девет Даницкиња
Све у чисто заљевене злато ;
обедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна
и у њима три камена драга,
Вања сабља три царева града;
У крилу му лежи павталија,
На њојзи је тридесет карика,
Свака павта од десет дуката ,
Код нишана од тридест дуката,
Више злата, него љута гвожђа;
Када јунак из травице дине,
Уз јелу се узвијају гране;
Притиште га Мустај-беже Лички
Су тридесет и четири друга,
Измаче му свијетло оружје;
Кад се прену јунак из травице,
Те он виђе црнијем очима,
Да су њега Турци притиснули,
А код њега не има оружја :
Како кога рукам” доваташе,
Те оземљу њиме удараше ,
Та у њему живо срце пуца;
Уби њему друга седмерицу,
Док му б'jеле освојише руке,
Савезаше, па га поћераше,
Поһераше бијелој Удбињи,

50

60

65

Привезане на њега оружје, Нек се чуди мало и велико , Бе увaти Мустај-беже Лички Та катану под свијем оружјем. Кад су били пољем широкијем, 70 Проговара Мустај-беже Лички: 0ј Бога ти, незнана катано! „Откле ли си, од које л' крајине ? Како л' тебе по имену вичу ? „Куда ли си био намислио ?

75 „Камо твоја дружина остала ? А катана њему проговара : „Што ме питаш, Мустај-беже Лички ? „Јеси л чуо Латинско приморје, „Код приморја ришћанске Котаре 80 И у њима Јанковић-Стојана ? „Ја сам главом Јанковић Стојане; Нисам више ни имао друга, „Осим Бога и себе једнога, „А нијет сам био учино,

85 „Да се спустим до под твоју кулу, „Да измамим Хајкуну ћевојку, „Да одведем себе у Котаре, Па ми не би од Бога суђено: „Проклето ме пиће преварило.” 90 Тада рече Мустај-беже Лички: „Бе аФерим, Јанковић-Стојане! Баш си дош'о у онога руке, „Који ће те, море, оженити." У ријечи пали под Удбињу

95 Испод куле Мустај бега Личког,

[ocr errors]
« PreviousContinue »