Page images
PDF
EPUB

Ал' не гледа Смиљанић' сердаре,
Већ Стојана међу очи црне,
И овако Илија бесједи:

„Побратиме, Јанковић-Стојане!

„Јел истина да преварит' не ћеш ?"
Стојан њему тврду вјеру даје:

„Тврда вјера, та ме не убила!

„Хоћу дати, преварити не ћу."
Кад то чуо Смиљанић Илија
"Бипи јунак од земље на ноге,
Па долеће до дората свога,
На дорату егбе отпучио,
На се вади дивно одијело:

A

уз ноге ковче и чакшире, А на плећи зелену доламу,

А на главу калпак и челенку,

24.

Женидба од Задра Тодора.

Пију вино до два побратима
У Удбини на ћемерли лонци:
Једно ми је Боичић Алија,
А друго је Танковић Османе.
Кад се побре накитиле вина,
Онда рече Танковић Османе:
„Побратиме, Боичић-Алија!
"Јеси л' био скоро у приморју,

100

105

110

5

„У приморју, у влашком Котару?
„А јеси ли, побро, долазио
„Под танану Смиљанића кулу,

99

Јеси ли се пењ'о на пенџере ? „Јес' видио Косу Смиљанића ?” Вели њему Бончић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага! Ја сам био скоро у приморју, „Долазио у влашке Котаре, „И под танку Смиљанића кулу, „Пењо сам се кули на пенџере, „Видио сам Косу Смиљанића, „Код ње сједи Јела Мандушића, „Ево Коса хитар везак везе, „Код ње Јела танко рухо преде; „Ал' каква је Коса Смиљанића! „Што је земље на четири стране „Да је љевше у свијету нема, „И нарасла цура за удају: „Сад је Коси дванаест година, „Нагојила лице за љубљење; "Ал' залуду, сладак побратиме! „Јер је Коса скоро испрошена „За копиле од Задра Тодора; „У суботу, која прва дође, "Хоће доћи Косини сватови, "У неђељу данак преданити, „Понеђељак јутра дочекати, „И одвести Косу Смиљанића „За копиле од Задра Тодора." Кад то чуо Танак Осман-ага,

99

10

15

20

25

30

35

Удари се руком по кољену,
Нова чоха на кољену пуче:
„Јао њему 24) до Бога милога!
„Ја је чекам четири године,
„Па ми данас оде за другога !
„Боичићу, Богом побратиме!
„Да си брже на вашу Цетињу!
„Покупи ми тридест Цетињана
„По избору добрих коњаника,
„Поведи их мени на Удбину
„У суботу, која прва дође."
А Алија не рече ријечи,

,,

Већ од земље на ноге скочио,
Па посједе дебела дората,
Оћера га право на Цетињу.
Осман-ага оста на Удбини,
Па он књигу на кољену пище,
Те је шаље на Херцеговину
На кољено Шарац-Махмут-аги
И до њега старац-Мердан-аги :
„Ето књига, двије аге старе !
„Да сте брже мени на Удбину
„У суботу, која прва дође!
„Повед'те ми по тридест Турака,
, Све атлије и добра коњика.’

,,

Па је другу књигу накитио,

40

45

50

55

60

65

Те је шаље од Авале Порчи

24) Њему мјесто мене или мени каже пјевач за то, као да се не би примијенило њему. Тако се у овакијем догађајима и у говору може чути.

И до њега Топал-Каматару:
„Ето књига, двије аге драге!
„Да сте брже мени на Удбину
„У суботу, која прва дође !
„Поведите ми по тридест Турака
„ Све атлије и добра коњика.”

[ocr errors]

Па је трећу књигу накитио, Те је шаље на Турску Кладушу На кољено Хрњи Мустаф-аги И његову Гојену Алилу: „Ето књига, два брата рођена! „Да сте брже мени на Удбину „У суботу, која прва дође! „Поведите ми по тридест Турака „Све атлије и добра коњика." Па четврту књигу накитио, Те је шаље ка Пећини Стјени, На кољено Ковачевић-Раму И до њега од Ст'јене диздару: „Ето књига, двије аге драге! „Да сте брже мени на Удбину „У суботу, која прва дође, „Поведите ми по тридест Турака „Све атлије и добра коњика." Па је пету књигу накитио, Те је шаље Лики и Крбави На кољено Личком Мустај-бегу И до њега од Орашца Талу: „Ето књига, двије четобаше! „Да сте брже мени на Удбину „У суботу, која прва дође!

75

75

80

85

90

95

„Поведите ми по тридест Турака
„Све атлије и добра коњика. ”
Таке књиге Осман растурио,
Па изнесе зелена барјака,
Те га поби у рудину траву,
Па под барјак купи Удбињане.
Кад сакупи тридест Удбињана,
Све атлије и добра коњика,
Шњима сједе пити вино ладно,
Дан по данак док субота дође.
Кад субота јутро освануло,
А јошт није обасјало сунце,
Ал ето ти Бончић-Алије
Од Цетиње града бијелога
И за њиме тридест Цетињана
По избору добрих коњаника ;
На селам их Осман дочекао,
Од добријех коња одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Првом су се чашом обредили,
Ал’ето ти од Херцеговине
А на име Шарац-Махмут-аге,
Шњим поредо старац-Мердан-аге
И за сваким по тридест Турака ;
На селам их Осман дочекао,
И они су коње одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Првом су се чашом обредили,
Ал ето ти од Авале Порче,

100

105

110

115

120

125

« PreviousContinue »