Шњим поредо Топал-Каматара,
Сваки води по тридест Турака;
На селам их Осман дочекао,
И они су коње одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Првом су се чашом обредили,
Ал’ето ти са Кладуше Муја,
Шњим поредо његова Алила,
Сваки води по тридест Турака;
На селам их Осман дочекао,
Од добријех коња одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Првом су се чашом обредили,
Ал ето ти од Пећине Стјене,
Ал' ето ти, Ковачевић-Рама,
Шњим поредо од Ст'јене диздара,
Сваки води по тридест Турака;
На селам их Осман дочекао,

И они су коње одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Првијем се чашам’обредише,
Ал ето ти Личког Мустај-бега,
Шњим поредо од Орашца Тала
На кулашу коњу великоме
(Заврг'о се дреновом батином,
У батини хиљада клинаца);
Сваки води по тридест Турака;
На селам их Осман дочекао,

130

135

140

145

150

155

Од добријех коња одјахали,
Одмах сјели за пуну трпезу,
Па стадоше пити вино ладно.
Ту њих бијел данак оставио,
И тамо су ноћцу преноћили
Све пијући вино и ракију.
Кад у јутру бијел дан освану,
Стадоше се Турци опремати,
Опремише и себе и коње,
Па на добре коње усједоше,
Под Удбином поље прегазише,
Униђоше у Кунару Турци,
И Кунару здраво прегазише,
Па сиђоше у Тељигу Турци,
Газе Турци Тељигу планину,
И Тељигу здраво прегазише,
Па сиђоше у Динару Турци,
Газе Турци Динару планину,
И Динару здраво прегазише,
Па сиђоше мору у отоку,
Ту их бијел данак оставио,
У отоци конак учинише,
Добре коње Турци изводаше,
Ша им онда зопцу устакоше,
Па сједоше аге вечерати,
Сира, љеба, ракије и вина,
И дебела меса овнујскога;
Полегоше санак боравити.
Понеђељник јутро освануло,
Јоште није обасјало сунце,
Скочио је од Кладуше Мујо.

160

165

170

175

180

185

190

Па он буди свог брата Алила :
„Устан’горе, мој брате Алиле!
„Да идемо на Црвене стјене,
„Сехир чинит камене Котаре."
И одоше на Црвене стјене.
Кад изишли на Црвене ст’јене,
Ондар Мујо говори Алилу:
„Да се попни јели на кичицу,
„И понеси дурбин од биљура,
Па му пружи седам кољенаца,
„Наслони га на јелову грану,
,Окрени га камену Котару,

99

99

„Па покупи поље под Котаром, „И уфати на граду капију, „Јесу ли се отворила врата, „А јесу ли изишли сватови, „Хоће л', брате, у морску отоку. У млађега поговора нема. Оде Алил јели у кичицу И однесе дурбин од биљура, Па му пружи седам кољенаца, Наслони га на јелову грану, Окрену га камену Котару, Под Котаром поље покупио, И на граду уфати капију, Па он стаде Мују бесједити: „А мој брате, Хрњо Мустаф-ага! „Котару се врата отворила, „Из Котара изишли сватови, „Међу њима од злата кочије „Прекривене црвеном кадифОМ,

99

На њима су четири јабуке

Све од чиста саљевене злата, „И на њима драги каменови, „При њима се види путовати „У по ноћи, кано у по дана; „И ето их право кроз отоку. „Ал' да видиш, мој брате Мујага! „Да ти видиш, с јеле гледајући,

225

„А напријед пред сватов ма, Мујо, 230 „У црвеној чохи Веденичкој,

Туда иду девет коњаника,

„А под њима коњи алатасти,
„А напријед јунак на алату,
„Риђих, Мујо, до рамена брка,
„Панули му до малих пушака,

9,

99

Необична ока и погледа.

„Па да видиш, мој брате Мујага!
За њима је седам коњаника

„У зеленој чохи Веденичкој,
„У зелену, на зеленим коњма,
„А напријед јунак на зеленку
„Смеђих, Мујо, до рамена брка,
И

9,

99

у њега пали до пушака. Па да видиш, мој брате Мујага! За њима је до пет коњаника

Све у црној чохи Веденичкој, „Све у црну, на вранијем коњма, „А напријед јунак на вранчићу „Црних, Мујо, до рамена брка, „Панули му по малим пушкама, „Сјају му се токе кроз бркове,

235

240

245

250

„Кано мјесец од петнаест дана „Кад обасја кроз јелове гране;

260

265

„Па да видиш, мој брате Мујага! "За њима су до три коњаника „У бијелој чохи Веденичкој, „А под њима коњи ђогатасти, „А напријед јунак на ђогату, „Плави су му до рамена брци. „Па да видиш, мој брате Мујага! „Што је младо влашче уз кочије „На вранчићу коњу од мејдана, „Он не има браде ни бркова, „А љевши је од сваке ђевојке. „Па да видиш, мој брате Мујага! „Што је момак јандал од сватова „На дорату коњу од мејдана, „Гарила га мрка наусница, Све му доро зечки поиграва, „А јунака пјеном пребацује. „Па да видиш, мој брате Мујага! „Што ј' острагу јунак за сватовма 275 „На путаљу коњу од мејдана, „Смеђих, Мујо, до рамена брка, "И у њег су пали по пушкама, „И покрили пушкам тепелуке,

,,

„Сјају му се токе кроз бркове,
„Кано мјесец кроз јелове гране
„Кад обасја од петнаест дана;
„Око главе пера и челенке,

270

280