Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

50

Али вели црни Арапине:
„Хај ћевојко, жалостна ти мајка !
Младу ли те мајка удавала,
„Ти не имаш дојка ни једнога!”
Али вели дијете Груица:
„Туђа мене мајка удавала;
„Нигда своје боље не удала!”
А.” повикну Дебелић Новаче:
„У дри, Грујо, усала ти рука!”
Сину сабља испод пријевјеса,
и Арапу полећела глава;
Друмом jашу господа сватови,
Попијева Дебелић Новаче :
„0 јунаци млади нежењени!
Ви се жен'те откуд вама драго,
„Не бојте се црног Арапина ,
„Јер је данас Арап погинуо,
„Посјече га Новаковић Грујо.”

55

60

5.

Груица и па ш а са За го рја.

Књигу пише паша са Загорја,
Те је шаље на Грахово равно,
А на руку Милутину кнезу:
„Милутине, од Грахова кнеже!
„Готови ми господска конака :
Очисти ми тридесет одаја
„За мојијех тридесет делија,
„Набави ми тридест bевојака

[ocr errors]

10

15

20

[ocr errors]

У твојијех тридесет одаја „А на мојих тридесет делија; „Мене простри на бијелој кули, „Ту нек буде твоја мила ћерка, „Мила ћерка дилбер Иконија, „Да је љуби паша са Загорја.” Оде књига од руке до руке Докле дође на Грахово равно А на руке Милутину кнезу; Када кнеже књигу проучио, Уд'рише му сузе од очију. А гледа га ћерка Иконија, Па му оде смјерно говорити: „0 мој бабо, Милутине кнеже ! „Откуд књига? Огњем изгорела! Те је учиш, а сузе прољеваш ? Што л' ти тако жалостиво пише?" Ал' говори кнеже Милутине, „Бери моја, дилбер Иконија ! Књига јесте са Загорја равна „Од проклетог паше са Загорја, Хоhе паша нама на конака , „Па ми иште тридесет одаја И у њима тридест ђевојака „На његових тридесет делија, Тебе иште на бијелу кулу, „Да те љуби за живота мога; „За то плачем и сузе прољевам.” Али вели дилбер Иконија: О мој бабо, Милутине кнеже ! „Ти очисти тридесет одаја,

25

30

[ocr errors]
[ocr errors]

35 40

99

45

50

„И готови господску вечеру;
Не брини се за моје ћевојке,
„Набавићу тридест другарица;
„Ја ћу бити на бијелој кули.”
Кад ћевојка баба научила,
Она узе дивит и хартију,
Те написа књигу на кољену
Побратиму Новаковић-Грују:
„Побратиме, Новаковић-Грујо!
„Како тебе ситна књига дође,
Омах избер” из ваше дружине ,
„Побратиме, тридест младих друга,
„Којино су као и ђевојке,
„Хајде шњима на Грахово равно
„А нашему пребијелу двору."
Кад ћевојка књигу написала,
На вришко је Грују оправила.
Кад хајдуку ситна књига дође,
Намах викну у своју дружину;
Скупи му се тридест младих друга ,
Сваки беше љепши од ћевојке;
А поскочи челебија Грујо,
Па довати лака цeвeрдана,
Оде право на Грахово равно,
По акшаму стиже у Грахово
А пред кулу Милутина кнеза ;
Дочека га дилбер Иконија,
Руке шири те г' улице љуби,
А дружину у бијелу руку,
Одведе их на бијелу кулу,
Па отвори попете сепете,

55

60

65

70

75

[ocr errors]

80

85

Те извади рухо ћевојачко,
Те обуче тридесет хајдука ,
Па их води у тридест одаја,
Али вели дијете Груица :
„Браћо моја, тридест мојих друга!
Сваки сједи у својој одаји,
„Па кад дођу пашине делије,
„Љубите их у скут иу руку,
Отпаш'те им свијетло оружје,
„А служите вино и ракију,
„А слушајте моје Даницкиње:
„Када пукну на бијелој кули,
„Ја һу онда пашу погубити,
„А ви сваки свога погубите,
„Па хајдете на бијелу кулу,
„Да видите што јї од паше било."
Одведе их дилбер Иконија,
Растури их у тридест одаја,
Па се врати на бијелу кулу,
Те извади своје рухо дивно,
Те облачи дијете Груицу:
Обуче му танану кошуљу
Са сувијем узведену златом,
А на ноге гаће сандалије,
А на плећи три кавада жута,
А по њима три ћемера златна,
Око грла три ситна Ђердана
и четврту мрежу од бисера ,
А на ноге местве и папуче,
Па су местве златом шиковане,
А папуче сребром потковане;

90

95

100

Кад обуче дијете Груицу,
Тад” га покри златали тулбенгом,
Па се уњга млада загледала,
Па ми оде млада говорити :

105 Лијеп ти си, мио побратиме! „Та љепши си од мене ћевојке.” Тек што они у ријечи бјеху, Стаде звека мермерли калдрме, Ето иде паша са Загорја;

110 Кад опази дилбер Иконија, Затвори се млада у ризницу, Грујо оста на бијелој кули Чекајући пашу Брђанина. Мало било, за дуго не било, 115 Ето паше уз бијелу кулу, Пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, А за пашом тридесет делија; Приерете их Новаковић Грујо, 120 љуби пашу у скут и у руку, Он Груицу међу очи чарне, Па говори Милутину кнезу: „Врат” се, кнеже, с мојим делијама, „Те им подај господску вечеру;

125 „Ја ти не ћу ништа вечерати.” Тад” се кнеже натраг повратио, Он растури тридесет делија У његових тридесет одаја, А даде им господску вечеру;

130 Но да видиш паше Брђанина ! Оде скидат' господске хаљине,

« PreviousContinue »