Држе дуге преко крила диљке,
Држе добре коње за дизгене,
Код свакога по тридест Турака;
Њима Тодор добро јутро виче,
Они
су му Бога прифатили;
И мимо њих Тодор проходио
И сватове здраво проводио.
Мало Тодор кроз отоку иде,
Нађе Тодор на друму широку
Од Цетиње Боичић-Алију,
И код њега Танковић-Османа,
Штоно јесте цури муштерија;
Оба држе преко крила диљке,
Држе добре коње за дизгене,
Код свакога по тридест Турака ;
Њима Тодор добро јутро виче,
Оба су му Бога прифатили;
И мимо њих Тодор проходио
И сватове здраво проводио.
Мало Тодор кроз отоку иде,
Нађе Тодор на друму широку,
Нађе Тодор Личког Мустај-бега,
Шњим поредо Тала од Орашца,
Држе коње добре за дизгене,
Бег Мустај-бег преко крила диљку,
Тале држи дренову батину,
У којој је хиљада клинаца;
Њима Тодор добро јутро виче,
Мустај-бег му Бога прифатио,
му Тале
прифатити не ће, Већ он скочи на ноге лагане,
Па овако говори Тодору:
„Курво једна, од Задра Тодоре !
Стани мало, да јегленишемо,
„Ти чију ћеш одвести ђевојку
, На срамоту свим крајишницима;
„Не море те сјећи оштра ђорда,
„Ни пробити пушка из кубура,
„А море ли моја дреновача!"
Па потеже дренову батину,
Ал' се саже Тодор по дорату,
На двоје му седло разломно.
Ту се с мјеста заметнула кавга,
Кад удари дреновачом Тале,
Паде тама од неба до земље,
Није тама од Бога послана,
Већ од брза праха и олова;
Земља јечи, а отока звечи,
Неки вели: „Јао моја мајко!"
Неки вели: „Прифати ме, друже!"
Неки вели: „Уклони ме с пута,
„Да ме добри коњи не погазе.”
Неки друже уз долину струже.
Она браћа, што се добро фале,
Братац брата познат не могаше,
Камо ли ће Турчин каурина!
А да видиш Јанковић-Стојана!
Он острагу иде за сватов’ма,
Кад нагази на прву бусију
С својим слугом Јероглавац-Марком,
Који јунак за Бога не знаде;
Стојан нађе двије аге старе,
Нађе Стојан Шарац-Махмут-агу
И код њега старац-Мердан-агу,
Обојици савезао руке,
На их даје Јероглавац-Марку,
Марко веже за јеле зелене.
Ондар Стојан иза гласа виче
По имену од Задра Тодора:
„Бе си, побро, од Задра Тодоре ?
„Какве тебе савладаше виле
„Данас, брате, у морској отоци?
„И твојијех девет Томковића?"
Тодор му се у лугу одзива:
„Брате драги, сердар-Јанковићу!
„Нијесу ме савладале виле,
„Већ ето ме теби по авазу."
Ал ето ти од Задра Тодора,
Шњиме иде девет Томковића,
Они воде Личког Мустај-бега
Свезанијех руку наопако,
Шњим поредо Тала од Орашца,
Сав је Тале у крв огрезао,
Јер се не да савезати Тале,
Јер је Тале јунак на мејдану;
Шњиме воде Боичић-Алију
Од Цетиње града каменога,
Шњим поредо Танковић-Османа;
Дадоше их Јанковић-Стојану,
Стојан даде Јероглавац-Марку,
Марко веже за јеле зелене.
Онда Стојан иза гласа виче
По имену Даничића Ђура:
Бе си, брате, Даничићу Ђуро ? „Какве тебе савладаше виле „Данас, брате, у морској отоци,
„С твојом браћом до шест Даничића ?" 535 Ђуро му се у лугу одзива:
„А мој брате, сердар-Јанковићу! „Нијесу ме савладале виле,
„Већ ето ме теби по авазу
„Са мојијех до шест миле браће." 540 Ал' ето ти Даничића Ђура,
И он води од Авале Порчу
Свезанијех руку наопако,
Шњим поредо Топал-Каматара;
Дадоше их Јанковић-Стојану,
Стојан даде Јероглавац-Марку,
Марко веже за јеле зелене.
Ондар Стојан иза гласа виче
По имену Петра Мркоњића:
„Ђе си, брате, Петре Мркоњићу ? 550 „Какве тебе савладаше виле „Данас, брате, у морској отоци „А са твоја до четири брата, „До четири брата Мркоњића ?" Петар му се у лугу одзива: „А мој брате, Јанковић-Стојане! „Нијесу ме савладале виле, Већ ето ме теби по авазу." Ал ето ти Петра Мркоњића А са своја до четири брата, До четири брата Мркоњића, И шњима су сва три Кулишића;
Они воде Ковачевић-Рама,
Свезанијех руку наопако,
Дадоше га Јанковић-Стојану,
Стојан даде Јероглавац-Марку,
Марко веже за јеле зелене.
Састаше се и Срби и Турци,
Искупише одсјечене главе,
Изнесоше рањене јунаке.
Кад погледа Јанковић-Стојане
По дружини и тамо и амо,
Ꭹ Дари се руком по кољену;
„Јао њему, до Бога милога!
„Нема нама друга најбољега,
„Нема нама од Сења Тадије !
„Богме нам је Таде погинуо.
Онда Стојан иза гласа виче:
Бе си, брате, од Сења Тадија? . „Какве тебе савладаше виле
„Данас, брате, у морској отоци ?"
Стојан виче, нико не одвиче.
Опет Стојан иза гласа виче:
„Бе си, брате, од Сења Тадија?
„Јеси ли ми данас у животу?"
Онда јунак у лужини викну:
„Бе си, брате, од Задра Тодоре?
„Погибох ти данас у лужини.
К њему. Тодор трчи по авазу,
Кад допаде Тодор до Тадије,
Али на њег нагазила гуја,
Бута гуја са Кладуше Мујо
С својим братом Гојеним Алилом,
|
