Page images
PDF
EPUB

90

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

„Јесте тестир, а да за што није?" Кличе Стојан танко гласовито: Вила гњиздо тица ластавица, „Вила га је за девет година , „А јутрос га поче да развија; Долети јој сив зелен соколе „Од столице цара честитога, „Па јој не да гњиздо да развија.” Том” се свати ништа не сећају, Досети се љуба Стојанова, Отпусти се од ручна девера, Брзо оде на горње чардаке, Па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице! „Ево т' браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, Она стрча доле низ чардаке, Трипут совру очима прегледа Док је брацу лице угледала; А кад брацу лице угледала, Руке шире, у лица се љубе, Једно друго сузама умива Од радости и од жеље живе. Ал' говоре киһени сватови: „Господару,

Јанковић-Стојане! „А што ћемо ми за наше благо? „Ми смо млого истрошили блага „Док смо твоју љубу испросили." Беседи им Јанковић Стојане : „Стан'те браһо, кићени сватови! „Док се мало сестрице нагледим,

105

110

115

120

125

130

135

Ласно ћемо ми за ваше благо, „Ласно ћемо, ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, Лепо Стојан свате даривао: Ком мараму, ком кошуљу танку, Младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови. Кад у вече о вечери било, Иде мајка у двор кукајући, Она кука, као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата! „Стоју мајка већ заборавила, „Снае Јеле заборавит” не ћу; „Снао Јело, неношено злато ! „Ко ће стару дочекати мајку? „Ко пред мене стару ишетати ? „Ко ће стару запитати мајку: „Јеси ли се уморила, мајко ?»» Кад зачула љуба Стојанова, Ишетала пред дворе бијеле, Прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајки: Ти не кукај, моја стара мајко! „Тебе стару огрејало сунце: „Ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарила мајка, Кад угледа свог Стојана сина, Мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, Како царски ваља и требује.

140

[ocr errors]

145

150 26.

Женидба Ива Сењанина 15).
Вино пију тридесет Сењана
У бијелу Сењу на камењу,
У дворове Сењанина Иве,
и са шњима Сијењанин Ива,
Са шњим брат му Комнен барјактаре. 5
Баш се добро напојили вина,
Па беседи један од Сењана :
„0 Иване, Сењски капетане!
„Ја за што се не ожениш, Иво ?
„Да ли не маш за женидбу блага, 10
Да л' ти нико не даје девојку ??
Још му ништа Ива не поврну,
А беседе тридесет Сењана:
„Баш истина, Сијењанин-Иво!
„Ако не маш за женидбу блага,

15
„Нас ето не тридесет Сењана,
Сваки ће ти позајмити блага,
Ишти, Иво, у кога ти драго ;
„Ако нико не даје девојку,
„Нас ето не тридесет Сењана,

20 „Сваки има у двору девојку,

[ocr errors]

25) и Иво Сењанин спомнње се у пјесмама по свему на

роду нашему; али о њему за сад ја не знам ништа више. По свој прилици би се и о њему могло што наћи у Сењскијем или Задарскијем архивима или у какијем књигама из XVII вијека,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Који секу, који милу ћерку;
„Ишти, Иво, коју тебе драго,

Свак ће дати за тебе девојку."
Ал' се Иво у грот насмејао,

25 Па беседи међу свога друста: „Браћо моја, тридесет Сењана! То од тога није ни једнога: Имам блага, колико ми драго, „Градио би десет манастира,

30 А некмоли себе оженио; „Свак би дао за мене девојку, „Ал' ја нигде поискао несам; Нити ћу се јунак оженити „Ни Српкињом, ни другом Туркињом, 35 „Док је Хајка Туркиња девојка „У У дбине града бијелога „Мила сека Фрце Ибрахима; „И ко би ми задобио Хајку, „Дао бих му три товара блага,

40 „Дао бих му токе са прсију Сама злата од четири оке, „Дао бих му танка рефердана, „Која пушка мало нишан гађа: „Черен хода усмрти јунака.”

45 Кад то рече Сијењанин Иво, Саслушаше тридесет Сењана, Сви тридесет к земље погледаше, Како расте трава на завојке, Како дојке у добре девојке;

50 Не сме му се нико подватити, Да доведе Хајку из Удбине;

55

60

65

Ал' не гледа Комнен барјактаре, Он не гледа, како трава расте, Него право Сијењанин-Иву, Он се смеје, Ивану говори: „Јел” истина, Сијењанин-Иво, „Да би дао танка цеФердана, „Који би ти задобио Хајку?" Ал' говори Сијењанин Ива: „Ето, брате, Божа вера тврда! „Не шалим се, но истину кажем, „Штогоћ рекох, порекнути не һу; „Но ко би ми задобио Хајку, „Дао бих му три товара блага, „И баш моје токе са прсију, „А и мога танка цеФердана; „Теке камо јунак да се нађе, „Да добије Хајкуну девојку ?” Кад то зачу Комнен барјактаре, Он поскочи на ноге јуначке, Па развија крстата барјака, А под барјак позивље дружину: „Ког је мајка родила јунака, „Нек сад са мном ка Удбине пође; „Ако Бог да и срећа јуначка, „Те ми тамо добијемо Хајку, „Па с” одонуд здраво поврнемо, „И дођемо здраво у Сијење, „Делићемо три товара блага, „Делићемо токе Иванове, „Само пушку поделити не hy.” Кад то чули Сијењски јунаци,

70

75

80

« PreviousContinue »