Page images
PDF
EPUB

550

555

560

„Бог да прости Комнен-барјактара!”
Онда Комнен отворио врата,
Па у друсто добар вече каже,
и баци им до Муставе главу:
„Добар вече, Сијењска господо!”
Кад видеше Сијењска господа,
Све на ноге устануло било,
Све устаде и старо и младо,
Руке шире, те се шњиме љубе:
„Благо нама за наша јунака!
„За јунака , Комнен-барјактара!”
Ко не може да стигне у тело
Да пољуби Комнен-барјактара,
А они га љубе у одело.
Још се шњиме изљубили несу,
Ал' девојке отворише врата
И пред њима дилбер Анђелија
Води Хајку за бијелу руку.
Да в’иш, брате, велике радости !
Заседоше за софру јунаци,
А турише Комнен-барјактара,
Турише га у чело трпезе,
Па стадоше напијат” у здравље
њинем брату Комнен-барјактару.
Двојица му напили за здравље,
Па су трећу чашу њему дали;
А он узе чашу у десницу,
Чашу узе, па се прекрстио
И истином Богу заФалио:
„Фала Богу и часу ономе !
„Добар сам ви шиһар шиһарио :

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

580

585

[ocr errors]

„Добио сам Хајкуну девојку,
„Три сам Турске одсекао главе
„Проћу пусте куле карауле;
„Отео сам тридест девојака
У планине на воде студене ,
„Што Мустава био заробио,
„И њему сам одсекао главу;
„Па ето ти, Сијењанин-Иво!
„На част тебе Муставина глава,
И на част ти Хајкуна девојка;
„Твоје благо и моје и твоје,
„Друста немам, да га с њиме делим;
„Твоје токе нек ти опет стоје,
Самю т' не дам танка цеФердана :
„Ова ј” пушка за ова јунака,
Од себе ју одвојити не ћу,
„Док с од мене душа не одвоји.”
Вита јело, узаман зелена!
А дружино, узаман весела!
Нек су живе све јуначке главе,
Које дижу чете на крајину!

590

[ocr errors]

595

27.

да еш женидба Сењанина Ива.

Кад се жени Сењанине Иво,
На далеко запроси ћевојку,
На далеко у земљи приморској
У некака приморскога бана;
Иво проси, бане му је даје.
Млого, кажу, потрошио благо,

10

15

20

До три чизме жутијех дуката;
А за дуго рока оставио,
Одгoдио за годину дана,
Док му узри бјелица пшеница
и у брду винова лозица,
и док скупи кићене сватове,
идок дође у приморје равно
По ћевојку питому Ружицу.
Пак отиде двору бијеломе.
Но да видиш хала и белаја!
Натури се алајбеr Мехмеде
Од Удбиње од Турске крајине,
Те препроси питому Ружицу.
Више Турчин натурио блага,
Кажу, брате, пуних шест чијама
Све жутијех у злату рушдија;
А за мало рока оставио,
Од првога петка до другога,
Докле само оде у Удбињу,
и сакупи киһене сватове.
Но кад чула лијепа ћевојка,
Доватила дивит и хартију,
Те начини књигу на кољену
Свом драгану од Сења Ивану:
о Иване, прва срећо моја !
„Не куп” свата, не трошилер блага,
Веће купи тридесет јунака
„По избору бољег од бољега,
„Који воли на бој ударити,
„Него пити жежену ракију ;
Па ме чекај у Пролом-планини.

25

30

35 40

45

50

На брзо му књигу оправила. Кад Ивану ситна књига дође, Те виђео, што му ситна каже, Удари се руком по кољену: „Авај мене, до Бога милога! Те ми Турчин одведе ћевојку." Пак дозивље сестрића Тадију: „0 Тадија, мој мио сестрићу! „Изиђиде на бијелу кулу, „Развиј барјак, удри у ледину, „А опали двије пушке мале, „Подај хабер Сењу бијеломе, „Те сакупи тридесет јунака ; „Немој пуштат' pђу под барјака, „Но јунака бољег од бољега ; „Јер ми други одведе ћевојку, „Од Удбиње алајбег Мехмеде.” Кад то зачу дијете Тадија, Разви барјак, удри у ледину, А истури двије пушке мале, Хабер даде Сењу бијеломе; Састаде се тридесет Сењана По избору бољи од бољега, А међ” њима дијете Тадија, Зелен га је барјак оклопио, А јамака кита од барјака. У том дође Сењанине Иво, Те се чета на пут отиснула; Стиже чета у Пролом планину, А кад дође друму на раскршће, Прошли Турци у приморје равно,

55

60

65

[ocr errors]

70

75

80

Ал' се јоште повратили нису ;
Ту их чека Сењанине Иво
Од дан” до дан” три бијела дана;
Кад четврто јутро освануло,
Стаде јека равнога приморја,
А удари хука у планину,
Кренуше се кићени сватови
Уз приморје кроз Пролом планину;
Тада рече Сењанине Иво:
„Није л' мајка уродила сина
„И у чету моју опремила,
Да отиде доње низ планину,
„Да уводи силу и сватове,
„Јели млого коња и јунака,
„Можемо ли боја учинити ?”
Али вели дијете Тадија:
„Мој ујаче, од Сења Иване!
„Ти не држи вјере у другоме,
„Но сам иди, те Турке развиди.”
Кад то зачу од Сења Иване,
Оде право друмом низ планину,
Па се попе на јелу зелену,
Оде гледат” коње и јунаке:
Има свата три стотине равно
По избору бољи из Удбиње.
Кад то виђе Сењски капетане,
Препаде се, срамота га било!
Те плашљиво у дружину дође,
Мучно дође, амучније каже:
„Браћо моја, тридесет Сењана!
„Да се, браћо, у со прометнемо,

85

90

95

« PreviousContinue »