Page images
PDF
EPUB

Али вели црни Арапине:
„Хај ђевојко, жалостна ти мајка!
„Младу ли те мајка удавала,
„Ти не имаш дојка ни једнога!"
Али вели дијете Груица:
„Туђа мене мајка удавала;
„Нигда своје боље не удала!"
Ал повикну Дебелић Новаче:
„Удри, Грујо, усала ти рука !
Сину сабља испод пријевјеса,
И Арапу полећела глава;
Друмом јашу господа сватови,
Попијева Дебелић Новаче:

,0 јунаци млади нежењени!

99

[ocr errors]

„Ви се женʼте откуд вама драго,
„Не бојте се црног Арапина,
„Јер је данас Арап погинуо,
„Посјече га Новаковић Грујо."

5.

Груица и наша са Загорјa.

Књигу пише паша са Загорја,
Те је шаље на Грахово равно,
А на руку Милутину кнезу:
„Милутине, од Грахова кнеже!
„Готови ми господска конака :
Очисти ми тридесет одаја

99

„За мојијех тридесет делија, Набави ми тридест ђевојака

50

55

60

5

„У твојијех тридесет одаја
А на мојих тридесет делија;
„Мене простри на бијелој кули,
„Ту нек буде твоја мила ћерка,
„Мила ћерка дилбер Иконија,
„Да је љуби паша са Загорја."
Оде књига од руке до руке
Докле дође на Грахово равно
А на руке Милутину кнезу;
Када кнеже књигу проучно,
Удрише му сузе од очију.
А гледа га ћерка Иконија,
Па му оде смјерно говорити:
„О мој бабо, Милутине кнеже!
„Откуд књига? Огњем изгорела!
Те је учиш, а сузе прољеваш?

10

15

20

Што л2 ти тако жалостиво пише?"

25

Ал говори кнеже Милутине,

„Ћери моја, дилбер Иконија!

„Књига јесте са Загорја равна Од проклетог паше са Загорја,

Хоће паша нама на конака, Па ми иште тридесет одаја „И

[ocr errors]
[ocr errors]

у њима тридест ђевојака „На његових тридесет делија, „Тебе иште на бијелу кулу, „Да те љуби за живота мога; „За то плачем и сузе прољевам." Али вели дилбер Иконија:

[ocr errors]

„О мој бабо, Милутине кнеже! Ти очисти тридесет одаја,

[ocr errors]

30

35

„И готови господску вечеру;
„Не брини се за моје ђевојке,
„Набавићу тридест другарица;
„Ја ћу бити на бијелој кули."
Кад ђевојка баба научила,
Она узе дивит и хартију,
Те написа књигу на кољену
Побратиму Новаковић-Грују:
„Побратиме, Новаковић-Грујо!
„Како тебе ситна књига дође,
„Омах избер из ваше дружине,
„Побратиме, тридест младих друга,
„Којино су као и ђевојке,
„Хајде шњима на Грахово равно
A нашему пребијелу двору."

99

Кад ђевојка књигу написала,
На вришко је Грују оправила.
Кад хајдуку ситна књига дође,
Намах викну у своју дружину;

40

45

50

55

Скупи му се тридест младих друга,

60

Сваки бјеше љепши од ђевојке;
А поскочи челебија Грујо,
Па довати лака џевердана,
Оде право на Грахово равно,
По акшаму стиже у Грахово
А пред кулу Милутина кнеза;
Дочека га дилбер Иконија,
Руке шири те гʼ у лице љуби,
A дружину у бијелу руку,
Одведе их на бијелу кулу,
Па отвори попете сепете,

65

70

Те извади рухо ђевојачко,
Те обуче тридесет хајдука,
Па их води у тридест одаја,
Али вели дијете Груица :

„Браћо моја, тридест мојих друга!
Сваки сједи у својој одаји,

[ocr errors]
[ocr errors]

Па кад дођу пашине делије, „Љубите их у скут и у руку, Отпаш'те им свијетло оружје, „А служите вино и ракију, „А слушајте моје Даницкиње: „Када пукну на бијелој кули, „Ја ћу онда пашу погубити, „А ви сваки свога погубите, „Па хајдете на бијелу кулу, „Да видите што ј од паше било."

Одведе их дилбер Иконија,

Растури их у тридест одаја,
Па се врати на бијелу кулу,
Те извади своје рухо дивно,
Те облачи дијете Груицу:
Обуче му танану кошуљу
Са сувијем узведену златом,
А на ноге гаће сандалије,
А на плећи три кавада жута,
А по њима три ћемера златна,
Око грла три ситна ђердана
И четврту мрежу од бисера,
А на ноге местве и папуче,
Па
су местве златом шиковане,
А папуче сребром потковане;

75

80

85

90

95

100

Кад обуче дијете Груицу,
Тад га покри златали тулбенгом,
Па се уњга млада загледала,

Па ми оде млада говорити :
„Лијеп ти си, мио побратиме!
„Та љепши си од мене ђевојке."
Тек што они у ријечи бјеху,

Стаде звека мермерли калдрме,
Ето иде паша са Загорја;
Кад опази дилбер Иконија,
Затвори се млада у ризницу,
Грујо оста на бијелој кули
Чекајући пашу Брђанина.
Мало било, за дуго не било,
Ето паше уз бијелу кулу,
Пред њим иде Милутине кнеже,
И он носи вењер и свијећу,
А за пашом тридесет делија;
Присрете их Новаковић Грујо,
Љуби пашу у скут и у руку,
Он Груицу међу очи чарне,
Па говори Милутину кнезу:

105

110

115

120

„Врат се, кнеже, с мојим делијама,

125

99

Те им подај господску вечеру;

„Ја ти не ћу ништа вечерати.”

Тад се кнеже натраг повратио,
Он растури тридесет делија
У његових тридесет одаја,
А даде им господску вечеру;
Но да видиш паше Брђанина!
Оде скидат господске хаљине,

130

« PreviousContinue »