Page images
PDF
EPUB

Па до Иве сабљу дотерао,
Да га није садржало друсто,
и њега би oнде погубио,
Зашто држи веру у Турчину.

150

3).

О и еш шо, али друкчије.

(из Црне горе).

5

10

Књигу пише од крајине Мујо,
А шиље је побратиму своме
А на име од Сибиња Јанку :
„Море чу ли, драги побратиме!
„Мож” ли знати, јес' ли запазио,
„Када смо се, побро, братимили,
„Братимисмо, а не извршисмо ?
„Ти окупи тридесет бановах,
„Но не зови бановац-Секула,
„Шњима ходи у поље Косово;
„Ја ћу довест” тридест Убињанах,
„Не һу звати мојега сестрића,
А сестрића Грубац-Осман агу:
„У вино су љуте пјанације,

дружину брзе кавгације,
„Па под шатор кад се састанемо
„Од пјаности т” заметнути кавгу."
Кад је Јанка књига допанула,
И он виђе, што му ситна пише,
Он се мучи, што hе од Секуле;
Секулу је санак преварио;

15

[ocr errors]

20

25

30

35

Но је Јанко љуби говорио: „Немој, љубо, доказат? Секули, „Ја на станак у Косово пођох „Побратиму од крајине Мују." Оно рече, на ноге скочио, и поведе тридесет бановах. Када Јанко у Косово дође, и ту Турке под шатором нађе, Међу њима Грубац Осман-ага. Кад је Мујо угледао Јанка, Скочи Туре од земље на ноге, Руке шире, у лица се љубе; Па им Турци мјесто учинише, Па им дају вино и ракију. Кад се рујна понапише вина, Тадер рече од крајине Мујо: „0 сестрићу, Грубац-Осман-ага! Знаш ли, Туре, што смо говорили ? Ти увати побратима мога, „Па му свежи наопако руке.” Скочи Туре, ријеч не чинило, и повеза Јанка с бановима; Тадер рече војевода Јанко: „A ox мене! мој мио сестриһу! „Да си овће с твоијем ујаком, „Не би мене савезали Турци.” Секула је дома остануо, И њега је санак преварио, Брзо заспа, хитро поскочио, E је ружан санак угледао, Својој ујни санак кажевао:

40

45

50

[ocr errors]

55

60

65

„Чу ли мене, моја мила ујна !
Мало заспах, виђех санал ружан
„За ујака војеводу Јанка :
„Провре вода мутна и крвава,
Она провре преосред Косова,
„И дофати ујака мојега,
Понесе му коња и оружје;
„Да ј" отиша” на станак Турцима,
„Ја бих река”, да би погинуо.”
А ујна му ријеч говорила:
„Кам да није, дијете Секула!
„Отиша је Јанко у Косово,
А на станак од крајине Мују;
„Данас те га Турци изгубити.”
А кад зачу дијете Секула,
Узе брзо коња и оружје,
Па потрча у поље Косово;
Он нагони Косовијем вранца,
Пред њим биза 28) самовољна пође,
Па Турскога обиде шатора,
Она Јанку уз кољено дође;
Пита Јанка од крајине Мујо:
„А за Бога побратиме драги!
Чија биза од планине дође,
„Те обиде шатора мојега,
„Она тебе уз кољено дође ?
„А каква је, јад је за,десно!
Окована у Ферещу златну;
„Бог зна , има добра господара.”

70

75

[ocr errors]

80

[ocr errors]

в) Биза у Црној Гори зове се исеше.

85

90

95

А Јанко му ријеч говорио: „Чу ли мене, драги побратиме! „Ово ми је биза Секулова, „Кад идемо друмом проз планину, „Обидује многе каравуле, „А да мене не запану Турци.” У то скочи од крајине Мујо, и погледа пољем Косовијем, Али виђе коња и јунака, Жестоко ли зечки поскакује! Од друмовах маглу подизаше, од копитах ватра сијеваше; А внђе га од крајине Мујо, Хитро пита побратима свога: „А за Бога, побратиме Јанко! Откуд вама љетни дажд находи ? „Јер је пала магла Косовијем, Сијевају из магае свијеһе." Скочи Јанко, гледа низ Косово, Угледао врана и Секула, Побратиму ријеч говорио : „Није, побро, даждиц Косовијем; „Сушна магла и сушница муња, „lioja hе ни јаде запијеват”: „Ево иде дијете Секула, „На дајка се напучио свога, „E сам њега дома оставио. Тадер рече од крајине Мујо: „0 сестриhy, Грубац-Осман-ara ! „Отидиде на друм пред Секулом, „Те му спути наопако руке,

100

105

99

110

115

[ocr errors]

120

[ocr errors]

125

„Доведи га мене под шатором,
„Да не чини пакост од Тураках.”
Скочи Туре, коња узјахало,
И отиде на друм пред Секулом,
и Секули ријеч говорио:
„Вежи руке , бановац-Секула!
„Иди мудро, не погини лудо!"
Секула му ријеч говорио:
„0 Турчине, жељела те мајка!
„Мене ј° мајка на рођењу. Клела,
„Од једнога да не вежем руке.
и разгрну међедину суру,
Те извади топуз из терћије,
Њим удари Грубац-Осман-агу,
Паде Осман у зелену граву,
Секула му руке савезао,
Остави га насред друма пута,
Па потрча Турскому шатору,
и Турски је шатор обиграо,
Па Турцима ријеч бесједио:
„Веж те руке, пасја вјеро Турци!"
Кад то зачу од крајине Мујо,
Свој дружини савезао руке,
Он Турцима, а Секула њему;
Па уљеже под шатор Секула,
Све избачи Турке и банове,
Избачи их насред Косовога,
Да их пече сунце Петровога 29).

130

135

140

29) Ваља да дана или имена, или је погрјешка мјесто

Пешрова ?

« PreviousContinue »