Page images
PDF
EPUB

Илија је рана допаднуо.

5 Ал' ето ти Мандушића Вука, Па он пита свога побратима: „Што ми цвилиш, драги побратиме?" Вели њему Смиљанић Илија: „Ране су ми, брате, одољеле."

10 Вели њему Мандушићу Вуче: „Мореш ли ми, драги побратиме, „Мореш ли ми, ране пребољети, „Да ти тражим лагане хећиме, „Да ти градим мекане мелеме ?” 15 Проговара Смиљанић Илија: „Не мучи се, не тражи хећима, „Не харчи се, не гради мелема, „Већ ме носи моме б'јелу двору, „Моме двору, мојој старој мајци, 20 „Да ми мајка моје ране вида, „Љуба моја да стере постељу, „Сеја моја да ме водом поји.” Вели њему Мандушићу Вуче: „Да те носим, побро, моме двору,

25 „Мати моја да ти ране вида, „Љуба моја да стере постељу, „Сеја моја да те водом поји.” Проговара Смиљанић Илија: „Аја Богме, драги побратиме! 30 „Туђа мајка ране повређује, „Туђа љуба бреговито стере, „Туђа сеја горком водом поји.” То из усти, а душицу пусти.

33.

5

10

С ва шо ви Нука Нов љанина.
Кулу гради Нуко Новљанине
У Новоме граду бијеломе,
У ширину од триста табана,
У висину од девет тавана;
Од Солуна пет стотин” чекића,.
Три стотине феце аргатара ;
Градио је четири године.
Кад је Нуко кулу начинио,
Мајсторима благо одбројио,
На демир се пенџер зо) наслонио,
Чини сеир бијела Новина,
Сав му Нови кула натФатила;
А у Нуке нигђе никог нејма,
Потље једна на оџаку мајка,
Пак је Нуки мајка бесједила:
„А мој сине, Новљанине Нуко!
Кад си таку начинио кулу,
„Јер се не шће оженити, сине,
„Док ти могу по двору ходити
И од двора кључе преносити ?
Онда Нуко мајци говорио :
„Ја старице, моја мила мајко!
Ево пуне три године дана,
„Како тражим за себе ћевојке:

15

20

зо) Демир пензер значи гвозден пенџер, као ну сти

гу 106.

1

25

[ocr errors]
[ocr errors]

30

[ocr errors]

Те ја нађем за себе ћевојку,
„Нема, мати, за нас пријатеља;
„Бе ја за нас пријатеља нађем,
„Нема, мати, за мене ћевојке.
Већ сам чуо, моја мила мајко !
„Тамо доље код Градашца б'јела
У некака Јусуф-алајбега
„Има, мати, сирота ћевојка,
„А и за нас добри пријатељи;
Већ ми, мати, спремај брашњенице,
„Хоћу иһи ка Градашцу б'јелу, 35
„Да ја просим сироту ћевојку.”
Стара мати тешко 31) дочекала,
Па Нукици спрема брашњенице,
Нуко спреми себе и дорина,
Па посједе претила дората,

40
Оде право на Градашцу б'јелу,
Б'јелу двору Јусуф-алајбега.
Лијепо га беже дочекао,
Три бијела дана придржао,
Виђе Нуко сироту ћевојку,

45
Севдис'о је и бeгeнис'о је,
Нуко проси, алајбег му даје.
Док је Нуко цуру испросио
и на цуру прстен ударио,
и док рече: „Моја је ћевојка ,
Он похарчи хиљаду дуката;
На прстену свадбу уговара:

50

э1) Тешко овдје значи једва.

„Ова свадба до мјесеца дана, „Док ја дођем бијелу Новину И покупим кићене сватове. ”

55 Отален се Нуко подигнуо, Оде Нуко бијелу Новину, У путу га књига достигнула Од сироте лијепе ћевојке, У књизи је цура накитила :

60 „Мој драгане, Нуко Новљанине! „Не води ми множине сватова, „Сирота сам лијепа ћевојка, „Пуно свата дароват' не могу; „Три хиљаде и триста сватова, 65 „То ти могу даривати, Нуко.” Кад је Нуко књигу прегледао, и Нуко се књизи зачудио, Што му пише сирота ћевојка, и у чуду ка Новину дође.

70 Када дође бијелу Новину, Спреми дора у подруме доње, Па он иде на танану кулу, Па узима дивит и хартију, Ситну књигу на кољену пише,

75 Те је шаље у Турску Удбину На кољено Хрњици Мустафи: Ето књига, Хрњо Мустаф-аго! „Ходи мени у сватове, Мујо! „Да ми будеш сватски старјешина , 80 „И поведи свог брата Алила, „Да ми буде ђевер уз февојку, „И поведи хиљаду сватова.”

[ocr errors]

85

90

95

[ocr errors]

Па је другу књигу накитио,
Те је шаље Куни Хасан-аги:
„Ето књига, Богом побратиме!
Поведи ми хиљаду сватова.”
Па је трећу књигу накитно,
Те је шаље ка Пећини Стјени
На кољено Ковачевић-Рами:
„Ето књига, Ковачевић-Рамо!
„Хајде мени у еватове, обро!
„И поведи хиљаду сватова "
Па четврту књигу накитио,
Те је шаље побратиму своме,
Побратиму, Накић-Хусеину:
Хајде мени у сватове, юбро!
„И поведи триста коњаника."
Па је пету књигу накитио,
Те је шаље Лики и крбави
На кољено Личанину Талу:
„Хајде мени у сватове, Тале!
„Да ми будеш чауш у сватов’ма,
И поведи тридест Орашана.”
Таке књиге Нуко растурио ,
Па он сједе код демир-пенџера,
На демир се пенџер наслонио,
Чини сеир бијела Новина;
Ал' ето ти поште књигоноше,
Пошта бјеше танано Латинче,
Како дође, у одају уђе,
Капу скида, Бог помоћ назива 37)

100

105

110

з?) Мјесто Бог помоћ” у говору би се казало Божју помоћ.

« PreviousContinue »