И Нукици пољубио руку, У руци му књигу оставио Гледа књигу Новљанине Нуко, Али књига од Сења Ивана, У књизи му Иван накитио: „Побратиме, Нуко Новљанине! „Чуо јесам, казују ми људи, „Да си, Нуко, кулу начинио
ширину од триста табана, „У висину од девет тавана, „Куцало ти пет стотин’чекића, „Три стотине ђеце аргатара, „Градио си четири године; „Да Бог даде, хаирли ти било! "Јеси, Нуко, цуру испросио, "Да Бог даде, у сто добрих часа! „Да ме хоћеш у сватове звати! „Добра дора у подруму раним „Три године дана бијелијех, „Рад бих био огледати дора, „Огледати на твојој кошији, „Море ли ми узимат' кошије.” А кад виђе Нуко Новљанине, А кад виђе, шта му књига каже, Он по оној другу ситну пише „Побратиме, Иван-капетане! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи дора од мејдана, „Ал’не води мложине сватова, „Сирота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море.”
Истом Нуко књигу отиснуо, Ал ето ти друге књигоноше, Како дође, у одају уђе,
Капу скида, Бог помоћ назива, И Нукици пољубио руку, У руци му књигу оставио. Гледа књигу Нуко Новљанине, Али књига од Ердеља бана, У књизи му бане накитио: „Побратиме, Нуко Новљанине! „Чуо јесам, казују ми људи, „Да си, Нуко, кулу начинио, „А шта ћу ти дуљит лакрдију? 83) "Да Бог даде, хаирли ти било! „Јеси, Нуко, цуру испросио, „Да Бог даде, у сто добрих часа! „Да ме хоћеш зовнут у сватове! „Добра вранца у подруму раним, „Побратиме, четири године, „Рад бих био огледати вранца, „Огледати, на весељу твоме, „Какав ми је за мејдана вранац. Кад је Нуко књигу разгледао, И кад виђе, шта му књига каже, Ни мало му мило не бијаше,
Ал' се њему на ино не море,
Већ по оној другу ситну пише:
35) Ја управо не знам, или би овај стих ваљало узети: да говори пјевач од себе (као и на страни 167), или да га бан пише у књизи.
„Побратиме, од Ердеља бане! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи вранца од мејдана, „Ал' не води мложине сватова, „Сирота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море." Таку Нуко књигу накитио, Па је посла од Ердеља бану. Истом Нуко књигу отиснуо, Ал' ето ти треће књигоноше, Како дође, у одају уђе,
Капу скида, Бог помоћ назива, и Нукици пољубио руку,
У руци му књигу оставио. Гледа књигу Нуко Новљанине, Ал' та књига Крле капетана, У књизи му Крла накитио : „Побратиме, Нуко Новљанине! „Чуо јесам, казују ми људи, „Јеси, Нуко, начинио кулу, „Да Бог даде, хаирли ти било! „Јеси, Нуко, цуру испросио, „Да Бог даде, у сто добрих часа! „Да ме хоћеш у сватове звати! „Добра зеку у подруму раним, „Побратиме, за седам година, Не види ми сунца ни мјесеца, „Рад бих био огледат зеленка, „Огледати, на весељу твоме, „Шта ја раним у подруму своме." А кад виђе Нуко Новљанине,
Када виђе, шта му књига пише, То је Нуки врло мрско било, Ал' се њему на ино не море, Већ по оној другу ситну пише: „Побратиме, Крла капетане! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи зеку од мејдана, "Ал' не води мложине сватова, „Сирота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море." Кад је Нуко књигу отиснуо, На демир се пенџер наслонио, Чини сеир бијела Новина, Чека Нуко док сватови дођу, Па да иде довести ђевојку. Мало вријеме за тим постајало, А Нукици очи утекоше, Те погледа на Турску Удбину, Новљанско се поље замаглило, Алʼето ти Хрњице Мустафе, Шњим поредо Гојена Алила, И за њима хиљада сватова; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали, И попели бијеле чадоре Испод танке куле Нукичине. Ал' ето ти Куне Хасан-аге И за њиме хиљада сватова; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали, И попели бијеле чадоре
Испод танке Нукичине куле. Ал ето ти Ковачевић-Рама, И он води хиљаду сватова; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали, И попели бијеле чадоре Испод куле танке Нукичине. Ал’ето ти Накић-Хусеина
И за њиме триста коњаника; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали И попели бијеле чадоре Испод танке Нукичине куле. Ал' ето ти Личанина Тала На кулашу коњу балавоме, Заврг'о се дреновом батином, У батини хиљада клинаца, И за њиме тридест Орашана; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали, И попели бијеле чадоре Испод танке Нукичине куле. Поглавице иду на чардаке, Па сједоше пити вино ладно, И чекају до три капетана. Код пенџера са Удбине Мујо, Често Мујо на пенџер изгледа, Кад ће рупит' до три капетана; Једном Муји очи утекоше, Те погледа у поље широко, Ал' ето ти Иван-капетана
« PreviousContinue » |