Page images
PDF
EPUB

420

425

430

Има, брате, од по сата више ;
Онда Крла прве оставио,
Мало зеки диэгин попустио,
Па он гони Иван-капетана;
Мало гони, ал' га стиже брзо,
Па спрам њега уставља зеленка,
Te

му зеко иде из дизгина.
Кад на трећи сахат наступицце,
Нешто Крли очи утекоше
У

напредак уз поље широко,
Ал' пред њиме од Ердеља бане
На вранчићу ко» у маменоме,
Далеко је бане измакао,
Не би дуга пушка донијела,
Онда Крла остави Ивана,
Па поһера од Ердеља бана;
Мало гони, ал' га стиже брзо,
Па спрам њега уставља зеленка,
Те му зеко из дигина иде.
Тако ишли хода три сахата ,
На четврти када наступили,
Нешто Крли очи утекоше
У напредак уз поље широко,
Али пред њим Хрьичин Алиме
На Богату коњу Хрњичином !
Далеко је Алил одмакнуо,
Има, брате, хода по сахата!
Онда Крла оставио бана,
А зеленку дизгин попустио
и показа златну бакрачлију,
Па поһера Мујина Алила ;

435

440

445 450

455

460

Мало гони, ал' га стиже брзо,
Како дође, онако и прође;
Алил виче грлом бијелијем :
„Побратиме, Крла капетане!
„Зар не жалиш, сам те Бог убио!
„Зар не жалиш претила зеленка ?
„Таког коња у Турчина нејма,
„У Турчина, ни у каурина:
„Одлетиле плоче све четири,
„Из копита црна крвца иде,
„Хоће њему одлећет” копита
Жао Крли претила зеленка ,
Устави га насред поља равна,
Па одјаха претила зеленка,
Те

му диже ноге све четири,
и на њима плоче све четири!
Виђе Крла, ће га преварише,
Па посједе свог коња зеленка,
Окрену га уз поље широко ,
Па поћера Мујина Алила,
Тад' потеже из чизме канцију,
Па састави претила зеленка,
Удара га с обадвије стране.
Да је коме стати погледати,
Би рекао и би се заклео,
Да се зеко земље не додјева,
Већ су подањ крила подметнута.
Мало гони Мујина Алила ,
Мало гони, ал' га стиже брзо,
Како дође, онако и прође,.
Па доћера коња до ћевојке.

465

470

475 280

[ocr errors]

485

490

Код ћевојке одсједе зеленка, Покупи јој из крила дукате, А ћевојци коња додаваше, Те ћевојка добра зеку вода. У то доба Хрњичин Алиле 35 ) На ђогату коњу Хрњичином, Па говори Крли капетану: „Побратиме, Крла капетане! „Твоје рушпе, а наша ћевојка; „Турска вјера поднијет' не море, „Да каурин обљубн Туркињу." Онда рече Крла капетане: „Побратиме, Гојени Алише! „Ја сам Богу јемин учинио , „Да се не һу оженит” влахињом, „Beh Туркињом лијепом ћевојком; „Данас ми је Бог у срећи даде.” Опет му је Али говорио: „Твоје рушпе, а наша ћевојка ; „Турска вјера поднијет” не море, „Да каурин обљуби Туркињу." њему Крла тихо говорио: „Побратиме, Гојени Алиле! „Ја сам Богу јемин учинио, Да се не ћу оженит' влахињом; „А да сам се ћео оженити, „Ја бих до сад пород изродио; „Веће сам се Богу затекао,

495

500

505 510

35) т. б. допаде.

515

520

„Да се хоhу оженит? Туркињом :
„Данас ми је Бог у срећи даде,
„Те је данас добих на јунаштву."
Више Алил не шће говорити,
Већ потеже двије пушке мале,
Обје Крли у њедра сасуо.
Нуто Крле, среће добре ти је !
На њему је панцијер-кошуља,
Ни једна му рaнe не зададе;
Он допаде до зеленка свога,
Свом зеленку у седлу пануо;
У та доба оба капетана 36),
Па за оштре сабље прифатише,
Међу Турке јуриши учинише,
А за њима табор навалио.
Ту се с мјеста кавга заметнула,
См'јешаше се Турци и каури,
Стаде Фука крсташа барјака,
Стаде црне земље тутњавина;
Ни брат брата познат' не могаше,
камо ли ће Турчин каурина!
Неки вели: „Јао моја мајко!”
Неки вели: „Прифати ме , друже!”
Неки друже уз долину струже.
А шта ћу ти дуљит” лакрдију ?
Било јада и тамо и амо.
Од Турака нико не утече,
Утекоше до три поглавице.

525

530

535

3) тј. допадоше

Бијел новин власи поробише,
Узе крла сироту ћевојку,
Одведе је на танану кулу
и вјенча је себи за љубовцу,
Шњом у кули пород изродио.
Тад' је Нови под кауре пао,
Како тада, тако и данаске.

540

34.

Женидба Ивана Ри шњанина.

5

Књигу пише Новљанин Алија У Новоме граду бијеломе, Те је шаље од Озина краљу: „Чујеш мене, од Озина краљу! У тебе ми чудну ћерку кажу „На удају дилбер Јефимију; „Хоћеш ли је мене поклонити, „Нека буде млада агиница ?? Дође књига бијелу Озину На кољено од Озина краљу, Књигу гледа од Озина краљу, Пак Алији другу отписује: „Јест истина , што ти људи кажу, „У мен” има ћерка на удају, „Али сам је другом поклонио „Још нејаку од седам година, „Поклонио Ришњанин-Ивану; „Ришњани су на гласу јунаци, „Досадиће и мене и тебе."

10

15

« PreviousContinue »