Тако Турком Турски селам даде.
Пом'коше се један до другога,
Код Алије мјесто м' учинише,
Дадоше му тридест ожђелдија,
Ожђелдија и добродошница,
Попи Раде тридесет здравица,
Попи Раде, а не скваси брка.
Тада рече Новљанин Алија:
„Ој Бога ти, незнан крајишниче!
„Откуда си? од које л' крајине?”
Раде им се из далека каже:
„Ја сам јунак из Добуја града,
„По имену од Добуја Мујо,
„Ја сам диздар у Добују граду,
„Пак сам скоро купио дората
„Од каура за триста дуката,
„И дош’о сам потећи на трку,
„Да окушам срећу у дорату ;
„Ак утече коњма Новљанскијем,
„Заиста га продавати нећу."
Вели њему Новљанин Алија:
Бе аферим, од Добуја Мујо!
И ми коња за трку имамо,
„Заиста их огледат хоћемо
„У равноме пољу Новљанскоме.”
Истом они у ријечи били,
Повикаше кићени чауши:
„Спремајте се, кићени сватови!
„Ко је коњик, потежи колане,
„Ко је пјешак, притежи опанке,
„А ти, краљу, изводи ђевојку; -
„Данци кратки, а конаци дуги,
Хоће нам се дома застарати.”
Мало време за тим постајало,
На граду се отворише врата,
Изиђоше два краљева сина,
Изведоше од злата кочије
И у њима љепоту ђевојку,
За кочијам девет сейсана
Све лијепа руха ђевојачког.
Тада скочи Новљанин Алија,
А за њиме тридесет Новљана,
А за њима од Озина краљу,
А за краљем Облачићу Раде.
Рече Раде од Озина краљу:
Чујеш, море, од Озина краљу!
Изнеси ми једну купу вина,
„Имам слугу под бијелом кулом,
„Да с' напије црвенога вина.”
Краљ повика своје вјерне слуге,
Изнесоше једну купу вина,
Купу вина од дванаест ока;
Наже једном Ришњанин Иване,
А ишћера Облачићу Раде.
Појездише хиљада сватова,
Нареди се алај за алајем:
У првом је Новљанин Алија,
А у другом лијепа ђевојка.
Шаше Иван да заметне кавгу
У Озину под бијелом кулом,
Ал' не даде Облачићу Раде:
„Не, Иване, драги господару!
„Док будемо друму на раскршће; „Кад будемо друму на раскршће, „Ја ћу пустит коња Ластавицу, „Господару! уз девет алаја, „Поћераћу Новљанин-Алију, „Па што коме Бог и срећа даде; „А ти хајде управо к ђевојци, „Па увати од злата кочије, „Посијеци кума и ђевера; „И увати девет сеисана, „И погуби девет коморџија.” У то доба на раскршћу бише, Пусти коња Облачићу Раде, А потеже дугу палошину, Оде Раде уз девет алаја, Док изиђе уз девет алаја, Деведесет одсијече глава; Када стиже у алај десети, Побјеже му Новљанин Алија;
Стиже њега Облачићу Раде,
Удари га по десном рамену,
На лијевој сиси растави га;
Пак се натраг кроз сватове врати,
Али нема свата ни једнога,
Све утекло дрвљу и камењу,
А кочије Иван уватио,
Погубио кума и ђевера,
Уватио девет сеисана,
И посјек'о девет коморџија.
Окренуше од злата кочије,
И одоше Рисну на крајину,
Али сједи Краљевић Михајло,
Пије вино на тананој кули ;
Када дође Ришњанин. Иване,
Онда рече Краљевић-Михајлу:
„О мој шура, Краљевић-Михајло!
„Када дођеш бијелу Озину,
„Поздрави ми краља, таста мога,
„Када пође шћери у походе,
„Нек не иде бијелу Новоме,
„Већ нек иде Рисну на крајину."
Два Куршића и Боичић Алил.
Вино пију два Куртића млада,
Два Куртића, два брата рођена,
Шњима пије Боичић Алиле,
Па се Алил пред Куртићи вали:
Чујете ли, два Куртића млада!
„Што је Босне и каурске стране
„Данас нема нада ме јунака,
„Ни Турчина, нити каурина.
Веле њему два Куртића млада :
„Не вали се, Бончић Алиле!
„Ти нијеси ни чуо јунака,
„Да камо ли очима видио:
„Јеси л' чуо од Јанока Јанка,
„Који Јанко сваке годинице,
„Он покупи Јаночке катане,
„Па доведе у поље Удбинско
„Кад приспију за жетву шенице,
„Те одводи наше жетелице,
„Њима жени Јаночке бећаре?
Ваља рећи, да је јунак Јанко.”
Онда вели Бончић Алиле:
Два Куртића, да вас Бог убије! „Не валите Турч’на брата свога, „Већ валите влаха, другу вјеру! „Ја сам јунак бољи и од Јанка. „А тако ме не родила мајка, „Већ кобила, која коња мога, „И мушкијем не пасала пасом, „И Турскијем не назвала гласом! „Покупићу по Босни јунаке, „Одвешћу их до Јанока града, „Погубићу од Јанока Јанка, Сав ћу њему Јанок похарати, Из Јанока робље одводити. Што је Туре пјано бесједило, То, ђидија, тр'језно учинило: Он покупи по Босни јунаке: Од Травника два Пашића млада, Од Градашца два Градашчевића, И од Тузле Тузлу капетана И његова Махмут-бега сина, Од Дервенте до два Атлагића, Од Новога два млада Церића, А од Крупе Арнаутовића, Од Острошца два Беширевића, Од Вакупа два Кулиновића, Од Орашца Тала на кулашу,
|