Page images
PDF
EPUB

Са коњици љутим оклопници,
Да видите јада од Турака!
Још кад јадни набасали Турци 205
На онога Мандушића Вука,
Који нема ни једнога друга;
Насред пута ноге прекрстио,
А кад Вуче осјетио Турке,
и он скочи на ноге лагане;

210 Кад се Вуче у Турке увуче, Три стотине глава одсијече; од Срба.ља нико не погибе, Не погибе, само петерица, Од Турака осташ” седмерица,

215 и пред њима Тале на кулашу, Побацио сестру Стојанову, Па он бјега с главом без обзира; Тера њега Стојан на путању, За Талом се бијел сарук суче,

220 Стојан комад по комад одсјеца, Говори му Смиљанић Илија: „Побратиме, Јанковић-Стојане ! „Не погуби Тала на кулашу! „Нек се вали по Орашцу Турком, 225 Да како се био оженио.” њега Стојан ни да слуша не ће, Већ г'увати за врат до рамена, Па

удари шњиме окалдрму Стаде праска у Талу кошчина,

230 Кано плота од седам година. Сви отале здраво отидоше, и Јаночко робље повратише.

36.

Боичик Алија и Глумац Осман

а га.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

»

[ocr errors]

Пије вино Боичић Алија
Са дайцом Глумац-Осман-агом,
Кад се доста напојише вина,
() свачему били говорили:
() коњима ио јунацима;
Говорио Боичић Алија: :
„0 мој дајо, Глумац-Осман-ага!
Што нам стари бољи од нас бише,
Те их паше боље миловаше
И везири боље дариваше,

10
Све калпаке и челенке златне ?"
Говорио Глумац Осман-ага:
Мој сестрићу, Боичић-Алија!
„Што су нама стари бољи били,
„Јесу они чете четовали,

15 „За коње се нису заклањали „Ни од коња метериз градили; „Но су они чинили јуриша Све са сабљом и руком десницом, Из каура робље изводили,

20 „Из каура износили главе, Пашама су робье поклањали, „Везирима доносили главе, Те их јесу паше миловале и везири добро даривали,

25 Све калпаке и челенке златне."

5

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

30

2

35

40

Говорио Боичић Алија: „0 мој дајо, Глумац-Осман-ага! Да би мене мајка не родила „Ни мушкијем пасом опасала „Ни јуначко име нађенула, „Но кобила, која ћога мога, Те ја не һу чету сакупити, „Отићи ћу на Босну поносну, „Подићи ћу гн”јездо соколово: „Баш са Босне Селим алајбега, „С Бање луке два брата Пашића, „А од Бишћа Пајазитовића, „Испод Бишћа два Иванковића, Изнад Бишћа два Карахоџића, „Иза Бишћа два Пердузовића, „Од Каменца малога диздара, „А од Плоче старога диздара „И његова Плочу барјактара, „Од Удбине Xpњетину Муја, „Од Кладуше кладушанин-Зука, „Од Лијевна Лијевњанин-Беја, „Од Стијене Стијењанин-Дерва, Од Орашца будалину Тала „На кулашу коњу будалашу;

Земљама ћу друме запрашити, А водама замутит' бродове, „Окренућу низ Хрвате војску, „Низ Хрвате у Котаре равне, Котаре ћу равне похарати, „Све Котаре равне до Млетака, „Неколико Млетка заватити,

45

50

[ocr errors]

55

[ocr errors]

60

65

70

Банове ћу дворе похарати
„ибанову сестру заробити,
„Нијесам се, дајо, оженио,
„Њом се мислим оженити, дајо,
„Милом сестром бана од Млетака.”
Што је пјано Туре говорило,
То триjезно учинило било :
До вечера Type сакупило,
Сакупило четири барјака,
До поноћи дванаест барјака,
А до зоре двадеет и четири,
Све јунака млада барјактара ,
А војсци се ни броја не знаде;
Земљама је друме запрашило,
А водама замути бродове,
Низ Хрвате војску окренуло,
Низ Хрвате у Котаре равне,
Котаре је равне похарало,
Све Котаре равне до Млетака,
Неколико Млетка заватило
ибанове дворе пакарало
и банову сестру заробило;
Зароби је Боичић Алија,
Алија се није оженио,
њом се мисли Аљо оженити.
Здраво, мирно натраг се вратише,
Сваки јунак роба заробио,
Али није Тале заробио,
Носи Тале седам мртвих глава
У зобници окулашу своме;
Ja

да видиш јаду започетка!

75

80

85 90

95

100

Обрһе се Селим алајбеже,
Те говори од Орашца Талу:
„Јазук тебе, од Орашца Тале!
„Ми те данас, Тале, хесапимо,
„Да ти јеси јунак понајбољи,
„А ти јеси, Тале, најрђавиј':
Камо тебе робак ја робиња?
Што ће тебе седам мртвих глава,
„Седам глава, ка” седам камена ?
„Кад станемо, Тале, вечерати,
„Ко ће тебе мучем свијетлити ?”
Мучно било од Орашца Талу,
Те се маши у струне зобнице,
Те измаши седам мртвих глава,
Баци главе у траву зелену,
Па он свлачи рухо сератлијско,
А облачи катанске хаљине,
и катанско седло на кулата,
Па с довaти Тале на кулаша,
Оде Тале од брда до брда,
Као вијор од горе до горе.
Намјера је Тала намјерила
На курвића Јанковић-Стојана,
На бијеле дворе Стојанове,
A Стојану крсно име бјеше,
Крсно име лијеп Ђурђев данак,
Слави Стојан своје крсно име,
Пред кућом му дивно коло игра,
Дивно коло тридест ћевојака ,
И у колу сеја Стојанова,
Веома је стилна и прикладна,

[merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »