Довати га по рамену десном,
Десну му је руку осјекао,
Па још бритком сабљом узмахује,
Те је Талу осјекао главу
Па подвикну из грла бијела:
„А сада те, браћо моја драга!
„Сад крајини обломисмо крила
„Кад прзнога Тала погубисмо."
И Српске је војске погинуло
Не може се знати ни пребројит',
Нити има краја ни хесапа;
А од Турске није остануло
До побјеже Бончић Алија
Са даиџом Глумац-Осман-агом,
Далеко су гором бијежали 88),
Па у гори стали говорити:
Говорио Боичић Алија:
„О мој дајо, Глумац-Осман-ага!
„Оволику војску сатрошисмо
Без царева бијела фермана,
„Брез везека и брез арзована 39),
„Брез пашине ситне буругтије!
„Никуд тамо, а никуд овамо :
„Никуд натраг, никуд наприједа."
Тако они у ријечи били,
Пуче пушка из зелена луга,
38) Бијежали је само ради стиха мјесто бјежали. 39) И везек и арзован ријечи су Турске, као и ферман и буруншија: везек ја прије нијесам чуо нити знам шта значи; а арзован (од арзохал?) значи писмена молба или тужба.
удари Боичић-Алију,
На лоше га мјесто ударила:
Међу пуца, ђе му срце куца,
На плећи му зрно излазило
И јуначко срце изнијело,
И бијеле комад џигерице;
А утече Глумац Осман-ага,
Он бјежаше преко горе чарне,
Ал' говори неко из планине:
„Курво једна, Глумац-Осман-ага!
„Да ти јеси јуче побјегао,
„А ја бих те данас уватио;
"Ал' ја тебе не ћу ни ћерати,
„Но ти иди на твоју крајину,
„Те се вали шта си задобио."
Опеш шо, мало друкчије.
(из Црне горе).
Вино пије Ограшић сердару
Са даицом старцем Кариманом
Насред Бишћа града бијелога;
А пошто се напојише вина,
Онда рече Ограшић сердару:
„Мој даица, стари Каримане!
Што те питам, да ми право кажеш:
Што ни бјеху бољи наши стари,
"Што им боље пролазаху ствари,
И боље их паше миловаху,
„И од чове ћурке пригртаху Но да рече Каримане стари:
„Мој сестрићу, Ограшеновићу!
Што ме питаш, право да ти кажем: 15 „Што ни бјеху бољи наши стари,
„Они јесу чете четовали,
„За коње се н'јесу заклањали,
„Ни од коњах метериз градили,
„Но су они чинили урише
Све са сабљом и десницом руком,
„Из каура износили главе,
Па пашама главе поклањали,
„А везире робљем даривали ;
„Са тога их паше миловаху,
„И
везири даром дариваху."
Таде рече Ограшић сердару:
„Мој даиџа, стари Каримане!
„Да би мене не родила мајка
„Ни мушкијем опасала пасом,
„Ни јуначким довикала гласом,
Но кобила, која ђога мога,
„Ако чудо неко не учиним;
„Ја сам чуо, ђе говоре љуђи:
„Диклић Јањо чардак направио
На саставак Саве и Кораве
„Без фермана цара честитога,
„Без тестира са Босне везира;
„Ту је чудне дворе начинио
„На шездесет и седам диреках;
,,Ту је врга шездесет пандурах,
„А пред њима Крајинића Рада,
„Да управља и заповиједа.
„Ја ћу силну војску покупити,
„Зваћу неке Турске поглавице:
„Саврх Бишћа Османбеговића;
„Сасред Бишћа Попрженовића;
„Садно Бишћа Огојеновића;
„Испријека Гологлавовића;
„Од Новога града бијелога
„Два Бумбића и два Бадњевића
„И четири Хазнадаровића;
„Бурин-бега од Јасеновога;
„Од Фалема малога диздара,
„Мали пораст, плећих широкијех,
„Из бојна се седла не виђаше,
„Ваљатно је, Бог да га убије!
„Од Удбиње Хрњавину Муја
„И његова лудога Алила;
„Од Орашца будалину Тала;
„Од Кладуше старца Ћејфан-агу,
„Сиједа му и брада и глава,
„И он носи пушку шеишану,
„По ње му је крвју, заливено.
„А од по ње вуком защивено,
„А на њу је од међеда глава,
„А каква је власи је узели!
„Јаше стари суру бедевију,
„Какова је, изјели је вуци!
„Покривена суром међедином.
„Те ћу силну војску покупити."
Како река, тако учинио,
Велику је војску окупио,
Шњоме хојде на старо селиште,
На селиште, давно разбојиште,
Ту се бјеше сила сакупила;
Но да рече будалина Тале,
Он говори старцу Ћејфан-аги:
„Куда си се, кило, подигнула?
„Да се с тобом ђеца подругују!"
За то стари ни хабера нема
Но говори Хазнадаровићу:
„Куд ћеш војску, Ограшић-сердару?"
А сердар му ријеч проговара:
„Хоћу с војском на Дугу пољану,
„А Диклића чардак похарати,
„И посјећи шездесет пандурах,
„Уфатити од крајине Рада,
„Повешћу га на дворове жива,
„Оправит га цару у Стамболу."
Ма не вели Туре: ако Бог да!
Како што му ни помоћи не ће
Ондолен се сила загонила,
Ударише на Дугу пољану,
Робе робје, а сијеку главе,
Они пале куле и чардаке,
Опалише сву Дугу пољану,
Па удрише на Диклића кулу;
Но се бране шездесет пандурах ;
Ал' долеће стари Ћејфан-ага,
И упали сјајну шеишану,
Од чардака дирек опучио.
Да је коме стати, па поглејат!
Сва је сила на чардак уд'рила,
|