Page images
PDF
EPUB

275

280

285

Довати га по рамену десном,
Десну му је руку осјекао,
Па још бритком сабљом узмахује,
Те је Талу осјекао главу
Па подвикну из грла бијела:
А сада те, браћо моја драга !
„Сад крајини обломисмо крила
„Кад прзнога Тала погубисмо."
и Српске је војске погинуло
Не може се знати ни пребројнт",
Нити има краја ни хесапа;
А од Турске није остануло
До побјеже Боичић Алија
Са даицом Глумац-Осман-агом,
Далеко су гором бијежали 38),
Па у гори стали говорити:
Говорио Боичић Алија:
„0 мој дајо, Глумац-Осман-ага!
„Оволику војску сатрошисмо
„Без царева бијела Фермана,
„Брез везека и брез арзована 39),
„Брез пашине ситне буругтије!
Никуд тамо, а никуд овамо :
„Никуд натраг , никуд наприједа.”
Тако они у ријечи били,
Пуче пушка из зелена луга,

290

295

в) Бијежали је само ради стиха мјесто бјежали. з") везек и арзован ријечи су Турске, као и ферман н

буруншија: везек ја прије нијесам чуо нити знам шта значи; а арзован (од арзоғам?) значи писмена молба или тужба.

300

305

Те удари Боичиһ-Алију,
На лоше га мјесто ударила:
Међу пуца, ђе му срце куца,
На плећи му зрно излазило
и јуначко срце изнијело,
и бијеле комад цигерице;
А утече Глумац Осман-ага,
Он бјежаше преко горе чарне,
Ал' говори неко из планине:
„Курво једна, Глумац-Осман-ага!
„Да ти јеси јуче побјегао,
„А ја бих те данас уватио;
„Ал' ја тебе не ћу ни ћерати,
Но ти иди на твоју крајину,
„Те се вали шта си задобио.”

310

37.

(пеш шо, мало друкчије.

(нз Црне горе).
Вино пије Ограшић сердару
Са даицом старцем Кариманом
Насред Бишћа

града бијелога;
А пошто се напојише вина,
Онда рече Ограшић сердару:
„Мој даица, стари Каримане!
Што те питам, да ми право кажеш:
„Што ни бјеху бољи наши стари,
„Што им боље пролазаху ствари,
и боље их паше миловаху,
И
везири

боље

дариваху,

5

10

99

[ocr errors]

„И од чове һурке пригртаху ?" Но да рече Каримане стари: „Мој сестрићу, Ограшеновићу! Што ме питаш, право да ти кажем: 15 Што ни бјеху бољи наши стари, Они јесу чете четовали, „За коње се н”јесу заклањали, Ни од коњах мeтepиз градили, „Но су они чинили урише

20 „Све са сабљом и десницом руком, Из каура робье изводили, Из каура износили главе Па пашама главе поклањали, А везире робљем даривали;

25 „Са тога их паше миловаху, „И везири даром дариваху." Таде рече Ограшић сердару: „Мој даица, стари Каримане! „Да би мене не родила мајка „Ни мушкијем опасала пасом, „Ни јуначким довикала гласом, „Но кобила, која ђога мога, „Ако чудо неко не учиним; „Ја сам чуо, ђе говоре љући:

35 „Диклић Јањо чардак направио „На саставак Саве и Кораве „Без Фермана цара честитога, „Без тестира са Босне везира; „Ту је чудне дворе начинио

40 „На шездесет и седам диреках; „Ту је врга” шездесет пандурах,

30

45

[ocr errors]

50

55

„А пред њима Крајинића Рада,
„Да управља и заповиједа.
„Ја ћу силну војску покупити,
„Зваћу неке Турске поглавице:
Саврх Бишћа Османбеговића;
„Сасред Бишћа Попрженовића;
Садно Бишћа Огојеновића;
„Испријека Гологлавовића;
„Од Новога града бијелога
„Два Бумбића и два Бадњевића
„И четири Хазнaдaрoвића;
„Бурин-бега од Јасеновога;

;
„Од Фалема малога диздара,
„Мали пораст ,

плећих широкијех, „Из бојна се седла не виђаше, „Ваљатно је, Бог да га убије! „Од Удбиње Хрњавину Муја „И његова лудога Алила; „Од Орашца будалину Тала; „Од Кладуше старца БејФан-агу, „Сиједа му и брада и глава, И он носи пушку шейшану, „По ње му је крвју, заливено, „А од по ње вуком зашивено, „А на њу је од међеда глава, „А каква је власи је узели! „Јаше стари суру бедевију, „Какова је, изјели је вуци! „Покривена суром међедином. Те ћу силну војску покупити. Како река”, тако учинио, Велику је војску окупио,

60

65

70

[ocr errors]

Шльоме хојде на старо селиште,

75 На селиште, давно разбојиште, Ту се беше сила сакупила ; Но да рече будалина Тале, Он говори старцу ТејФан-аки: „Куда си се, кило, подигнула ?

80 „Да се с тобом ћеца подругују!" За то стари ни хабера нема Но говори Хазнaдaрoвићу: „Куд ћеш војску, Огранић-сердару ?" А сердар му ријеч проговара:

85 „Хоћу с војском на Дугу пољану, „А Диклића чардак похарати, „И посјећи шездесет пандурах, „УФатити од крајине Рада, „Повешћу га на дворове жива,

90 „Оправит” га цару у Стамболу." Ма не вели Type: ако Бог да! Како што му ни помоћи не ће. Ондoлeн се сила загонила, Ударише на Дугу пољану,

95 Робе робје, а сијеку главе, Они пале куле и чардаке, Опалише сву Дугу пољану, Па уд'рише на Диклића кулу; Но се бране шездесет пандурах;

100 Ал' долеће стари ТејФан-ага, и упали сјајну шеишану, Од чардака дирек опучио. Да је коме стати, па поглејат?! Сва је сила на чардак удрила,

105

« PreviousContinue »