Из чардака крвца удараше. Исто љубу Крцуновић-Пера. Мало било, ништа не стануло, 99 Ево, Јањо, ђе ране завијам ; Погибе ти педесет пандурах, „А чардак ти саломише Турци; Иде јунак Вучкулинов Вуче, А за њим је војске пет стотинах; 135 И он стаде на своје дворове, 99 Авај, Вуче, дом те не видио !” 140 145 150 Вика јунак Вучкулинов-Вука: „Ха сад, браћо, за вјеру Христову!" Па у Турке коње угонише, Но дочека стари Ћејфан-ага 155 На велику суру бедевију, На њег удри Вучкулинов Вуко, 160 38. Пеул калешан и Хрњешина Мујо. Мили Боже чуда великога! У чети су тридест и три друга. 5 10 15 20 25 Докле мало һеив задобише, 99 Бе си пуста опазио блага?” Али вели Танковић Османе: „Мој даица, Хрњетина Мујо! „Ево сам ти чету подигао „До Варада украј мора града, Јер ми тамо чудно чудо кажу: „Шенлук чини од Варада бане, „Сина жени, милу ћер удаје, „Чудан шићар на кошију тура, „Кажу, тура три товара блага, „А под благо три коња буина, 9, „Уз буине танана робиња, „Те је, кажу, у Стамболу нема; О сестрићу, Танковић-Османе! „Кад ме питаш, да ти право кажем: „Ево сам ти чету подигао „До бијеле Крље винограда, „А отоле мору на закуку, „Јер ми чудо у приморју кажу, 30 35 40 45 50 55 99 "9 60 70 „Чудно чудо кулу Пеулову, „Око куле мермерли авлију, „На авлији димирли капију, „На капији седам русих глава „Од Удбиње наших поглавица, „Уз њих кажу седам џевердана, „А покрај њих седам бритких сабљи; 65 „И сувише, мој мио сестрићу! „Кажу људи четири сеира: „Двије кћери и два мила сина Све старога Пеул-капетана. Пак у ешку Турчин повикао: „Дед, Алиле, очи ти испале! „Понесидер зелена барјака, „Далеко је мору путовати. А кад чуо Сиротан Алиле, Он поскочи од земље на ноге, А довати зелена барјака, Отиште се мору низ планину. Оде право Хрњетина Мујо Ка бијелој Крљи винограду, Пеулову дубоку подруму; А отиде Танковић Османе Ка Вараду украј мора граду. Добро бјеше Турчин уграбио: Тек изишли коњи на кошију, А удрише Турци Удбињани, Те отеше у пољу кошију; Но им лоша срећа прескочила: Пеул био у земљи Латинској, Те ковао свијетло оружје, 75 80 85 |