Page images
PDF
EPUB

110

115

· 120

Из чардака крвца удараше.
Ту погибе педесет пандурах,
Самоседми остануо Раде,
На Рада су једанаес ранах,
Mа се бије, ка” да рањен није.
Од шездесет и седам диреках
На седам је чардак остануо,
А шездесет саломише Турци.
Ондoлeн cе Турци повратише,
Они воде трист” и тридес робах,
Но се загна будалина Тале
На дворове Вучкулинов-Вука,
Похара му бијеле дворове,
и његову секу заробио,
Исто љубу Крцуновић-Пера.
Мало било, ништа не стануло,
Али трче Срби од крајине:
Диклић Јањо на коња путања,
А за њим је триста коњаниках;
Зове Јањо Крајинића Рада :
„Јеси ли ми у животу, Раде ?”
Но му јадни Раде одговара:
„Ево, Јањо, ђе ране завијам ;
„Погибе ти педесет пандурах,
„А чардак ти саломише Турци;
„Да је просто, ко је погинуо!
„Но непросто робје у Тураках !"
У ријечи, које бесједио,
Иде јунак Вучкулинов Вуче,
А за њим је војске пет стотинах;
и он стаде на своје дворове,
Па се уд’ри руком уз кољено:

[ocr errors]

125

130

135

„Авај, Вуче, дом те не видио !"
Али трећа војска испанула,
Пред њоме је крцуновић Перо; 140
Када дође пред своју тазбину,
Али му је љуба поробјена ,
То се Перо бјеше напучио ,
А завика Вучкулинов Вуко:
„А сад, браћо, ако Бога зңате !" 145
Когођ дође, он загон учиње.
Достигоше харамије Турке,
Стигоше их на селишта стара.
Да да ли је погледати коме,
Кад им Српска сила кеисала! 150
Вика сабља од крајине Раде,
Вика јунак Вучкулинов-Вука :
„Ха сад, браћо, за вјеру Христову!"
Па у Турке коње угонише,
Но дочека стари КејФан-ага

155 На велику суру бедевију, На њег” уд'ри Вучкулинов Вуко, Стан” да видиш муке од старине! Вуко јаше хата коња врана , А вранац је гиван на кобилу, 160 За гриву је Фата под Турчином. Посјекоше старца "БејФан-агу и са њиме другах пет стотинах, и отеше робље свеколико.

38.

Пәулкан еш ан и Хрњеш и на Мујо.

5

10

Мили Боже чуда великога!
Кад се дјели срећа од несреће,
Тавна ноћца од бијела дана,
Удбињска се отворише врата,
Те изиђе једна чета мала,
учети су тридест и три друга.
Ја ко ли је чети четобаша ?
Четобаша Хрњетина Мујо,
Барјак носи Сиротан Алиле.
Примише се горе уз Кунару,
Уз Кунару високу планину;
Кад дођоше к води чобаници,
Туна Турци коње одјахаше,
А у земљу барјак ударише,
Воду пију, авдeс узимају.
Мало било, за дуго не било,
Ево друге чете од Удбиње
и у њојзи за тридесет друга.
Ако ли је чети четобаша ?
Четобаша Танковић Османе,
Барјак носи Рамо барјактаре;
Примише се поља Удбинскога
И врлетне Куноре планине;
Кад дођоше к води чобаници,
Те се двије чете састадоше,
А сједоше двије четобаше,
Шећер ију, а ракију пију,

15

20

25

[ocr errors]

40

[ocr errors]

Докле мало hеив задобнше,
Тад” одоше ријеч говорити ;
Вако вели Хрњетина Мујо :

30
„Бре сестрићу, Танковић-Османе !
„Докле ли си чету подигао ?

„Бе си пуста опазио блага?" :: Али вели Танковић Османе: „Мој даица, Хрњетина Мујо !

35 Ево сам ти чету подигао. „До Варада украј мора града, „Јер ми тамо чудно чудо кажу: „Шенлук чини од Варада бане, „Сина жени, милу ћер удаје,

Чудан шиһар на кошију тура, „Кажу, тура три товара блага, „А под благо три коња буйна, „Уз буине танана робиња, „Те је, кажу, у Стамболу нема ; 45 „Хоћу иһи ка Вараду граду, „Јал” добити, јали изгубити; „Но даица, Хрњетина Мујо ! Докле си ти чету подигао? До кога ми каурскога града?

50 „Чију ли ћеш уцв'jелити мајку ?” Али вели Хрњетина Мујо : „0 сестриhy, Танковић-Османе! „Кад ме питаш, да ти право кажем: Ево сам ти чету подигао

55 „До бијеле Крње винограда, „A oтoлe мору на закуку, „Јер ми чудо у приморју кажу,

[ocr errors]

„Чудно чудо кулу Пеулову, „Око куле мермерли авлију,

60 „На авлиjи димирли капију, „На капији седам русиx глава „Од Удбиње наших поглавица, „Уз њих кажу седам цeвeрдана, „А покрај њих седам бритких сабљи; 65 „И сувише, мој мио сестрићу! „Кажу људи четири сеира: „Двије кћери и два мила сина „Све старога Пеул-капетана. Пак у ешку Турчин повикао:

70 „Дед', Алиле, очи ти испале! „Понесидер зелена барјака, „Далеко је мору путовати.” А кад чуо Сиротан Алиме, Он поскочи од земље на ноге,

75 Адовати зелена барјака, Отиште се мору низ планину. Оде право Хрњетина Мујо Ка бијелој крљи винограду, Пеулову дубоку подруму;

80 А отиде Танковић Османе Ка Вараду украј мора граду. Добро бјеше Турчин уграбио: Тек изишли коњи на кошију, Ауд’рише Турци Удбињани,

85 Те отеше у пољу кошију; Но им лоша срећа прескочила: Пеул био у земљи Латинској, Те ковао свијетло оружје,

« PreviousContinue »