Page images
PDF
EPUB

„Дош'о ти је Сењанин Тадија „Су тридесет и четири друга „У походе око огња живог.” Скочи Куна кан' да се помами, Привати се сабље оковане, А кад виђе, ђе му пусте нема, Он погледа на своју дружину,

A

Дружина за пушке дугачке,
Ал пушака уз јелике нема;
Онда викну Сењанин Тадија:
„Устан, курво, Хасан-ага Куно!
„У мене је свијетло оружје,
„Устан” вежи тридест крајишника,
„Јер, тако ми моје вјере тврде!
„Ако пукне тридесет пушака,
Свијех ћу их од једном повезат.."
Кад се Куна виђе на невољи,
Он устаде на ноге лагуне,
Те он веже своје Удбињане;
Куна веже, а Комнен притеже;
Свеза Куна тридест крајишника,
Куну веже Комнен барјактарe.
Па одоше у јелово грање,
Извадише свијетло оружје,
О Турцима објесиш' оружје ;
Оћераше тројица хајдука,

Оћераше тридесет Турака,
Оћераше Сењу на крајину.
Кад су били Сењу на капију,
Чудило се мало и велико,
Говориле Сењанке ђевојке:

145

150

155

160

165

170

99

[ocr errors]

39

Боже мили! чуда великога! „Бе свезаше три добра јунака, „Три јунака, тридесет Турака, И без ране и без мртве главе !" Проговори Сењанин Тадија : „Не чудете се, Сењанке ђевојке, То се срела срећа и несрећа, „Моја срећа, њихова несрећа, „Моја срећа несрећу свезала." У то доба под бијелу кулу. Свијех тридест баци у тавницу, Па на благо одсијече Турке: За тридесет три товара блага. Дође благо Сењанин-Тадији, Ал' излази Тадијина мајка,

Па Тадији сину проговара:

[ocr errors]

175

180

185

Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија ? 190 „Куна ти је баба погубио."

Кад то зачу Сењанин Тадија,
Узе њима три товара блага,
Па он пушћа тридесет Турака
Испод сабље тавници на врата;
Кад наљезе Куна Хасан-ага,
Клону сабља, отпаде му глава.

195

40.

Злашија сшарца Ћеивана.

Вала Богу, вала јединоме!
Књигу пише царе од Стамбола,
Те је шаље старцу Ћеивану:
„Чујеш мене, старче Ћеиване,
„Опреми, се на цареву војску,
„Јал' с' опреми, јал одмјену нађи
„Без промјене за девет година,
„Јера ти се од ина не може."
А кад старца књига допанула,
Књигу учи стари Ћеиване,
Грозне сузе низ образе лије,
Шњима кваси пребијелу браду ;
Невоља му сузе прољевати,
Јер не има од срца порода,
После једну ћерку јединицу,
Та Златију лијепу ђевојку;
Па га пита Златија ђевојка:
„О мој бабо, стари Ћеиване!
„Откуд књига, од кога ли града?

5

10

15

„Шта л' се у њој жалостиво пище,

20

„Те ти рониш сузе од очију?"

Вели Златки старац Ћеиване:

[ocr errors]
[ocr errors]

Ћери моја, Златија ђевојко!

Књига није ни од кака града, „Већ је ферман цара честитога: „Цар ме зове на његову војску, „Да војујем за девет година

25

[ocr errors]

„Без промјене, моја мила ћерко!
„А ја сам ти, ћери, остарио,
„Те не могу више војевати.”
Но говори Златија ђевојка:
„О мој бабо, стари Ћеиване!
„Сакрој мене рухо сератлијнско,
„Ка што носе цареве делије;
„И дај мене свијетло оружје
„И твојега косната мркова,
„И с рамена танка џевердана,
„И од бедре сабљу са очима,
„Ја ћу ићи на цареву војску
„Без промјене за девет година
То је старац једва дочекао,
Пореза јој рухо сератлијнско,
Каʼ што носе цареве делије;
Даде ћери свијетло оружје,
И даде јој косната мркова,
И с рамена лака џевердана,
И од бедре сабљу са очима;
Опреми се Златија ђевојка,
Поја коња, оде у крајину
До цареве силе и ордије.
А кад дође у цареву војску,
Све устало мало и велико,
Те гледају лијепу ђевојку,
Па међ собом говораху Турци:
„Добра коња и добра јунака
„У одмјени старца Ћеивана!”
Златка оде цару честитоме,

Цар је тури над војском везиром,

30

35

40

45

50

55

Те војева на царевој војсци
Брез промјене за девет година,
Нико не зна, да је женска глава;
Но помало Омер челебија,
Мио синак од мора везира,
Он везиру ситну књигу пише:
„О мој бабо, од мора везиру!
„Што је синак старца Ћеивана,
„Везир јесте над царевом војском,
„Чини ми се, ка' да је ђевојка,

60

65

„Јер је танка стаса и узраста,

70

„А бијела и румена лица."
Кад је везир књигу проучио,
Он Омеру другу накитио:
„Мио сине, Омер-челебија!
„Ако си се ашик учинио,
А ти зови царева везира,

[ocr errors]
[ocr errors]

Те смећите маља и камена:

„Ако буде лијепа ђевојка,

Нити може маља ни камена;

„Ако ј тако познат’не могбудеш,
„Ти је зови у зелену башчу,
„Те с ваљајте по зеленој трави:
„Ако буде лијепа ђевојка,

99

За њом ће се повијати трава;

„Ако ј' тако познат не могбудеш,
Ти је зови у бању на воду,
Те скините ковче и дизлуке,
„И с прсију токе и ђечерме:
Познаћеш јој на прсима дојке

[ocr errors]

„И на глави косу под калпаком."

[blocks in formation]
« PreviousContinue »