Page images
PDF
EPUB

145

150

155

„Дош'о ти је Сењанин Тадија
„Су тридесет и четири друга
„У походе око огња живor."
Скочи Куна кан” да се помами,
Привати се сабље оковане,
А кад виђе, ће му пусте нема,
Он погледа на своју дружину,
А дружина за пушке дугачке,
Ал' пушака уз јелике нема;
Онда викну Сењанин Тадија:
„Устан', курво, Хасан-ага fiyно!
У мене је свијетло оружје,
„Устан” вежи тридест крајишника,
„Јер , тако ми моје вјере тврде!
„Ако пукне тридесет пушака,
„Свијех ћу их од једном повезат?.
Кад се Куна виђе на невољи,
Он

устаде на ноге лагуне,
Те он веже своје Удбињане;
Куна веже , а Комнен притеже;
Свеза Куна тридест крајишника ,
Куну веже Комнен барјактаре.
Па одоше у јелово грање,
Извадише свијетло оружје,
ОТурцима објесиш” оружје ;
Офераше тројица хајдука,
Oћераше тридесет Турака,
Офераше Сењу на крајину.
Кад су били Сењу на капију,
Чудило се мало и велико,
Говориле Сењанке ћевојке:

160

165

170

[ocr errors][merged small]

}

185

„Боже мили! чуда великога!
Те свезаше три добра јунака,
„Три јунака , тридесет Турака,
И без ране и без мртве главе !"
Проговори Сењанин Тадија:
„Не чуд’те се, Сењанке ћевојке,
„То се срела срећа и несрећа,
„Моја срећа, њихова несрећа,
„Моја срећа несрећу свезала.”
У то доба}под бијелу кулу.
Свијех тридест баци у тавницу,
Па на благо одсијече Турке:
За тридесет три товара блага.
Дође благо Сењанин-Тадији,
Ал' излази Тадијина"мајка,
Па Тадији сину проговара:
„Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија ?
„Куна ти је баба погубио.”
Кад то зачу Сењанин Тадија,
Узе њима три товара блага,
Па он пушћа тридесет Турака
Испод сабље тавници на врата;
Кад наљезе Куна Хасан-ага,
Клону сабља, отнаде му глава.

190

195 40.

Зла шија сша рца Теивана.

5

10

Вала Богу, вала јединоме!
Књигу пише царе од Стамбола,
Те је шаље старцу Тіеивану:
„Чујеш мене, старче Неиване,
„Опреми се на цареву војску,
„Јал' с опреми, ја” одмјену нађи
„Без промјене за девет година,
„Јера ти се од ина не може."
А кад старца књига допанула,
Књигу учи стари Бенване,
Грозне сузе низ образе мије,
Шњима кваси пребијелу браду;
Невоља му сузе прољевати,
Јер не има од срца порода,
После једну ћерку јединицу,
Та Златију лијепу ћевојку;
Па га пита Златија ћевојка:
„0 мој бабо, стари Тенване!
„Откуд књига, од кога ли града ?
Шта л' се у њој жалостиво пише,
„Те ти ронии сузе од очију?”
Вели Златки старац Беиване:
„ Бери моја, Златија ћевојко!
„Књига није ни од кака града,
„Већ је Ферман цара честитога:
„Цар ме зове на његову војску,
Да војујем за девет година

15

20

25

[ocr errors]

30

35

я

40

„Без промјене, моја мила Мерко !
„А ја сам ти, ћери, остарио,
Те не могу више војевати.
Но говори Златија ћевојка :
„0 мој бабо, стари Теиване!
Сакрој мене рухо сератлијнско
„Ка” што носе цареве делије ;
и дај мене свијетло оружје
„И твојега косната мркова,
„И с рамена танка цeвeрдана,
„и од бедре сабљу са очима,
„Ја ћу ићи на цареву војску
„Без промјене за девет година
То је старац једва дочекао,
Пореза јој рухо сератлијнско,
Ка” што носе цареве делије;
Даде ћери свијетло оружје,
и даде јој косната мркова,
и с рамена лака цeвeрдана,
и од бедре сабљу са очима;
Опреми се Златија ћевојка ,
Поја' коња, оде у крајину
До цареве силе и ордије.
А кад дође у цареву војску,
Све устало мало и велико,
Те гледају лијепу ћевојку,
Па међ” собом говораху Турци:
„Добра коња и добра јунака
„У одмјени старца Неивана!”
Златка оде цару честитоме,
Цар је тури над војском везиром,

45

50

55 60

65

70

Те војева на царевој војсци
Брез промјене за девет година,
Нико не зна, да је женска глава;
Но помало Омер челебија,
Мио синак од мора везира ,
Он везиру ситну књигу пише:
„0 мој бабо, од мора везиру!
„Што је синак старца Ћеивана,
„Везир јесте над царевом војском,

Чини ми се, ка” да је ћевојка,
„Јер је танка стаса и узраста,
„А бијела и румена лица.”
Кад је везир књигу проучио,
Он Омеру другу накитио:
„Мио сине, Омер-челебија!
„Ако си се ашик учинио,
„А ти зови царева везира,
Те с меһите маља и камена :
„Ако буде лијепа ћевојка,
Нити може маља ни камена;
„Ако ј' тако познат' не могбудеш,
„Ти је зови у зелену башчу,
Те с ваљајте по зеленој трави:
„Ако буде лијепа ћевојка,
„За њом ће се повијати трава;
„Ако тако познат” не могбудеш,
„Ти је зови у бању на воду,
Те скините Ковче и дизлуке,
„И с прсију токе и ђечерме:
„Познаһеш јој на прcима дојке
„И на глави косу под калпаком.

75

[ocr errors]

80

85

99

99

« PreviousContinue »