Page images
PDF
EPUB

90

95

100

Кад Омеру ситна књига дође,
Те виђео, што му бабо пише,
Он заметну игру пред Златијом,
Бацат” оде камена с рамена...
и из руке маља око себе;
Но се скочи Златија ћевојка,
Претури им. маља и камена.
Кад то виђе Омер челебија,

.
Он се диже у зелену башчу,
Щњиме пође Златија ћевојка;
Кад дођоше у зелену башчуі,
Попадаше по зеленој трави,
Ваљају се тамо и овамо ;
Но ћевојка мудра и паметна,
Те за собом траву поврташе,
Ни по том је познат” не могоше;
Па пођоше у бању на воду,
Да бијеле пребијело лице;
Кад дођоше у бању на воду,
Отидоше токе распучават
и зелене под њима ђечерме;
Таман Златки да се виде дојке,
Ал' повика телал уордији:
„Туна ко је над војском везире,
„Б'jели му се похараше двори,
„Погибе му старац Теиване,
„А умрије нена на мукама,
„Однесе се из ризнице благо,
„Одведоше коњи и соколи.”
Кад то чула Златија ћевојка,
Спучи куја токе на прсима,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

125

А припаса сабљу са очима,
Собом млада до мркова дође,
Па се коњу на рамена баци,
Те bевојка воду пребродила,
Па се натраг Златка обазрела,
Те говори Омер-челебији:
„оделијо, Омер-челебија!
„Расте ли ти у пољу пшеница,
„Као моја коса под калпаком ?
„Расту ли ти у башчи јабуке,
„Као моје у њедрима дојке ?”
Па окрену коња коснатога,
Оде право вилаету своме,
Своме бабу старцу Теивану.

130

[merged small][merged small][ocr errors]

5

[ocr errors]

Књигу пише Јерко Латинине,
Те је. ши.ље горе у подгорје
Побратим у Галоврану Луки:
„Побратиме, Луко Галовране !
„Скуп'дер, брате, под барјак јунаке
Све по избор кога бољег знадеш,
„Доведи ик мене у приморје,
„Да Талију земљу поарамо.”
Када Луко ситну књигу прими
и разуме, што му Укњига каже,
Он развија свилена барјака,

10

15

20

25

Удари га у зелену траву,
Те сакупи шездесет јунака
Све по избор” бољег од бољега,
Одведе и Јерку Латинину.
Јерко момке дочекао лепо,
Даде браћи пушке Талијанке,
Мор доламе, скерлетне ђечерме
и убаве ковче и чакшире;
Уведе и Јерко у галију,
На јунаке навалио вино;
Опише се шездесет јунака,
(пише се, као земља црна ,
А поспаше, као да помреше;
Онда скочи Јерко Латинине,
Па галију отиште од брега.
Кад се момци с вином разабрали,
Ал' галија насред мора сиња!
Невесело шездесет јунака,
Ohе млади у море да скачу.
А беседи Галовране Луко:
„Побратиме, Јерко Латинине!
„Певај, брате, браћу разговарај,
Да нам браћа у море не скачу.
Онда Јерко поче да попева :
„Не бојте се, моја браћо драга!
На то су нас и родиле мајке,
„Јал” добити, јали погинути.
То јунаке већма ражалило,
Те посташе још невеселији;
Расрди се Галовране Луко,
Па потеже сабљу оковану,

30

[ocr errors]

99

35

[ocr errors]
[ocr errors]

40

45

50

55

Те он Јерку одсијече главу,
ІІа им Луко поче да попева:
„Не бојте се, моја браһо драга!
„Старе мајке, раните се саме,
„Бог је добар, синови ће доћи;
„Наше љубе, не удајите се,
„Бог је добар, доһ” hе господари;
„Наше сеје, везите мараме,
„Бог је добар, те hе браhа доћи,
„Разносиће везене јаглуке.”
Здраво, мирно сиње море прешли,
и Талију земљу поараше;
А кад су се натрае повратили,
У сиње се море увезоше,
Јунаци се поболеше тешко
од зла бола срдобоље тешке,
Te

тридесет умору остало,
А тридесет сиње море пређе
Који јунак у мору остао,
А на дому има стару мајку,
Јали мајку, jали љубу верну,
Јали браца , ја сестру рођену,
Њима Луко исе учинио,
Учинио њима, к'о и себе;
Који л' јунак нигде никог нема,
њему јесте издао за душу,
Како ј' закон у вери ришћанској.

60

65 42.

Гавран харам ба ша и Ми мо 40).

[ocr errors]

Књигу пише Гавран харамбаша,
Књигу пише, на мезиле прати,
Прати књигу к мору дебеломе,
Побратиму харамбаши Лиму:
„Побратиме, Лимо харамбаша !

5
„Књигу вићи, не почаси часа,
„Брже зови Тура барјактара,
„Нек развије крстата барјака,
„Под барјака покупи јунаке,
„По избору тридесет јунака ;

10 „Прати хабер , лист књиге бијеле, „Прати хабер Росниһу Стевану, „Који може стићи и утећи „И на домет танком пушком убит”, „Нек ти с' и он под барјаком нађе. 15 „Ја кад скупиш, побратиме Лимо! „Каде скупиш таку добру чету, „Хајде шњоме Бишћу на крајину, „У високу Бишћанску планину,

Т.

40) Ја мислим да је овај Лимо н онај Лимун, који је

друговао с Бајом Пив.љанином, једно име, као што је и Гавран и пређашњи Галовран. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим , ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац), и може бити да му је то право презиме, па Лимуном да су га прозвали послије у приморју (гледај Бајо Пивљанин). Мјесто Лимо ја сам слушао и Мимов.

« PreviousContinue »