Кад Омеру ситна књига дође,
Те виђео, што му бабо пише,
Он заметну игру пред Златијом,
Бацат оде камена с рамена..
И из руке маља око себе;
Но се скочи Златија ђевојка,
Претури им. маља и камена.
Кад то виђе Омер челебија,
Он се диже у зелену башчу,
Шњиме пође Златија ђевојка;
Кад дођоше у зелену башчу,
Попадаше по зеленој трави,
Ваљају се тамо и овамо ;
Но ђевојка мудра и паметна,
Те за собом траву поврташе,
Ни по том је познат не могоше;
Па пођоше у бању на воду,
Да бијеле пребијело лице;
Кад дођоше у бању на воду,
Отидоше токе распучават
И зелене под њима ђечерме;
Таман Златки да се виде дојке,
Ал повика телал у ордији:
„Туна ко је над војском везире,
„Бјели му се похараше двори,
„Погибе му старац Ћеиване,
,,А умрије нена на мукама,
Однесе се из ризнице благо,
„Одведоше коњи и соколи.”
Кад то чула Златија ђевојка,
Спучи куја токе на прсима,
А припаса сабљу са очима,
Собом млада до мркова дође,
Па се коњу на рамена баци,
Те ђевојка воду пребродила,
Па се натраг Златка обазрела,
Те говори Омер-челебији:
„0 делијо, Омер-челебија!
„Расте ли ти у пољу пшеница,
„Као моја коса под калпаком ?
„Расту ли ти у башчи јабуке,
„Као моје у њедрима дојке?"
Па окрену коња коснатога,
Оде право вилаету своме,
Своме бабу старцу Ћеивану.
Јерко Лишинин и Галовран
Луко.
Књигу пише Јерко Латинине,
Те је шиље горе у подгорје
Побратиму Галоврану Луки:
„Побратиме, Луко Галовране !
Скуп’дер, брате, под барјак јунаке
„Све по избор' кога бољег знадеш,
„Доведи и к мене у приморје,
„Да Талију земљу поарамо."
Када Луко ситну књигу прими
И разуме, што му књига каже,
Он развија свилена барјака,
Удари га у зелену траву,
Те сакупи шездесет јунака
Све по избор бољег од бољега,
Одведе и Јерку Латинину.
Јерко момке дочекао лепо,
Даде браћи пушке Талијанке,
Мор доламе, скерлетне ђечерме
И убаве ковче и чакшире;
Уведе и Јерко у галију,
На јунаке навалио вино;
Опише се шездесет јунака,
Опише се, као земља црна,
А поспаше, као да помреше;
Онда скочи Јерко Латинине,
Па галију отиште од брега.
Кад се момци с вином разабрали,
Ал' галија насред мора сиња!
Невесело шездесет јунака,
Оће млади у море да скачу.
А беседи Галовране Луко:
„Побратиме, Јерко Латинине!
„Певај, брате, браћу разговарај,
„Да нам браћа у море не скачу."
Онда Јерко поче да попева:
Не бојте се, моја браћо драга!
На то су нас и родиле мајке,
Јал' добити, јали погинути.
То јунаке већма ражалило,
Те посташе још невеселији;
Расрди се Галовране Луко,
Па потеже сабљу оковану,
Те он Јерку одсијече главу,
Па им Луко поче да попева:
„Не бојте се, моја браћо драга!
„Старе мајке, раните се саме,
„Бог је добар, синови ће доћи;
Наше љубе, не удајите се,
„Бог је добар, доћ' ће господари ;
„Наше сеје, везите мараме,
„Бог је добар, те ће браћа доћи,
„Разносиће везене јаглуке."
Здраво, мирно сиње море прешли,
И Талију земљу поараше;
А кад су се натраг повратили,
У сиње се море увезоше,
Јунаци се поболеше тешко
Од зла бола срдобоље тешке,
Те тридесет у мору остало,
А тридесет сиње море пређе
Који јунак у мору остао,
А на дому има стару мајку,
Јали мајку, јали љубу верну,
Јали браца, ја сестру рођену,
Њима Луко исе учинио,
Учинио њима, к'о и себе;
Који л' јунак нигде никог нема,
Њему јесте издао за душу,
Како ј' закон у вери ришћанској.
Гавран харамбаша и Лимо 40).
Књигу пише Гавран харамбаша,
Књигу пише, на мезиле прати,
Прати књигу к мору дебеломе,
Побратиму харамбаши Лиму:
„Побратиме, Лимо харамбаша!
„Књигу виђи, не почаси часа,
„Брже зови Ђура барјактара,
„Нек развије крстата барјака,
„Под барјака покупи јунаке,
„По избору тридесет јунака;
„Прати хабер, лист књиге бијеле,
„Прати хабер Роснићу Стевану,
„Који може стићи и утећи
„И на домет танком пушком убит,
„Нек ти си он под барјаком нађе. 15
„Ја кад скупиш, побратиме Лимо!
„Каде скупиш таку добру чету,
„Хајде шњоме Бишћу на крајину,
"У високу Бишћанску планину,
40) Ја мислим да је овај Лимо и онај Лимун, који је друговао с Бајом Пивљанином, једно име, као што је и Гавран и пређашњи Галовран. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим, ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац), и може бити да му је то право презиме, па Лимуном да су га прозвали послије у приморју (гледај Бајо Пивљанин). Мјесто Лимо ја сам слушао и Лимов.
|