Page images
PDF
EPUB

99

Уз планину хитро потрчао,
Он плашиво у дружину дође,
Мучно дође, амучније каже:
„Бјеж’те, браћо, куће који може !
Нити има боја ни шиһара ,

175 „Каква сила иде са Турчином: „Но из Бишћа стотина Турака, И

тридесет из горе пандура „Све дружина Петра Мркоњића; „Нијесам се, браћо, препануо

180 „Од Турака, ни пак од пандура, „Браћо моја! да ви право кажем : „Од Петра ме уфати грозница! С коньем ће нас, браћо, погазити, „А са сабљом главе иштетити." 185 Шhаше Гавран друштво препанути, Ал' му не да харамбаша Лимо, Но му Лимо ружно проговара: Копилане , а не побратиме ! „Ни си јунак, нити те родио,

190 „Не плаши ми сву дружину моју." Па ти Лимо друштво сјетоваше: „Браћо моја! ви се не препан'те, „Но ви дуге пушке наперите, „Хајте са мном мало под планину,

195 „Под планину у тијесне друме; Начините тврде метеризе, Исправите плоче поред себе, „То камењем прси заклоните, „А ви дуге пушке измолите,

200 „Да ми силу мало почекамо.

[ocr errors]

205

210

215

„Браћо моја и дружино редом!
„Немој кога да није гуја,
Немој који пушку да истури,
„Док не пукне моја пушка прва,
„Ја ћу гледат” силнога јунака,
„Та јунака Петра Мркоњића;
„Каде пукне моја пушка прва,
„Онда удри, Буро барјактаре!
„Онда удри харачлијна ћају;
„Ти соколе, Рисниһу Стеване!
„Добро гледај Фазли-харачлију;
„Ја кад пукне пушка Стефанова,
„Окрените сви једнијем гласом,
„Па пушака више не пуните,
„Од појаса маче потргните,
„А у Турке јуриш учините;
„А ти море, Роснићу Стефане !
„Немој, Стево, мача повадити,
„Нити више крви прољевати,
Теке гледај Фазли-харачлију,
„Еда би га с атом раздвојно,
„Јел га кажу одвише јунака ,
„Побјећи ће Битиһу на крајину,
„Може дићи све из Бишћа Турке ;
„Осијеци седам мазги блага,
„Ко остане, с тобом да дијели.
Дивно их је Лимо сјетовао
и дружину своју слободно,
А мудре је ласно сјетовати.
УФатише тврде метеризе,
и камењем прси заклонише,

220

225

[ocr errors]

230 235 295

А дугачке пушке измомише,
Лијепо се браhа намјестише.
Стаде јека-друма и планине, й.
Ето силе Фазли-хараҷлије,
И пред њиме. Петра Мркоњића,
Но се јунак титра с буздоханом,
Уз буздохан гвожђе опијева,
Моли с Богу за зло без невоље:

240
Дај ми, Боже, данас у сусрећу,
„У сусрећу из горе хајдуке,
„Да с' окренем шњима по планини
„На мојему на коњу дорату,
Нека виде сви из Бишћа Турци, 245
„Нека види Фазли-харачлија,
„Нека виде из горе пандури,
„Што је јунак Петре Мркоњићу!
„Како ћу им кости изломити, і
„Како њине посијећи 42) главе.” 250
То говори, несретња му мајка!
А не види јаде испријека, ..
Зла јунака харамбаше Лима, ....
Бе га гледа низ његову пушку:.!.
Пуче пушка, не да изговорит, 255
Те погоди Петра Мркоњића
Под калпака међу оба ока;
А пусница пушка харачлија,
До рамена откиде му главу,
Не би сабља љевше порубила, 260

Мртав паде под коња дората. +2) У говору се каже посјећи, а восијећи је овдје само

да се испуни стих.

$

[ocr errors]

265

270

275

Пуче пушка барјактара Бура ,
Те удари харачлијна hају
У његове токе на преима,
Два му чифта тока иштетно,
Ал' би Type токе опростило,
На плећи му чифти искочите,
Пред чифтима срце од јунака,
Мртав паде под коња кулаша,
Ни зема та жива не дочека.
Пуче - треһа пушка од хајдука;
Пуче пушка Роснића Стевана,
Што вељаху да бољега нема,
Не погоди коња ни јунака ,
Но је пунку пусту препунио,
Високо га пушка заметнула ;
Те је виту јелу ударила ,
Пола јеле на земљу пануло ;
Каде пуче пушка Стеванова,
Окренуше сви једнијем гласом,
Док све њине пушке истурише,
Паде магла и притиште друма,
Тада они маче повадите,
А у Турке јуриш учинише.
Колико је јунак крви жедан,
Похитао Роснићу Стеване,
У хитошти мача повадио,
Посијече глава неколико,
Па се доцкан Стево досјетио,
Како га је Лимо сјетовао,
Да он гледа Фазли-харачлију,
и да гледа седам мазги блага;
Обазре се тамо и овамо,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

300

305

Нема блага, нит' има Турчина;
Он потрча друмом низ планину,
Кад је био у поље Бишћанско,
Ал' ето ти Фазли-харачлије
На његову ату бијеломе,
у

руке му Татарка канција,
Ошибује седам мазги блага,
Те он бјежи Бишћу на крајину.
Привикну га Роснићу Стеване:
Стан” Турчине, Фазли-харачлија!
„Да си мене јуче побјегао,
„Опет бих те данас пристигао.”
А то Турчин ништа не слушаше,
Но све боље пољем издираре;
Тера њега Роенићу Стеване,
Тера њега, ал' не може стићи,
Коњске ноге пољем одмакоше.
Кад се хајдук виђе на невољи,
Он поклече на десно кољено,
На лијево пушку нагињаше,
Добро гледа и ушком н оком,
Пуче пушка, али не погоди,
Не погоди Фазли-харачлију,
Но бијела ата посред врата,
Вратне му је кости саломно,
Мртав пусник паде у травицу;
Јунак бјене Фазли-харачлија,
На ноге се е коња доФатио,
Па с канцијом благо окупио ;
Не даде му Роснићу Стеване,
(мах стиже и омах престиже,
Удари га бахом и ршумом,

310

35

320

325

« PreviousContinue »