Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

22

Таде рече Грчићу Манојло:
„Бре, курвићу, чича Радивоје!
„С том ли сабљом идеш у хајдуке !
Ал” да видиш мача зеленога,

245
„Што би добар био за хајдуке!”
Па га мало мачем заватио,
Два му вита ребра пресјекао,
Виде му се цигерице црне,
Виде му се и црне и б'jеле;

250 Но су лаке ноге под хајдуком, У гору га ноге занијеше; Виком виче по гори зеленој: „Бе си брате, Старино Новаче ? „Изгуби ме Грче на мејдану!"

255 Но ето ти Старога Новака , На њему је страшно одијело: На њему је кожух од међеда, На глави му капа вучетина, и за капом крило од лабуда;

260 Очи су му двије купе вина, Трепавице од утине крило ; И он носи сабљу староковку, Па повика Грчића Манојла: „Стан” курвићу, Грчићу Манојло! 265 „Ласно ј” с ђецом мејдан дијелити, „Но причекај Старога Новака. Рече њему Грчићу Манојло: „Ближе к мене, Старино Новаче! „Не би бахом из Клисуре тврде 3): 270

[ocr errors]

ме

поплашиши

H

плашњом

3) Значи : Не ћеш

истјерати из Клисуре.

[ocr errors]

175

280

„Виђео сам и жива међеда,
„А камо ли кожу од међеда ;
„Виђео сам и живога вука,
„А камо ли мртву вучетину;
„Виђео сам и живога орла,
„А камо ли орлу 4) перушину."
Ту допаде Старина Новаче,
Удари га сабљом по рамену,
Ал' се Грче штитом заштитило,
По штиту га сабљом ударио,
На двоје му штита пресјекао,
и десну му руку осјекао,
Ал' на троје сабљу саломио.
Наљути се Грчићу Манојло,
Шчепа мача у лијеву руку,
Па поћера Старога Новака.
Мили Боже! чуда великога!
Да је коме стати, па гледати,
Како кроји капу Вучетину,
Како ц'jепа суру међедину,
А растура орму перушину!
Бјежи јадан Старина Новаче,
Бјежи Новак кроз гору зелену,
Нешто мало два пуна сахата ,
Подвикује из грла бијела,
Бре колико Новак подвикује,

285

290

295

+) Горе стоји крило од мабуда, а овдје и послије

орлу перушину ! То је може бити за то, што је у стиху горе било тешко казати крило орлово, као и овдје мабудову перушину.

[ocr errors]

Све са горе лишһе отпадаше,
А са земље трава полијеће;
Он дозивље посестриму вилу:
„Бог т убно! вило посестримо!

300 „Нијеси л' ми Божју вјеру дала, „Кад ми буде највећа невоља , „Да се мене на невољи нађеш?” Ал' ето ти бјелогрле виле У сусрећу Староме Новаку,

305 Тако њему вила говорила: „Побратиме, Старино Новаче! „Да л' шта ћераш, да ли од шта бјежиш ?” Проговара Старина Новаче! „Вјера моја, посестримо вило! 310 „Ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; „Погуби ме Грче на мејлану.” Таде њему вила говорила: „Врн” се натраг, Богом побратиме „Чинићу се лијепа ћевојка,

315 „Савићу се Грку око грла, „Па ћу њему очи засјенити, Ти погуби слијепа јунака, Тад” се Новак натраг поврнуо, Оде с вилом близу до Манојла, 320 Па остале у гори зеленој; Авила се начини ћевојка , Па се вије Грку око грла , и тура му руке у њедарца, Док је Грку очи засјенила,

325 Па позивље Старину Новака: „Побратиме, Старино Новаче!

335

„Сад погуби слијепа јунака.”
Ал' се Новак тешко поплашио,
Те не смије приступити близу,
Већ се баца перним буздованом,
Те удари Грчића Манојла,
Удари га међу очи чарне,
Паде Грче у зелену траву,
Грче паде, а Новак допаде,
Те Гркову осијече главу,
Па отиде у гору зелену;
Тражи Новак по гори дружину.
Докле су се били састанули,
Цијепаше киһене дарове,
Завијаше своје ране грдне.

340

345

7.

Не вјера љу бе Груичине.

5

Шатор пење Новаковић Груја
У планини више Дренопоља,
Под шатором седе пити вино,
Вино служи нејаки Стеване,
Максимија пред шатором везе,
Златом везе све по чистој свили;
Па беседи Новаковић Груја:
„Максимија, моја верна љубо!
„Почувај ми пред шатором стражу,
„Оһу лећи мало да поспав ам.
Леже Грујо санак боравити,
Максимија пред шатором везе,

[ocr errors]

10 15

20

25

Ал' ето ти три Турчина млада, А беседи нејаки Стеване : „0 чујеш ли, Максимија мајко! „Ено иду три Турчина млада, „Oћу ићи бабу да пробудим.” А беседи Максимија млада : „Нису, сине, три Турчина млада, „Већ су оно три млада трговца, „Носе откуп твојему бабајку.” Ал' то дете не слушало мајку, Него пође да пробуди бабу, За њим трчи Максимија мајка, Достиже га шатору на врати, Удари га руком уз образе, Како га је лако?ударила, Три пута се дете преметнуло, Три му здрава искочила зуба, А четири с места с' померила. У том дошла три Турчина млада, Максимији Бога називају: „Божја т” помоћ, госпођо невесто! „Чија с љуба, кога си витеза ? „Који те је витез накитио ?”. „A Бога ми, три Турчина млада ! „Ја сам љуба Новаковић-Грује, „Витез ме је накитио Груја.” А беседе три Турчина млада : „0 госпођо, Груичина љубо! „Издај нама Новаковић-Грују; „Код Груице носиш чисту свилу, „А код нас ћеш шетати по свили,

30

35

40

« PreviousContinue »