Page images
PDF
EPUB

Обје му је руке савезао, Свезана га пољем повратио, Шhаше да га ћера у планину. Проговара Фазли-харачлија: Богом брате, Роснићу Стеване! 330 „Пушти мене моје б'jеле руке, „Пути руке и поклони живот, „Прими мене, Стево, за братимство, „На поклон ти седам мазги блага, „Тек ме данас немој похарчити !" 335 Њему Стево за Бога примио, Те му пусти руке обадвије, Оде Турчин пољем широкијем, Оде Стево пољем у планину. Кад далеко Турчин одмицаше,

340 Он се пољем често обзираше, Па привикну из бијела грла, Он привикну Роснића Стевана: „Копилане, Роснићу Стеване ! „Тал” не видиш, ђе си погинуо? 345 „Остави ми седам мазги блага, „Јел док викнем све из Бишћа Турке, „Те опколе друме и планине, „Ни главе се наносити не ћеш, „А камо ли благо дијелити!”

350 Раж.љути се Роснићу Стеване, Бутито га натраг окупио , Још на мјесту мача повадио, Омах трчи, и омах престиже, Од себе га мачем ошинуо,

355 На двије га поле прекинуо, Па се врати, оде уз планину.

360

365

370

А кад дође Стево у планину,
Те су шњима кавгу заметнули,
Крваво је по друму камење,
Крваве су вите оморике;
По камењу и по крвци црној
Гази јунак харамбаша Лимо
И он тражи Роснића Стевана;
Тражаше га, па га помињаше:
„Мој соколе , Роснићу Стеване!
„Ни мртва те веће наћи не ћу!
„Мене прође моје четовање.”
У то доба Стево ударио,
Виђе њега харамбаша Лимо,
Руке шире, у лица се љубе,
За лако се здравље упиташе,
А из крви мало изгазише,
Обaлише седам мазги блага.
Зове Лимо сву дружину своју,
Тридест друга и четири више,
Сва дружина и здраво и живо;
А дозивље Гавран харамбаша,
Он дозивље своје млого друштво,
Ал' му друга нема ни једнога,
Сва дружина бутун изгинула,
и Гавран је рана допануо,
Седамдесет и четири ране,
Виде му се црне цигерице.
Кад то виђе Роснићу Стеване,
Он лијепо благо дијељаше,
Не дијели бројем ни хесапом,
Но калпаком харамбаше Лима ;

375

380

385 390

Како

право благо подијели,
Све на мртва, као и на жива.
Живи своје благо упртише,
А мртвијем оста на купове,
и код блага Гавран харамбаша,
Да та коьују вране и гаврани.

43.

Вишњић Јован и Воин шрговац.

5

10

Вино шје Вишњићу Јоване
А у Сењу граду бијеломе,
Пијуһ” вино Јован говорио:
„А тако ми Бога истинora!
„Сакупиһу до тридесет друга
„По мојему Сењу бијеломе,
„Отићи ћу у Пролог планину,
„Дочекаһу Война трговца
„Кад он пође с мора дебелога
„Ка бијелу шехер-Сарајеву
„И поћера девет товар' блага,
„Ја һу њему благо отимати,
„На дружину токе поковати,
„Порезати зелене доламе,

Окивати пушке и ножеве.”
Што се Јован био затјецао,
То је Јован био сатворио:
Он покупи до тридесет друга,
И отиде у Пролог планину,
Па он чека Война трговца
Од Бурђева до Петрова дана ;

15

97

20

25

[ocr errors]

30

35

А кад било о Петрову дану,
Ни Воина, ни од њега гласа!
Онда цвили до тридесет друга
Уз кољена Вишњићу Јовану,
„0 Јоване, наша харамбашо!
„Поскапасмо и гладни и жедни,
„Порђа нам свијетло оружје
„Чекајући шиһар у планини,
„Па шиһара добит' не могосмо.”
Бесједи им Вишњићу Јоване :
„Стан'те , мојих до тридесет друга!
„Куд су ошли три мјесеца дана,
„Нека иду јоште три неђеље
„До Илијна дана бијелога,
„Дотле һемо њега дочекати;
„Ако ми га и дотле не буде,
„Онда ћемо ићи нашем Сењу.”
Јована је друштво послушало,
Те чекаше од Петрова дана,
Од Петрова дана до Илијна;
А кад било на светог Илију,
Поранио Вишњић у Јоване
Богу с' молит' под јелом зеленом,
Док се зачу јунак уз планину,
Уз планину друмом широкијем,
Онда Јован узе танку пушку ,
Те он оде друму широкоме,
Па он чека на друму широку,
Да он види тко по друму виче;
Ал' ето ти црна Арапина,
Арап иде, а из грла виче :

40

45

50 55

60

[ocr errors]

65

„Бе си данас, Вишњић у Јоване ? „Прође Воин и пронесе благо." Јован га је на друму сретао , Руке шире, у лице се љубе, За јуначко питају се здравље; Још бесједи Вишњићу Јоване : „Што је, побро? ако Бога знадени! Што ми тако ти Јована тражиш?" Бесједи му црни Арапине: „Не питај ме, драги побратиме! „Ево оздо Воина трговца, Бе он hepa девет мазги блага, „њега прати тридест Арнаута; „Уд'рих на њer' са тридесет друга, „Не изведох друга ни једнога." Таман они у ријечи били, Ал' ето ти Гавран-харамбаше, Брзо трчи, а из грла виче: „Те си данас, Вишњићу Јоване ? „Прође Воин и пронесе благо." Пред њег Јован на друм изходно, Те он срете Гавран-харамбашу, Руке шире, у лице се љубе, За јуначко питају се здравље , Па бесједи Вишњићу Јоване: „ІШто је побро? ако Бога знадеш!” Бесједи му Гавран харамбаша: Ево оздо Воина трговца, Те он hepa девет товар” блага, „Њега прати тридест Арнаута, „Ја ударих наса тридест друга,

70

75

80

« PreviousContinue »