Page images
PDF
EPUB

„Не изведох друга ни једнога." Кад то чуло друштво Јованово, 85 Они су се врло препанули; Ал' бесједи Вишњићу Јоване: „Не бојте се, моја браћо драга ! „Док је мени пушка М.љетачкиьа „Од шест педи, од дванаест драма, 90 „Не hе профи Воине трговче, „Нит' hе проћи, ни пронијет” блага." Па разреди по друму дружину, Свакога је друга сјетовао: „Док не пукне моја пушка танка, 95 „Немој нико пушке изметнути; „А кад пукне моја пушка танка, „Сви заједно пушке измeтните, „А једнога Бога помените, „И за оштро гвожђе приватите, 100 Па у једно на друм излетите; „Па што Бог да и срећа од Бога.” Таман они у ријечи били, Ал ето ти Воина трговца , и за њиме девет товар” блага,

105 А за благом тридест Арнаута. Када Јован сагледа Война, По пушци га танкој погледао, Па он пушци живу ватру даде; А кад пуче пушка Јованова, 110 Онда пуче тридесет пушака , Неки згоди, неки и не згоди, Јован згоди Воина трговца , Воин паде са коња доброга,

[ocr errors]
[ocr errors]

115

120

[ocr errors]

125

Воң -паде, а Јован допаде,
Те увати рањена Воина,
Сваки вата свога рањеника ,
Увaтише девет мазги блага ;
Јован скиде токе са Воина
и цeвeрдан обливен у злато,
Отпаса му сабљу оковану,
Па rа жива на друму остави,
А он оде кроз гору зелену
и офера девет мазги блага,
и одведе сву дружину здраву.
А кад они на планину били,
Они јесу благо дијелили:
Торбоноши к'о и харамбаши;
Узе токе Вишњић у Јоване,
Даше сабљу црну Арапину,
А цeвeрдан Гавран-харамбаши.
Ал да видиш црна Арапина!
Свој дружини Арап бесјеђаше :
„Ви сте мени криво учинили:
Вище ваља златан цeвeрдане ,
„Па су боље ток” од сува злата,
Него моја сабља окована.”
Бесједи му Вишњићу Јоване :
„Не будали, побро Арапине!
„Ја нијесам тебе преварио;
„Ако ми се мени не вјерујеш,
„Ето сабље, а ено воина,
„Још bеш њега у животу наћи:
„Иди к њему, те ти њега питај,
„Колико је похарчио, злата, .

130

135

99

99

140

145

[ocr errors]

150

155

160

„Док је златне токе саковао,
„Док је златом сабљу оковао,
„Док ј облио цeвeрдан у злато."
Отлен оде црни Арапине,
За њим иде Јован назорице.
Арап дође рањену Войну
Па Воину Арап бесјеђаше :
„Ој Бога ти,

Воине трговче!
Колико си блага потрошио
„Док си токе сковао од злата,
„И

у злато цeвeрдан облио, „и оков’о сабљу димишћију ?" Бесједи му рањени Воине: „Ој Бога ми, црни Арапине! „Потрошио хиљаду дуката „Док сам моје токе саковао, „Хиљадом сам ревердан облио, A хиљадом сабљу оковао, „Све у Млеци, ће се кује злато; „Но чу ли ме, црни Арапине! „Јоште имам хиљаду дуката

њедрима под десном пазухом, „А ја хоћу овће сад умријет", „Ходи узми хиљаду дуката.” к њему дође црни Арапине, Завуче му руке у њедарца, Дочека га Воине трговче Из потаје једном пушком малом, Те погоди црна Арапина, Арап паде у зелену траву, Арап паде, а Јован допаде,

165

170

175

Те Арапу осијече главу,
Па осјече главу и Воину,
На он узе сабљу оковану,
и отиде кроз гору у друштво,
Крену другитво, оде Сењу граду.

180

44.

да еш шо, мало друкчије.

(из Црне горе).

5

10

Бога моли Вишњићу Јоване :
„Дај ми Боже здравља и весеља!
„Да дочекам светога Борђију,
„Окупићу шездесет хајдуках,
„Све хајдуках срца једнолика,
„На њих врћи силно одијело:
„Вране коње рода Босанскога,
„Црне капе кроја Бугарскога ,
„ПеФердаре кова Млетачкога,
„А доламе кроја Скадарскога ,
„Остре һорде кова Латинскога;
„Искупићу шездесет хајдуках,
„Па их водит' у Киту планину,
„Да ја чекам трговац-Воина,
„Јер Латинин һера силно благо,
Силно благо, пуно пет масаках.”
Како река", тако учинио,
и дружину своју окупио,
ођенуо и наоружао,
Поведе је у Киту планину,

15

20

1

25

30

353

и западе о Ђурђеву дану ;
Док дочека светога Илију,
Јовану се дружба насрчила,
Па хајдуци ријеч говорили:
„Хајд' Јоване, дома да идемо,
„Није рашта, брате, чекат” дуље."
Но је Јован ријеч говорио:
„Стан'те, браћо, ако Бога знате!
„Доћ ће Воин и догнати благо.”
У ријечи, у које биjaxy,
А у Киту пушке попуцале,
Стаде јека зелене планине,
Из планине јунак искочио
На вранчића коња големога,
На њега су седамнаес ранах,
На коња му двадес и четири;
Носи десну у лијевој руку ,
А лијеву о грму бијелу;
Оно бјеше Ковачина Рамо,
Пред њим Јован на путу изиђе,
Па упита побратима свога:
Бе си био, ђе ли погинуо?"
Но му Рамо ријеч проговара:
„Казаћу ти, мио побратиме!
„Ја окупих шездесет Тураках,
„Све Турчина крвава јунака,
„С којијема не ћах имат срама
„Да ударит хоћах на Котаре;
„„Ја западох о Ђурђеву дану,
„Ја западох, у Киту планину,
„Те ја чеках трговац-Воина,

40

45

50

« PreviousContinue »