Page images
PDF
EPUB

„И јутрос му уд'рих у планину, „А шњим бјеше тридес Арнавутах, „Посјекоше шездесет Тураках; „Но бјеж и ти, дома да идемо!" За то Јован ни хабера нема, Ного хитро у дружину пође, Па све дружби право кажеваше; У разговор, који сʼ находише, Стаде цика танкијех пушаках Удно Ките зелене планине, А планину магла попанула, А из магле Харап искочно, Бјежи Харап друмом широкијем, Ма се често натраг обрташе, Ка да бјеше штету учинио. Пред њим Јован насред пута пође: „Каж”, Харапе, куд си пролазио ?” А Харап је ријеч говорио: „Немам ти што до грдила казат": „Ја западох трговац-Воину „Су мојијех шездесет Харапах,

[ocr errors]

Е га чеках по године данах, „Ударих му јутрос насред пута, „Шњиме бјеше тридес Арнавутах, „Посјекоше шездесет Харапах. „Кунем ти се, а вјеру ти дајем, „Ко с Воином боја био није, „Не умије Бога благодарит'; „Ного бјежи, дома да идемо.” А Јован му ријеч бесједио: „Хајд, Харапе, да га причекамо !"

55

60

65

70

75

80

И одоше, те му западоше.
Но Воина близу напуштише:
На Воина токе Крајинића,
Штоно их је на мејдан добио,
Низ прси је токе запучио,
Јован пали сјајна џефердара,
Те погоди трговац-Воина,
На прси га зрно ударило,
На плећи му парте изнијело;
А хајдуци танке пушке пале,
Те убише тридес Арнавутах,
Узеше им благо свеколико.
Ного виђи црна Харапина!
Како паде на жива Воина,
Да му свуче токе Крајинића;
Но је Воин јунак од јунака,
Смртан вади ножић трговачки,
Шњим Харапа на срце уд'рио,
Цикну Харап, а Јована вика,
По авазу Јован доскочио,
Обојици посијече главе,

Да с' не муче, кад помоћи нема;
Здраво Јован своме двору пође.

45.

Мајстор Манојло.

Изгуби се пашина јабука
У Будиму граду бијеломе.
Пушта паша лакога телала,

85

90

95

100

105

Телал виче по Будиму граду,
Да се један за другога јемчи;
За којега јемац не изиде,
Хоће њега паша погубити.
Све се један за другога јемчи,
Све богати те за богатога,
Сиромаси један за другога.
За једнога јемац не изиде,
За јунака мајстора Манојла;
Баш га паша погубит’хоћаше,
Но побеже мајсторе Манојло:
Он довати пушку по сриједе,
Одметну се горе у планину,
Хајдукова три године дана:

Узаптио државу Будимску,

Свуда друме, куд су скеле ишле: Нит' се дава женит”, ни удават”, Нит’мирија ка цару да прође, Ни трговац да тргује с благом, Нит' хаџија да иде на һабу. А долазе млоге давуџије У Будиму паше на дивана: „Аман, пашо! види ни зулума „Од курвића мајстора Манојла. ,,Ето данас три године дана, „Како се је курвић одметнуо „Хајдуковат горе по планина, „Узаптио државу Будимску, „Све друмове, куд скеле пролазе: „Нит' се дава женит', ни удават, „Нит' мирија царева да прође,

5

10

15

20

25

30

„Ни трговац да тргује с благом,
„Нит хаџија да иде на һабу.”
Кад то чуо паша од Будима,
Он ми пушта лакога телала,
Виче телал по Будиму белом:
„Јели мајка родила јунака,
„Да увати мајстора Манојла,
,,Да доведе паше на дивана;
„Јал живога паше да доведе,
„Јал' од њега да донесе главу ?
„Даје паша три товара блага,
„И даће му по санџака свога,
„Те да суди, како паша суди."
Вика телал по Будиму белом:
Ко би даље, чини се не чуо,
Ко је ближе, к земљи погледује
Како расте трава на завојке,
Како дојке у добре девојке.
Еле нема у Будим јунака,
Да увати мајстора Манојла;
А зачула танана невеста,
Мила кума мајстора Манојла,
Те узимље једно мушко чедо,
Мушко чедо, три године дана,
Три године, и крштено било,
Па одлази паше на дивана:
„Јел истина, наш пашо честити!
„Да ћеш дати три товара блага,
„Ко увати мајстора Манојла?"
Ал' говори паша од Будима:
„Веруј, млада, Бога јединога!

35

40

45

50

55

60

65

„Што ја рекнем, порекнути не ћу: „Ко би мене њега уватио,

„Те довео жива на дивана,

99

99

Јал од њега да донесе главу,
„Дао бих му три товара блага,
„И дао бих по санџака мога,
„Те да суди, како ја што судим."
Превари се танана невеста,
Мила кума мајстора Манојла,
Узе чедо, оде у планину.
Редом виче горе по планина,
По планина, куд Манојла кажу,
По имену кума крштенога:
„Де си куме, мајсторе Манојло ?
Ето данас три године дана,
„Како њијам чедо некрштено,
Све ја чекам кума крштенога
Ради Бога и закона свога."
То дочуо мајсторе Манојло,
И по гласу познавао куму,
Па он сиђе озгор из планине,
Те он нађе своју милу куму,
Узе куме кумче из наруча,
Љуби јунак кумче у наруче,
Њему кума пољубила руку,

[ocr errors]

99

99

По закону и образ и руку,
Па појдоше ка бијеле цркве.
Кад су били белом манастиру,
Изиоди стари игумане

И са шњиме попе свештениче,
Те сретоше мајстора Манојла;

70

75

80

85

90

95

« PreviousContinue »