Page images
PDF
EPUB

У оба се хајдук благосови 45),
Обојице пољубио руке,
Оин њему пољубише лице.
Па су пред њим отворили цркву,

100
Најпре уђе стари игумане,
Па за њиме попе свештениче,
Најзад оде мајсторе Манојло
ион носи Кумче у наруче ;
А проклета кума Манојлова!

105 где се кучка натраг поврнула, и за собом затворила врата, Па привика што ју глас доноси: „Овамоте, Турци јаничари! „Ет” овамо мајстора Манојла, 110 У цркву сам њега затворила. Кад то виде мајсторе Манојло, Он потрже мача зеленога, Да посече стара игумана и онога попа свештеника,

115 Још хоћаше кумче у наруче, Ал' говори стари игумане „Немој, брате, ако Бога знадеш! „Ел, тако ми Бога истинога! „За то, брате, ништа знали несмо.” 120 Тад' верова мајсторе Манојло, Па поврну мача у ножнице,

43) т. б. рече свакоме : Благосови! Тако Србин каже свar

да кад се састане са свештеником, а он му на то одговори: Да си благосовен » Hли: Бог да балагөсови !

125

99

130

99

135

А потеже тешка буздохана,
њега диже, а Бога помиње:
„Јаки Боже! опрости ми греха :

Хоhу цркве да саломим врата;
„Ако Бог да и срећа јуначка,
Те побегнем здраво у планину,
Боља һу ју саградитн врата,
Боља врата, од сухога злата!”
У те речи мајсторе Манојло
А

врата се отворише сама,
Те искочи мајсторе Манојло,
Разгледује тамо и онамо,
А.” пред црквом ниде нико нема,
Сал 44) његова она мила кума,
и она се протурила стеном.
Кад то виде мајсторе Манојло,
Прекрсти се и Бога" помену:
Фала тебе, самостворитељу !"
Па се врну у бијелу цркву,
Те о крсти оно мило кумче,
Крсти кумче и крштено било;
Кумче онде био оставио ,
Он изиђе пред бијелу цркву,
Те дарива своју милу куму:
Тура њојзи два дуката жута
На рамена, ка” све на камена,
Па с удара с пете у дупета ,
Право 0,4е опет у планину,
Грђи зулум после паше ради.

140

99

145

150 46.

4) Самі скраћено од Турске ријечи са іш само.

кос шреш та ре м ба ш а.

Књигу пише царе од Стамбола, Те је шаље ка Турској Удбињи На Турчина од Удбиње Зула: „Чујеш Зуле, Удбињски диздаре! „Добро слушај, што ти књига пише: 5 „Мене, Зуле, тужбе додијаше „Од мојијех хоца и xација „и Турака Босанских ссаија „На некака Костреш-харамбашу „У Тијани високој планини,

10 „Бе им није с миром пролазити и по Босни тимар” облазити, „Пи xацијам” һабу полазити, „Од курвиһа Костреш-харамбаше; Но покупи чету по Удбињи,

15 „Иди шњоме Тијани планини, „Те потражи силна на урина.” Оде књига ка Турској Удбињи На кољено од Удбиње Зулу. ТКад је Зуле књигу проучио,

20 Те виђео, што му царе пише, А он проли сузе од очију. Њега пита Чулко барјактаре: „Господару, од Удбиње Зуле! „Откуд књига, од које я крајине?

25 Шта л' се у њој жалостиво пише, Те тн ронии сузе од очију?”

[ocr errors]
[ocr errors]

30

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Вели Зу ко Чулку барјактару:
„Слуго моја, Чулко барјактаре!
„Није књига од наших крајина,
„Ни од наших Котарских сердара ;
„Већ је Ферман цара честитога,
„У њему ми царе запов'једа,
„Да покупним чету по Удбињи,
„Па да идем Тијани планини,

35 „Да ја тражим lіостреш-харамбашу; „А ја, слуго, за Костреша не знам , „Illue' сам чуо Тијану планину; „Па сад не знам, што hу и како hy: „Зло је поһи, кад ја пута не знам,

40 А горе је цара не слушати. Него, слуго, Чулко барјактаре! Развиј барјак, удри у ледину, „И истури пушку хаберника, „Подај хабер по нашој дбињи, 45 „Скупи, слуго, триста Удбињана, „Да тражимо каква кала уза, „Да нас води Тијани планини, „Не би л' нашли кулу Кострешеву, „Не би ли нам Бог и срећа дао,

50 „Не би ли га како погубили, „Ја..” у руке жива задобили, „Да се нашем цару удворимо.” Вели Зуку Чулко барјактаре : „Не будали, драги господару! » Далеко је Тијана планина : „Одавде је до мора сињега „Равних , Зуко, тридесет конака,

55

60

65

70

А уз море тридест и четири „До Тијане високе планине; „Уз планину кажу три конака , „Бе је кула Костреш-харамбане. „Ја сам једном счетом пролазио, и терао силна каурина „По приморју три четири дана, „Док нас хајдук у гору замами, „Па опколи са својом дружином, Те повата свијех у планини, „Погуби нам три најбоља друга: Четобашу старца Неивана, „И делију танка барјактара, „Калауза Зулић-Хусеина; „Нас тридесет не шһе погубити, „Но удари сваком по биљегу, Мене онда уши осјекао, „Па је мене Кострeш наручио, „Да не ходим, ни чету проводим, „Јер ако му ћегоћ руке дођем, „Да h' и мене укинути главу; „Но ме с проћи, драги господару! „Не води ме Тијани планини.” llo

му вели од Удбивье Зуко : „Не будали, моја вјерна слуго! „Него развиј зелена барјака.” АЧулку се од ина не може, Behе разви зелена барјака , А истури пушку хаберника, Хабер даде по Турској Удбањи, Те сакупи триста Удбиьана,

75

[ocr errors]

80

[ocr errors]

85

« PreviousContinue »