Page images
PDF
EPUB

90

95

100

На атима а под миздрaцима,
Па пођоше Тијани планини,
Калаузи Чулко барјактаре.
Путоваше тридесет конака,
Док дођоше под номну планину.
Под планином конак учинише,
Туна Турци за три битие дана,
Докле добре коње одморише,
Па пођоше врху на планину.
Но кад бјеху на пола планине,
Али сједи lіоетреш харамбаша,
Хајдук сједи на друму широку,
Танку Брешку држи преко крила,
Па он гледа чету Зуканову,
Како Турци иду уплашени,
Па отиде хајдук говорити
Калаузу Чулку барјактару:
„Зар си, Чулко, ријеч погазио?»
Па опали Брешку оковану,
Te увиде Чулка барјактара,
Пуст остаде барјак на ледини;
Остали се препадоше Турци,
Побјегоне по гори зеленој,
А не знаду стаза ни богаза;
Па кад пука пушка Кострешева ,
Те је чула сва дружина редом ,
У планини Турке опколише,
На њих живу ватру оборише,
Докле Турке с коњма раставише,
lla их, брате , живе поваташе,
Доведоше пред бијелу кулу,

105

110

115

120

[ocr errors]

Па их пита Костреш харамбаша:
„Ко је овој чети четобаша ?”
Везана му Зука доведоше ;
њега пита Костреш харамбаша :
„Та откле си, млада потурицо?

125 „Од које си земље и крајине ? „Како ли те по имену вичу ? „Ко л' је тебе на ме оправио, „Да ме мучиш са мојијем друштвом ? „Зар ти мало һара по крајинам”, 130 „Нот” донесе ђаво у планину ?? Па се хајдук на ноге подиже, Те Зукану осијече главу; А повикну редом на дружину, Те по гори повјешаше Турке ;

135 Узеше им рухо и оружје, Па весели на кулу одоне, Те сједоше мрко пити вино Све у здравље Коетреш-харамбаше, Бог му дао са животом здравље! 140

22

47.

Чеш и р и ускока.

[ocr errors]

Још зорица не забијелила,
Ни даница лица помолила ,
А од дана ни помена нема
Но прођоше четири ускока
Поред Јајца града бијелога,
Сваки води по два добра коња,

10

15

20

Све једнаке којье дoрaтacте,
Доратасте и путоногасте
Све једино у ноге лијеве ;
Сваки носи по тридест стријела,
Сваки носи по двадест пушака
Све на један арзлак изгоњене,
А на један чакмак догоњене,
Све на једну бурму завијене;
Сваки носи зелене гадаре
Под комане с обадвије стране;
() појасу сабље Аламанке,
А на њима од челика балче;
На главе им капе од три вука ,
На леђима коже од међела,
На рамена бијели штитови;
Примите се горе уз Везенту,
Уз Везенту високу планину.
Од Јајца их нико не виђео,
Но их виђе чобанче Иванче
Из Везенте високе планине
Од оваца аге Јован-аге,
Те сестрими гору и планину:
„Богом сестро, горо и планино !
Чувај мене овце и чобане,
„Док отидем Јајцу бијеломе,
„Док отидем, и опет се врнем.”
Па се баци доље низ Везенту,
Оде право Јајцу бијеломе.
Таман јарко огријало сунце,
Иван дође Јајцу на капију,
Ал ето ти Јајцу на капији

25

30

35 40

45

50

[ocr errors]

Сједи онђе три алај Турака:
Један алај хоце и хације,
Други алај од Босне спахије,
Трећи амај од града левери;
Што је алај од града мевери,
Међу њима ага Јазап-ага,
А до њега четеција Тале,
А до Тала Фрчић Ибрахиме,
А до њега ІШадић Хусеине.
Кад виђеше чобанче Иванче,
Говори му ага Јазап-ага:
„0 мој сине, чобанче Иванче!
ІІІто си ми се, сине, уморио

?
„Јесу л” здраво овце и чобани ?
„Јал” да ниси душмане гледао ?
„Да Керамо, да не оставимо.”
Вели њему чобанче Иванче:
„Ој Бога ми, аго Јазан-аго!
„Здраво су ти овце и чобани
„Но ја јесам душмане гледао :
„Јоште зора не забијелила ,
„Ни даница лица помолила ,
„А од дана ни помена нема ,
Но прођоше четири ускока
„Покрај Јајца пољем Јајачкијем,
„Сваки води по два добра коња,
„Све једнаке коњe дoрaтacте,
„Доратасте и путоногасте
Све једино у ноге лијеве ;
Сваки носи по тридест стријела,
Сваки носи по двадест пушака

55

[ocr errors]
[ocr errors]

60

[ocr errors]

65

[ocr errors]

99

70

75

80

„Све на један арзлак изгоњене, „Све на један чакмак догоњене, „Све на једну бурму завијене; „Сваки носи зелене гадаре „Под колане с обадвије стране ; „0 појасу сабье Аламанке, „А на њима од челика балче; На главе им капе од три вука, „На леђима коже од мeђе,да, На рамена бијели штитови ; „Примише се горе уз Везенту, „Уз Везенту високу планину; „Од Јајца их нико не виђаше, „Ја их виђех, те их вама кажем.” То кад зачу ага Јазап-ага, Он подвикну четецију Тала: „Развиј барјак, четеција Тале, „Па га побиј Јајцу на капију, „Нек се беру под барјака Турци, „Да Керамо по гори душмане, „Да Керамо, да не оставимо." Разви барјак четеција Тале, Пободе га Јајцу на капију, Стаде брати под барјака Турке. Кад је доба око ручка било, Скупило се четири стотине, Па кренуше чету уз планину: Понајпрви ага Јазап-ага, и за њиме четеција Тале, А за Талом Фрчић Ибрахиме, А за њиме Шадиh Хусеине,

85

90

95

« PreviousContinue »