Page images
PDF
EPUB

На атима а под миздрацима,
Па пођоше Тијани планини,
Калаузи Чулко барјактаре.
Путоваше тридесет конака,
Док дођоше под ломну планину.
Под планином конак учинише,
Туна Турци за три бише дана,
Докле добре коње одморише,
На пођоше врху на планину.
Но кад бјеху на пола планине,
Али сједи Костреш харамбаша,
Хајдук сједи на друму широку,
Танку Брешку држи преко крила,
Па он гледа чету Зуканову,

Како Турци иду уплашени,
Па отиде хајдук говорити
Калаузу Чулку барјактару:
„Зар си, Чулко, ријеч погазио?"
Па опали Брешку оковану,
Те укиде Чулка барјактара,
Пуст остаде барјак на ледини;
Остали се препадоше Турци,
Побјегоше по гори зеленој,
А не знаду стаза ни богаза;
Па кад пукла пушка Кострешева,
Те је чула сва дружина редом,
У планини Турке опколише,
На њих живу ватру оборише,
Докле Турке с коњма раставише,
На их, брате, живе поваташе,
Доведоше пред бијелу кулу,

90

95

100

105

110

115

120

Па их пита Костреш харамбаша:
„Ко је овој чети четобаша ?"
Везана му Зука доведоше;
Њега пита Костреш харамбаша:
„Та откле си, млада потурицо ?
„Од које си земље и крајине?

[ocr errors]

„Како ли те по имену вичу ?

„Ко л’ је тебе на ме оправио,

„Да ме мучиш са мојијем друштвом ?
„Зар ти мало һара по крајинам',
„Но т” донесе ђаво у планину ?”
Па се хајдук на ноге подиже,
Те Зукану осијече главу;
А повикну редом на дружину,
Те по гори повјешаше Турке;
Узеше им рухо и оружје,

На весели на кулу одоше,
Те сједоше мрко пити вино

Све у здравље Костреш-харамбаше,

Бог му дао са животом здравље!

47.

Чешири ускока.

Још зорица не забијелила,
Ни даница лица помолила,
А од дана ни помена нема,
Но прођоше четири ускока
Поред Јајца града бијелога,
Сваки води по два добра коња,

[blocks in formation]

Све једнаке коње доратасте,
Доратасте и путоногасте
Све једино у ноге лијеве;

Сваки носи по тридест стријела,
Сваки носи по двадест пушака
Све на један арзлак изгоњене,
А на један чакмак догоњене,
Све на једну бурму завијене;
Сваки носи зелене гадаре
Под колане с обадвије стране ;
О појасу сабље Аламанке,
А на њима од челика балче;

На главе им капе од три вука,
На леђима коже од међеда,
На рамена бијели штитови;
Примише се горе уз Везенту,
Уз Везенту високу планину.
Од Јајца их нико не виђео,
Но их виђе чобанче Иванче
Из Везенте високе планине
Од оваца аге Јован-аге,

Те сестрими гору и планину:
„Богом сестро, горо и планино !
„Чувај мене овце и чобане,
„Док отидем Јајцу бијеломе,
„Док отидем, и опет се врнем."
Па се баци доље низ Везенту,
Оде право Јајцу бијеломе.
Таман јарко огријало сунце,
Иван дође Јајцу на капију,
Ал, ето ти Јајцу на капији

10

15

20

25

30

35

Сједи онђе три алај Турака :
Један алај хоџе и хаџије,
Други алај од Босне спахије,
Трећи алај од града левери ;
Што је алај од града левери,
Међу њима ага Јазап-ага,
А до њега четеџија Тале,
А до Тала Фрчић Ибрахиме,
А до њега Шадић Хусеине.
Кад виђеше чобанче Иванче,
Говори му ага Јазап-ага :

99

,О мој сине, чобанче Иванче!
„Што си ми се, сине, уморио ?
„Јесу л' здраво овце и чобани?
"Јал да ниси душмане гледао?
„Да ћерамо, да не оставимо."
Вели њему чобанче Иванче:
„Ој Бога ми, аго Јазап-аго!
„Здраво су ти овце и чобани,
„Но ја јесам душмане гледао:
„Јоште зора не забијелила,
„Ни даница лица помолила,
„А од дана ни помена нема,
„Но прођоше четири ускока
„Покрај Јајца пољем Јајачкијем,
Сваки води по два добра коња,
Све једнаке коње доратасте,

[ocr errors]

99

„Доратасте и путоногасте

99

99

Све једино у ноге лијеве;

Сваки носи по тридест стријела,

Сваки носи по двадест пушака

40

45

50

55

60

65

„Све на један арзлак изгоњене, „Све на један чакмак догоњене, „Све на једну бурму завијене;

[ocr errors]

Сваки носи зелене гадаре

„Под колане с обадвије стране ; „О појасу сабље Аламанке,

,,

99

А на њима од челика балче;

На главе им капе од три вука, „На леђима коже од међеда,

99

"

„На рамена бијели штитови;
„Примише се горе уз Везенту,
„Уз Везенту високу планину ;
„Од Јајца их нико не виђаше,
Ја их виђех, те их вама кажем."
То кад зачу ага Јазап-ага,

[ocr errors]

70

75

80

Он подвикну четеџију Тала:

„Развиј барјак, четеџија Тале,

85

„Па га побиј Јајцу на капију,
„Нек се беру под барјака Турци,
„Да ћерамо по гори душмане,
„Да ћерамо, да не оставимо.
Разви барјак четеџија Тале,
Пободе га Јајцу на капију,
Стаде брати под барјака Турке.
Кад је доба око ручка било,
Скупило се четири стотине,
Па кренуше чету уз планину:
Понајпрви ага Јазап-ага,
И за њиме четеџија Тале,
А за Талом Фрчић Ибрахиме,
А за њиме Шадић Хусеине,

90

95

« PreviousContinue »