Page images
PDF
EPUB

100

105

110

А за њима сви остали Турци; Пред њима је чобанче Иванче. Изљегоше на планину Турци, Бјеше таде подне заучило, 'faxy Турци авдeс узимати, Ал' не има нигће воде ладне : Иван знаде једну воду ладну, Води Турке, да им воду каже. Кад на воду наиђоше Турци, Ал” хајдуци к води долазили, и код воде коње поткивали, (стала им са коња ескија 45); Повија се по кулашу Тале, Те из кала плочу извадио, Па се на њу Тале зачудно, А дружини плочу показује : „Видите ли, дружинице моја! „Хајдуци су к води долазили, „И код воде коње поткивали, „Остала им са коња ескија, „Но колико у јьој мало гвожђа, „Мом би кулу све четири биле „И двадесет и четири клинца Од чуда су плочу измјерили, Сама плоча шест литара дође.

115

120

45) Ескија овдје значи стара плоча, и може бити да је

овдје стиха радн начињена ова ријеч (од Турскога ески = стар), јер је ја нигдје прије нијесам чуо, а н овдје ево у другоме стиху: „Те нз кала плочу н3„вадно.”

12:3

130

135

Тад' говори ara Jазап-ara:
„А мој сине, чобанче Иванче!
„Ти да видиш четири ускока,
„А би ли их јунак познавао?"
Проговара чобанче Иванче:
„Ој Бога ми , ако Јазан-аго!
„Да им јунак мртве видим главе,
„Мртве би им главе познавае,
„А камо ли да их видим живе!
„Један јунак лица ћевојачка,
„Не имаше браде ни бркова,
„Већ му перчин покрива рамена ;
„Други јунак смеће наусенце,
„Трећи јунак црне брке веже,
„А четврти с'једу браду крене.
Кад то зачу четеција Тале,
Он дружини био говорио:
„Чусте л', Турци, ева моја дружино!
„Вјера моја и тако ми Бога!
Како каже чобанче Иванче,
„Како каже четири ускока,
Свијех ћу ви по имену казат”:
„Што је јунак лица ћевојачка,
„Оно јесте Дмитар од Улбара;
„Што је јунак смеће науcтице,
„Оно јесте Карапанца Марко ;
„А који ви црне брке веже,
„Оно јесте Мандушићу Вуче;
„А који ми с'једу браду крене,
„Оно јесте Шандићу Јоване,
„Он ме јесте један пут гонио

140

22

145

[ocr errors]

150

155

„Преко Плавше високе планине,
„Тек ми бјеше врло зобан куле,
„А још таде хоћах погинути;
„Већ чусте ли, сва моја дружино!
„Ход’те, браћо, да се поврнемо,

160
„Док смо 'вако здраво и весело ;
„Јел хоћемо изгинути лудо.”
Рече таде Фрчић Ибрахиме :
„Јадан Тале, залуду те вале!
„Тебе вале, да си добар јунак,

165 „Ти си зао, да горега нема! „Нит си јунак, нит” си од јунака; „Подај барјак, ко је за барјака , „Ти се врни Јајцу бијеломе, „Те ти чувај Јајачка говеда;

170 „А тако ми Бога јединога ! „Ја се тако повратити не ћу, „Док не ћерам по гори душмане, И не носим од душмана главе „У терћији добра коња мога.”

175 Рече таде четеција Тале: „На ти барјак, Фрчић Ибрахиме, „На ти барјак, ти си за барјака, „Ти си јунак, ти си од јунака, „Те ти иди, те ћерај душмане ;

180 „Ал' тако ми Бога великога! „Кад ћеш виђет? Шандића Јована „Каквога је намрчена брка, „Бијежаћеш 46), но побјећи не ћеш,

.

**) У говору би се казало бјежаћеш а бијежаћеш ов

дје је да се испуни стих.

„Молиће се, помоћи ти не һе. 185 „Бранићеш се, одбранит се не мо'ш." Па се врну четеција Тале, И за њиме ага Јазап-ага, С њима оде стотина Турака, Прав” одоше Јајцу бијеломе;

190 Ал' не хоће Фрчић Ибрахиме, Већ он узе зелена барјака, Па се крену горе уз планину, И за њиме Шадић Хусейне, С њима оде три стотин” Турака.

195 Каде биле у гору зелену, Тад” хајдуци у поље широко , Из горе их угледаше Турци, Међу собом жубор учинише, Како ће их најлакше удрити.

200 То зачуо Дмитар од Удбара, Те дружини ријеч говорио: Чујете ли, дружинице моја! „Нешто жубор у гори зеленој, „Турци ће нам у поћеру поћи, 205 „Те можемо изгинути лудо, „Но ме, дружбо, мало почекајте, „Да се врнем у гору зелену, „Да ја видим, шта има у гори.” Па се Дмитар у гору поврну,

210 Ал' у гори отрезну у Турке. Кад се Дмитар обрете у Турке, Он одапе тридесет стријела, Те тридесет обори Турака , и упали двадесет пушава,

215

[ocr errors]
[ocr errors]

Те обали двадесет Турака ,
Па довaти зелена гадара,
Те разгони по горици Турке;
Остадоше Турски коњи пусти,
А Турски су коњи врло зобни, 220
Дмитров коњиц врло омршао,
Дмитар бјеше момче аџамија,
На Турске се коње преварио,
Од свога се коња одвојио,
Турскијех се коња доватно;

223 Враг донесе сеиз-циганина, Иза кладе упали шешаном, Па подвикну из грла проклета : „Бе сте, Турци? Ниће вас не било! „Да бијемо рањена хајдука.”

230 Тад” из горе навалише Турци и на Дмитра пушке оборише, Све у Дмитра зрна уставише, Док су Дмитра били оборили, Те му русу осјекоше главу,

235 Па се на њу Турци зачудише, Колика је глава од хајдука. Ал' говори Шандићу Јоване: „0 дружино, браћо моја драга ! „Нешто буна у гори зеленој,

240 „А отиде Дмитар од Удбара, „У Турке ће Дмитар угазити, „По гори ће разагнати Турке, „Остануће Турски коњи пусти, „A Турски су коњи узобљени, 245 „Дмитар јесте момче аџамија, „На Турске ће с коње преварити,

« PreviousContinue »