Page images
PDF
EPUB

До три дана и три ноћи тавне,
Нема Мата ни од њега гласа!
Кад то виђе Ћуприлијћ везире,
Он дозива лале и везире:
„Чујете ли, лале и везири!
„Видте курве, Лакић-Хусеина,
„Бе испусти црна каурина!
„Но чујете, лале и везири !
,,Добар тумбас ватре начините,
„Изведите Лакић-Хусеина,
„На ватри га курву изгорите."
Послушаше лале и везири,
Добар тумбас ватре начинише,
Изведоше Лакић-Хусеина;
Каде они њега изведоше,
Ha ватри га јадна сагореше.
Тако данак био оставио,
А тавна је ноћца прифатила,
Вечераше и акшам клањаше,
Пак и земан од ложнице дође,
Док погледа Ћуприлијћ везире,
Ал' се сија море од запада!
Онда викну лале и везире :
„Изидите, лале и везири!
„Нешто сјаји море од запада:
„Јели који кадгод запамтио
„Да се сјаји море од запада?
„Ил' је сунце ил' је мјесечина ?"
Изидоше лале и везири,

Те гледају море од запада,
На сви шуте, ништа не бесједе,

100

105

110

115

120

125

„Ој везиру, честито кољено!

Проговара ага Хасан-ага :

"Нит' је сунце, нит' је мјесечина,

130

„Но је оно од Хорвата Мато,
„И он ћера млого дуговање:
„Бијели се орахова лађа,
„И сјаји се думен од калаја,
„Од калаја и сувога злата,
„И на њему алем камен драги ;
„И б'јели се из потаје ђого,

135

,,О ђогину сабља окована,

„И на њојзи алем камен драги,
„И сија се од злата синија,
„И на њојзи три чирака златна
„И на њима три камена драга,
„Што ваљају три царева града."
У ријечи, коју бесеђаху,
Али стаса од Хорвата Мато,
И он стаса морем дебелијем,
Па с устави под бијела града,
Па он викну Ћуприлијћ-везира:
„Ход везиру, узми дуговање."
Скочи везир од земље на ноге,
Па повикну лале и везире,
За њим пође тридесет Турака,
Отидоше води на обалу;
Кад дођоше од Хорвата Мату,
Први иде Ћуприлијћ везире
А за њиме сва Турска господа,
Они иду на танану лађу,
Сеир чине млого дуговање;

140

145

150

155

160

[ocr errors]

165

Онда рече од Хорвата Мато:
„Ој везиру, честито кољено!"
„Доведите ми побратима мога,
„И њему сам дара доносио:
„Добра сам му коња доводио,
„Добра коња и млада сокола.
Излану се момче из Турака:
„Давно ти је побро погинуо."
Кад то зачу од Хорвата Мато,
Грчки збори Грчићу Манојлу:
„Думенџија, Грчићу Манојле!
„Ти отисни на дубљине лађу.'
Кад то чуо Грчићу Манојло,
Он отиште на дубљине лађу,
Повезаше тридесет Турака,
Па бацише у воду студену,
Па су лађу двору повратили
И у лађи Ћуприлијћ-везира.
Кад су дошли двору бијеломе
Скупила се сва господа Српска
Све им каза од Хорвата Мато,
Све им каза, каква је невјера;
Онда рече сва господа Српска :
„Што с чинио, Ћуприлијћ-везиру,
„Што с чинио, то си дочекао.
Добар тумбас ватре начинише,
И на ватри њега сагореше.
49.

[ocr errors]
[ocr errors]

Љуба хајдук - Вукосава.
Подиже се Туре од Удбиње,
Од Удбиње крваве крајине,

170

175

180

185

[ocr errors]

Младо Туре Бончић Алиле,
Подиже се у лов у планину,
И он узе слуге и левере
И поведе хрте и огаре;
Лов ловио три бијела дана,
Лов Ловио, ништа не добио;
А кад трећи бјеше око подне,
Таде добар шићар задобно,
Уватио хајдук-Вукосава
Од приморја мјеста питомога.
Још се вали Бончић Алиле:
„Хоћу њега ка цару водити,
И хоћу га цару поклонити.”
Па га не ће ка цару водити,
Но га баци у ледну тамницу,
Ту тамнова три године дана.
Кад хајдуку мука одољела,
Он дозивље Бончић-Алила:
„Ој Турчине, Бончић-Алиле!
„Ну дај мене лист књиге бијеле
„И калема, чим се књиге пишу
„Е ћу писат' једну ситну књигу,
„Да је пошљем мајци и љубовци."
То је Алил њега послушао,
Даде њему лист књиге бијеле
И калема, чим се књиге пишу;
Хајдук пише књигу на кољену:
,Стара мајко, не надај се у ме,
„Вјерна љубо, преудаји ми се.”
А кад књига у приморје дође,
Заплака се и сестра и мајка,

[ocr errors]

5

10

15

20

25

30

99

99

Љуба му се гротом насмијала,
Па пошета низ чаршију млада,
Докле дође бемберу Михату,
Па Михата била братимила :
„Богом брате, Михате бембере!
„Обриј мене русу косу с главе,
Остави ми делијнске перчине.
То јој Михат за Бога примио,
Те јој русу косу обритвио,
Остави јој делијнске перчине ;
Она млада у дворе се врати,
На се баца одијело дивно:
Обукла је ковчали чакшире,
Па обуче памукли кошуљу,
А по њојзи од злата кошуљу,
Да од пота не штети кошуљу;
Па обуче црвену доламу,
На доламу пуца с обје стране,
Свако пуце од по литре злата,
Ама што је пуце под гръоцем,
У њем има двије литре злата,
Забурмано, па се одбурмава,
Те њим влашче пије вино ладно;
Па обуче токе позлаћене,
Опаса се мукадем-појасом,
А за појас двије пушке мале,
У златан су калуп саљеване,
А међу њих јатагана златна;
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, седам челенака ;
Па оседла коња дебелога,

35

40

45

50

55

60

« PreviousContinue »