Page images
PDF
EPUB

15

20

25

[ocr errors]

На глави му чекркли челенка, „Баш челенка од дванаест пера, „Свако перо по од литру злата.” Кад су били бијелу Лијевну, Угледаше проклето Лијевно, Бе у њему бијели се кула, Тад” говори стари Вујадине : „0 синови, моји соколови! Видите ли проклето Лијевно, „Бе у њему бијели се кула ? „Онђе ће нас бити и мучити: „Пребијати и ноге и руке, и ва дити наше очи чарне; „0 синови, моји соколови! „Не будите срца удовичка, „Но будите срца јуначкога, „Не одајте друга ни једнога, „Не одајте ви јатаке наше, „Код којих смо зиме зимовали, „Зимовали, благо остављали; „Не одајте крчмарице младе, „Код којих смо рујно вино пили, „Рујно вино пили у потаји.” Кад дођоше у Лијевно равно, Метнуше их Турци у тавницу, Taвнoваше три бијела дана, Док су Турци вијећ” вијећами, Како ће их бити и мучити ; Кад прођоше три бијела дана, Изведоше старог Вујадина, Пребише му и ноге и руке;

30

35

40 45

50

55

Кад стадоше очи вадит” чарне,
Говоре му Турци Лијевњани :
Казуј, курво, стари Вујадине!
„Казуј, курво, дружину осталу,
„И јатаке, куд сте доходили,
„Доходили, зиме зимовали,
„Зимовали, благо остављали;
„Казуј, курво, крчмарице младе,
„Код којих сте рујно вино пили,.
„Лили рујно вино у потаји?"
Ал' говори стари Вујадине:
„Не лудујте, Турци Лијевњани!
„Кад не казах за те хитре ноге,
„Којено су коњма утјецале ;
„И не казах за јуначке руке,
„Којено су копља преламале
„И на голе сабље ударале;
„Ја не казах за лажљиве очи,
„Које су ме на зло наводиле
„Гледајући с највише планине,
„Гледајући доље на друмове,
„Куд пролазе Турци и трговци."

[ocr errors]
[ocr errors]

60

65

51.
Мали Радоица.
Мили Боже, чуда големога!
Јали грми, јал” се земља тресе ?
Ја се бије море о мраморје ?
Ја се бију на Попина виле ?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Ни се бије море о мраморје,

5

10

15

20

Ни се бију на Попина виле;
Већ пуцају на Задру тонови,
Шенлук чини ага Бећир-ага,
Уватио Малог Радоицу,
Па га меће на дно у тавницу;
Утавници двадесет сужања,
А сви плачу, један попијева,
Те остало друштво разговара:
„Не бојте се, браћо моја драга!
„Еда Бог да каквагоћ јунака;
„Који ће нас јунак избавити."
А кад к њима Радоица дође,
Сви у једно грло заплакане,
Радоицу љуто проклињаху:
„Радоица, допаднуо мука!
„И ми смо се и уздали у те,
„Да ћеш ти нас кадгођ избавити,
„Ето и ти саде к нама дође!
„Тко ли ће нас јунак избавити ?”.
Вели њима Мали Радоица :
„Не бојте се, браћо моја драга!
„Већ у јутру кад данак осване,
„Ви дозов’те агу Бећир-агу,
„Па му каж’те, да ј' умръо Раде,
„Не би ли ме ага закопао.”
Кад свануло и сунце грануло,
А повика двадесет сужања:
„Бог т” убно, ага Беһир-ага!
„Што доведе к нама Радоицу ?
„Јер га синоћ објесио ниси,
„Beh се код нас ноћас преставио ,

[ocr errors]

25

30

35 40

45

[ocr errors]

50

„Хоће ли нас поморити смрадом ?”
Отворише на тавници врата,
Изнесоше пред тавницу Рада,
Онда вели ага Бећир-ага:
„Нос'те, сужњи, те га закопајте.”
Ал' говори Бећир-агиница:
„Ев' Бога ми! нијї умръо Раде,
„Ниј умръо, већ се уһутио;
Налож’те му ватру на прсима ,
„Хоће ли се помакнути, курва."
Ложе њему ватру на прсима,
Ал' је Раде срца јуначкога,
Ни се миче, ни помиче Раде.
Опет вели Бећирагиница :
„A Бога ми! ниј умръо Раде,
„Ниј умръо, већ се ућутио,
„Већ уват'те змију присојкињу,
„Те турајте Раду у њедарца ,
Хоће ли се од ње уплашити,
„Не hе ми се, курва, помакнути!”
Увaтише змију присојкињу,
Па турају Раду у њедарца ,
Ал' је Раде срца јуначкога,
Ни се миче, ни се од ње плаши.
Опет вели Бећирагиница:
„A Бога ми! ниј” умръо Раде,
„Ниј” умръо, већ се уһутио,
Већ узмите двадесет клинаца,
Удрите их под ноктове 50) Раду,

55

[ocr errors]

60

65

22

[ocr errors]

5") У говору би се казало под нокше.

70

75

80

„Хоће ли се, помакнути, курва. и

узеіrе двадесет клинаца, Ударају под ноктове Раду, и ту Раде тврда срца био, Ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница : „A Бога ми! ни умръо Раде, „Ниј” умръо, већ се уһутио, „Сакупите коло ћевојака „И пред њима лијепу Хајкуну, „Хоће и се насмијати на њу." Сакупише коло ћевојака и пред њима лијепу Хајкуну, На Рада је коло наводила, Преко Рада ногама играла, А каква је, да је Боғ убије! Од свију је и већа и љепша , Бепотом је коло зачинила, А висином коло надвисила, Стоји звека на врату Ђердана, Стоји шкрипа гаћа од сандала; Кад је згледа Мали Радоица, Лијевијем оком прогледује, Деснијем се брком насмијава; А кад вид'ла Хајкуна ђевојка, Она сними свилена јаглука, Њиме покри Рада по очима, А да друге не виде ћевојке; Па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши душе, „Већ носите сужња закопајте."

85

90

95

« PreviousContinue »