Page images
PDF
EPUB

100

105

110

Онда вели Бећирагиница: „Бре немојте закопати курве, „Већ га бац'те у дебело море, „Те наран'те рибе приморкиње „Лијенијем хајдучкијем месом.” Узе њега ага Беһир-ага, Па га баци у дебело море. Ал' је Раде чудан пливач био, Далеко је Раде отпливао, Пак изиђе на бријегу мора, Па повика из грла бијела: „Јао моји б'јели ситни зуби ! „Повад'те ми клинце из ноката." И он сједе и ноге прекрсти, и повади двадесет клинаца, Па их метну себи у њедарца. Опет не һе да мирује Раде: Кад је тaвнa нohца настанула, Иде двору аrе Беһир-аге, Па постаја мало код пенщера, Истом ага за вечеру сијо, Па с кадуном својом бесједио : „Моја кадо, моја вјерна љубо! Ево има девет годин” дана, „Ка” ў отиш'о Раде у хајдуке, „Да не могох сербес вечерати Све од страха Малог Радоице; „Богу вала , кад га данас нема , „И кад њему хака главе дођох ! „И оно hу двадест објесити, „Док у јутру бијел дан осване.”

115

120

[ocr errors]

125 130

135

140

А то Раде и слуша и гледа, Па у собу к њему улетио, За вечером агу уватио, Увати га за врат до рамена, Истрже му главу из рамена; Па увати Бећирагиницу, Па потеже клинце из њедара, Удара их под ноктове кади, Док јој пола клина ударио, И душу је, кучка, испустила; њој говори Мали Радоица: „Нека знадеш, Бећирагинице, „Да каква је мука од клинаца!” Па увaти Хајкуну ћевојку: „0 Хајкуна, срце из њедара! „Дај ми наћи од тавнице кључе, „Да испустим двадесет сужања.” Нађе Хајка од тавнице кључе, Он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио : „0 Хајкуна, душо моја драга! „Дај ми наћи од ризнице кључе, „Да што мало за ашлука тражим, „Далеко ми ј° дому путовати, „Треба ми се путем понапити.” Отвори му сандук од тал”јера, Онда јој је Раде бесједио: „0 Хајкуна, срце моје драго! „Што ће мени таке плочетине ? „Коња немам, да шњима поткивам. Отвори му сандук од дуката,

145

150

155

[ocr errors]

160

Он на друштво дукате дијели;
Ila

увати Хајкуну ћевојку,
О дведе је у земљу Србију,
Доведе је у бијелу цркву,
(), Хајкуне гради Анђелију,
Па је узе за вјерну љубовцу.

165

52.

Раде од Сокола и А шин-бег.

5

10

Вино пију до три побратима
У планини под јелом зеленом:
Једно беше од Сокола Раде,
Друго побро Сава од Посавља,
Треће Павле од Сријема равна;
Шњима пије деведесет друга.
Док се рујна напојише вина,
Али вели од Сокола Раде :
„Чујете л' ме, до два побратима!
„і: ето прође, грозна зима дође,
Лист опаде, а гора остаде,
„По гори се ходити не може;
„Те ће који зимовати зиму?
„Код кака ли главна пријатеља ?”
Ал' му вели од Сријема Павле:
„Побратиме, од Сокола Раде!
„Ја hу, брате, зимовати зиму
УИригу граду бијеломе
„Код мог брата Драшка капетана ;
„Јер сам седам зимовао зима,

[ocr errors]

15

20

[ocr errors]

и ову ћу зиму презимити; „Са мном хоће шесет мојих друга.” Вели Сава од равна Посавља: „Ев” һу и ја зимовати зиму „У Посављу код баба мојега,

25 „У његову дубоку подруму; „Са мном хоће тридест мојих друга; „Но ти, побро, од Сокола Раде! Бе hеш, брате, зимовати зиму? Имаш кога од рода својега ??

30 Вели Раде од

Сокола

града: „Чусте ли ме, до два побратима ! Ево немам никога од рода, „Но једнога Богом побратима, „У Соколу бега Ашин-бега,

35 „Код њега сам, браћо, зимовао „Девет зима у девет година, и десету хоћу зимовати; „Но чујете л', до два побратима ! Каде, браћо, грозна зима прође, 40 „Зима прође, Ђурђев данак дође, Те се гора преођене листом, A земљица травом и цвијетом, „И запоје тица шеврљуга У питомој покрај Саве драчи, 45 „А чује се на планини вуче „Опет, браһо, да се састанемо „Бе ћемо се данас растанути : Тко не дође, браћо, на рочиште, „Чекајте га за неђељу дана;

50 „Кога не би за неђељу дана,

99

99

[ocr errors]

55

60

65

„Чекајте га за петнаест равно; „Тко не дође за петнаест дана, „Тражите га, браћо, на зимовник. То рекоше, на ноге скочише, Уб'јела се лица изљубише, Џевердане пушке загрлише, Оде сваки своме вилајету: Оде Павле ка Иригу граду, Шњиме оде шездесет хајдука; Сава оде ка равну ІІосављу, Шњиме оде тридесет хајдука; Раде оде ка Соколу граду, По акшаму у Сокола дође На авлиjу бега Ашин-бега ; Куцну Раде халком на вратима, Бего беше на бијелој кули Са кадуном лег'о удушеке, Но кадуна бега пробудила, „Господару, бего Ашин-бего! „Неко куца халком на вратима , „Баш ка” да је рука од хајлука, „Од хајдука, твога побратима, „Побратима, од Сокола Рада.” Бего скочи на ноге лагане, Те на кули отворио врата, Па се скиде низ бијелу кулу, Те авлиjи отворио врата, Срете Турчин Богом побратима, Уб'јела се изљубише лица, Па за лако упиташе здравље, иодоше на бијелу кулу;

70

75

80

« PreviousContinue »