Page images
PDF
EPUB

60

[ocr errors]

65

[ocr errors]

70

и обуци секу Анђелију, „Обуци јој ђузел одијело; „Па ти узми оно копље бојно, и припаши сабљу Аламанку, „Коју ти је и бабо носио, „Свагда Турске главе доносио; „И ти узми челикли нацака , И

узми ми штуцa зеленога!” Док је Мато себе опремио , Опремио себе и сестрицу, Дотле бабо коња опремно, Добра коња ђога од мејдана; Покрио га суром међедином, Колико је на њојзи ноката, освакоме виси литра злата; Па је бабо Мату сјетовао: „Ој чујеш ли, мој нејаки сине! „Иди мудро, не погини мудо : „Кад ми дођеш под Удбињу града, „Под Удбињом шатор је paзaпет, „Под њиме је Куна Хасан-ага, Он ми пије оно рујно вино, Вино служи сеја Јесмијана ; „Тебе Куна мамиће на земљу, „Ти се не дај, сине, преварити, „Не одјахуј ђога од мејдана. „Ако теби Куна узговори, „Да ти најпре заходиш ђогата, „Ни у том се не дај преварити: „Чиј је мејдан, оног и заходба; Па ако ти Бог и срећа даде,

75

80

[ocr errors]

85

99

90

95

100

„Те остане здраво на биљегу,
„Добро гледај Куну Хасан-агу;
„Ако ли га копљем не погодиш,
Удри њега сабљом Аламанком;
„Ако ли га сабља не сијече,
На њему су шипке од челика,
„Удри њега челикли нацаком;
„Ако ли га нацак не завати,
„На њему је панцијер-кошуља,
„Удри њега штуцем зеленијем,
„Удри њега под пазухо л'јево.”
Попе ми се Мато на ђогата,
Баци за се сеју Анђелију,
Три пута је припасао пасом,
и четвртом од сабље кајасом,
Па ми оде преко поља равна,
Кано зв'језда преко неба сјајна.
Кад је био под Удбињу града,
Али Куна шатор разапео,
Под њим сједи, пије рујно вино,
Служи му га сеја Јесмијана;
Вино пије, низ поље погледа
Кад ће рупит” Драгић војевода.
Мато њему Божју помоћ назва:
„Божја помоћ, Куно Хасан-аго !"
Обaзpe ce Куна Хасан-ага,
Кад сагледа нејаког Матију:
„Бог помог'о, курвино копиле!”
Говори му нејаки Матија:
„Бе чујеш ли, Куно Хасан-аго!
„Ја нијесам курвино копиле,

105

110

115 120

125

130

„Мени се зна и отац и мајка."
Вели њему Куна Хасан-ага:
„Сјаши, море, да пијемо вино!"
Ал' говори нејаки Матија:
„Ја нијесам дош'о вино пити,
„Већ јуначки мејдан дијелити.”
Препаде се Куна Хасан-ага,
Па извади два мача зелена,
Бацио их пред Мата у траву:
„Узми, Мато, кога теби драго,
„Да не речеш, да је пријевара.”
Говори му нејаки Матија:
„Не будали, Куно Хасан-аго!
„Ја не требам мача ни једнога,
„У мене је сабља Аламанка,
„Коју ми је и бабо носио,
„Турске главе свагда доносио.”
Кад то виђе Куна Хасан-ага,
Да га д'јете не ће да послуша,
Он говори нејаку Матији:
„Заход” коња, нејаки Матија,
„Да ја теби стојим на биљегу.
„Није тако, Куно Хасан-аго!
„Твој је мејлан, твоја и заходба.”
Кад то зачу Куна Хасан-ага,
На ино се њему не могаше,
Већ он скочи на свога дорина ;
Спушћа Мато секу Анђелију,
Он је спушћа у зелену траву,
Па је сеји тихо говорио:
„Не бој ми се, сејо Анђелија!”

135

140

145

150 155

160

165

Па он стаде Куни на биљегу;
Стаде Куна коња заходити
и бојнијем копљем обходити;
Добро га је био загледао
Баш у чело међу оба ока ;
Али ђогат вичан је мејдану,
Клече ђого на прва кољена,
Преко Мата копље прелефело,
Убијелу ст'јену ударило,
Преби му се на двоје на троје.
Онда стаде Куна на биљегу,
Узе Мато коња заходити;
Кад то виђе Куна Хасан-ага,
Како д'јете вјешто коња игра,
Још вјештије бојно копље држи,
Он побјеже с јуначког биљега ;
За њим трчи нејаки Матија:
„Стан', Турчине, ниси утекао !
„Јоште јуче да си потекао,
„Данас бих те јунак уФатио,
Па потеже челикли нацака ,
Те удара Куну Хасан-агу;
Али њега нацак сјећ” не море,
На њему је панцијер-кошуља ;
Он потеже сабљу Аламанку,
Удара га по свилену пасу,
Али њега сабаьа сјећ” не море,
На њему су шипке од челика,
Бритка му се сабља саломила;
Он ми Шчепа штуцa зеленога,
Удара га под пазухо м'јево,

170

175

180 185

Посади га у траву на главу,
Турчин паде, а Мато допаде,
Те му русу одсијече главу,
Па је метну ђогу у зобницу,
и он води Куниног дорина,
Па га даје секи Анђелији:
„Јаши коња, сејо Анђелија;"
А узима сеју Куничину,
Па је баци за се на богата,
Однесе jе двору бијеломе,
Одведе је у бијелу цркву,
Покрсти је и вјенча је за се.
Лијеп пород они породише:
Двије ћери и четири сина.

190

195

56.

И во Сенковић и ага од

од Рибника.

5

Књигу пише ага од Рибника,
Па је шаље Сенковићу Ђурђу:
„0 јуначе, Сенковић у Бурђу!
„Ја сам чуо и људи ми кажу,
„Да си добар јунак од мејлана;
„А и мене не куди дружина :
„Ако с', Бурћу, јунак од мејдана,
„Од мејдана и од сабље бритке,
„Оди к мени под бела Рибника,
„Од” на мејдан, да се огледамо;
„Ако л', 'Бурђу на мејдана не hеш,
„Преди мени гање и кошуљу,

10

« PreviousContinue »