„Нек ја знадем, да си ми покоран.
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе,
Гледа књигу, а сузе пролива,
Ал' га пита Сенковићу Иво:
„Родитељу, што сузе проливаш?
„До сад су ти књиге долазиле
„И кроз твоје руке пролазиле,
,,Али ниси суза проливао."
Ал' беседи Ђурађ Сенковићу:
„Драго чедо, Сенковићу Иво!
„Јесу до сад књиге долазиле,
„Ал' овака нигда дошла није;
„Ако ли је кад и дошла вака,
„А баба је онда млађи био,
„Па се није од књига плашио:
„Ово ј књига аге од Рибника,
„Ага мене на мејдан зазива,
Ја сам, сине, врло остарио,
„Не могу се ни коња држати,
„Камо л' терат по мејдану с Турци,
,,А прести се нисам научио,
„Турком прести не могу кошуља."
Ал беседи Сенковићу Ива:
„Родитељу, Сенковићу Ђурђу!
„Ако с’, бабо, остарио врло,
„Те не можеш на мејдан изићи,
Од Бога си мене испросио, „Бог је мене теби поклонио, „Ја ћу, бабо, на мејдан изићи, „Оһу твоју заменити главу. Ал му 'Бурађ поче беседити:
„Драго чедо, Сенковићу Иво!
„Можеш, сине, на мејдан изићи,
„Отићи ћеш, ал' ми доћи не ћеш ;
„Јер си, сине, јако неразуман,
„Још ти нема ни шеснаест лета,
„А Турчин је јунак од мејдана,
,,Да му нема у крајини пара;
„На њему је руво страовито:
„Рисовина и самуровина,
„А на коњу сама међедина,
„Бојно копље вуком покројено;
„Само ћеш се рува поплашити,
. А камо ли кад подвикне Турчин,
„И поцикне коњиц под Турчином,
„Од страа ћеш пасти са коњица,
„И своју ћеш изгубити главу;
„Па што ћ' тужан после тебе баба?
„Кол’ ће бабу лебом доранити?
„Ко л' по смрти стара саранити?"
Ал' говори Сенковићу Иво:
„Што б’се, бабо, рува поплашио ?
"Ја с не бојим ни жива курјака,
„А камо ли мртви кожетина;
„Ако може Турчин подвикнути,
„И ја могу, бабо, подвикнути;
„Већ дај мени тестир и благослов,
„Да Турчину на мејдан изиђем ;
„Док је, бабо, твога чеда Иве,
„Не ћеш Турком ти прести кошуља."
То се 'Ђурђу на ино не може
Свог му добра дору оседлао,
Дору седла, испод гриве љуби:
„Ао, доро, врло добро моје!
„Доста ли смо, доро, војевали,
„Из Турака робље изводили,
„Од Турака глава доносили!
„Сад сам, доро, остарио врло,
„Ја не могу више војевати,
„Ива ј, доро, глава неразумна,
„Чувај, доро, моје чедо, Иву."
Па Ивана оправио лепо:
Све му своје руво обукао
И своју му сабљу припасао,
На Ивана лепо световао :
„АО Иво, моје чедо драго!
„Пођи, сине, пошо у добри час!
„Тамо, сине, добре среће био!
„Бог те здраво и мирно носио,
„Од душманске руке заклонио!
„Грдне ране и руке душманске!
„И крепка ти десна рука била!
„И оштра ти бритка сабља била!
„Слободне ти очи на Турчина!
„Кад ти дођеш под Рибника бела,
„Ти се немој поплашити, сине!
„Оштро гледај, а оштро беседи,
„Оштро агу на мејдан зазивај.
„Кад с Турчином на мејдан изиђеш,
„Немој доре уздом забунити,
„Ја сам дору боју научио,
„Вешт је дора боју и мејдану,
„Дора ће те собом заклањати,
„Испод бритке сабље уклањати.”
А кад Иван примио благослов,
Љуби бабу у скут и у руку,
И у земљу, гди он чизмом стаје,
Стару мајку целива у руку:
„Простите ми, моји родитељи !“
Па се Ива коња приватио,
Па на мејдан оде певајући,
Родитељи осташе плачући.
Кад је био на пољу Рибничком,
Угледа се један шатор бели,
Пред шатором копља ударена,
А за копља коњи повезани,
Под шатором ага од Рибника,
Седи ага, пије малвасију,
С њиме пију два пашина сина;
Кад је дорат коње угледао,
Завриштао дорат под Иваном;
Ал беседе два пашина сина:
„Господине, аго од Рибника!
„Ето старца Сенковића Ђурђа !
„Сад ћеш, аго, изгубити главу,
„Данас ћеш се с нама растанути.
Кад погледа ага од Рибника,
Ал' угледа Сенковића Иву:
„Не бојте се, моја браћо драга!
„Оно није Ђурађ Сенковићу,
„Већ је оно Сенковићу Ива;
"У з'о чає га баба оправио,
„Лудо ти ће данас погинути!
„Ал' га, браћо, погубити не ћу,
„Јер је Ива дете неразумно,
„Већ га оћу жива уватити;
„А у Ђурђа млого кажу блага,
"Зањ ћу узет шест товара блага.”
У том Ива пред шатора дође,
Божју помоћ Турком називао :
„Божја помоћ, Рибничани Турци!" 145 Лепо Турци помоћ приватише : „Здрав јуначе, Сенковићу Иво! „Које добро, Сенковићу Иво ?
„Које добро, што си до нас дош’о ?”
Ал беседи Сенковићу Иво :
„Ко је овде ага од Рибника, „Нека мени на мејдан изиђе;
Агине ми књиге досадише, „Родитеља на мејдан зазива; „Родитељ је врло остарио, „Он не може на мејдан изићи, „Ја сам дош’о за мог родитеља. Албеседи ага од Рибника: „Мансе, Иво, врага и мејдана! „Још мејдана ни видио ниси, „А камо ли да си излазио; "Већ од", Иво, да пијемо вино; „Греота је тебе погубити, „Јер си теке на свет настануо; ,,Већ се предај, Сенковићу Иво! "И без ране и без мртве главе; ,,А ево ти тврду веру дајем,
|
