Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Проли сузе низ бијело лице, Она трчи у дворове Ђурђу: „Јао Бурђу, драги господару! 320 У з'о час си Иву оправио, „Оправио, да т' замени главу ! „Иво нам је тамо погинуо, „Ево иде ага од Рибника, Сад ће наше дворе поарати,

325 А нас офе, Бурђу, заробити, „Да под старост служимо Турчина!" А кад Бурађ саслушао речи, Проли сузе низ јуначко лице, Пак он ђипи на ноге јуначке

330 Пак припаса мача зеленога, Пак он брже на чаире трчи, Те увати стару бедевију", Нејма каде да седлом оседла , Beh се голој на рамена баци; 335 Пак излети Бурађ пред Ивана, Ал' свог сина познати не може, Јер је Иво руво променио, Променио коња и одело; Пак повика Сенковићу Ђурђу: 340 „Стани курво, аго од Рибника! Ласно ти је дете погубити, „Коме нема ни шеснаест лета ; „Ал' од”, аго, те погуби старца!” Ал' беседи Сенковићу Иво:

345 „Бог ми с тобом, родитељу Бурђу! „Нисам, бабо, ага од Рибника, „Ја сам, бабо, твоје чедо Ива.”

Од жалости јунак и не чује,
Он не чује, што беседи Ива,

350
Већ салети своје чедо Иву,
Салети га, да одсече главу;
Ето Иви големe невоље!
Ohе јунак да изгуби главу,

355 Да од кога, већ од бабе свога! А кад види, да ће погинути, Даде плећа, пак стаде бегати, За њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани, аго, утећи ми не ћеш!” Брзо Ђурађ састигао Иву,

360 и оће му да одсече главу; Кад се види Ива на невољи, Он се маши у јанкесу пасу, Баци главу аге од Рибника, Баци главу пред свог родитеља:

365 „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу! „Ето т' главе аrе од Рибника!” Кад је Ђурађ угледао главу, Баци мача у зелену траву, Пак он скочи с бедевије старе,

370 Под Иваном коња приватио , Своје чедо на руке привати, Пак Ивана и грли и љуби: „Вала, Иво, моје чедо драго! „Који с баби заменио главу ,

375 „Свој господи образ осветлао, „Свој господи и нашој крајини ! „Ал' што с Турско руво облачно ? „Мало бабо душу не огреши,

380

„Мало тебе не погуби, сине!"
Али Ива поче беседити:
„Родитељу, Сенковићу "Бурђу!
„По чем би се могао познати,
„Да сам био тамо на мејдану
„Кад с господом у диван изиђем ?
„Господа ми не би веровала,
„Да сам тамо био на мејдану
„Да оданде обележја немам."

385

57.

Вук Анђелијf и бан 3 адранин.

5

Процвилио сужањ Милутине
Утавници бана Задранина,
Горко цвили девет годиница.
Кад настала година десета,
Тад” говори сужањ Милутине :
„Господине, бане Задранине!
„Хоћеш мене пустит' на откупе ?
„„Јели мени млого дуговања ??
Вели њему бане Задранине:
„Кучко курво, сужањ-Милутине!
„Хоћу тебе пустит' на откупе,
„Ал' је теби млого дуговања :
„Три стотине Сријемских волова,
„Пет стотина Бачкијех овнова,
„Дв'је хиљаде жутијех дуката
„И четири гроша бијелијех;
И три добра коња од дбиње:

10

[ocr errors]

15 20

25

[ocr errors]

30

„Прво вранчић Попрженовића,
„Друго кулаш Тала од Орашца,
„Треће ђогат Хрњице Мустафе."
Кад то зачу сужањ Милутине,
Он ми пише једну ситну књигу
Своме брату Анђелијһу Вуку:
„А мој брате, Анђелијһу Вуче!
„Мени бане отс'jече откупе:
Три стотине Сријемских волова ,
„Пет стотина Бачкијех овнова,
„Дв'је хиљаде жутијех дуката
„И четири гроша бијелијex ;
„И три добра коња од Удбиње:
„Прво вранчић Попрженовића,
„Друго кулаш Тала од Орашца,
„Треће ђогат Хрњице Мустафе.
„Откупљуј ме, мој рођени брате !
„Откупљуј ме, не држи ме овђе;
„Тавница је кућа необична "
Оде књига Анђелијһу Вуку ;
Кад је Вуче књигу проучио,
Те виђео, што му књига каже,
Он се стаде свуда прометати,
Док састави Сријемске волове,
и састави од Бачке овнове
и бијеле гроше и дукате ;
Али коња набавит” не може :
Турци коња ни пошто не даду.
Онда Вуче стаде размишљати,
Све мислио, на једну смислио :
Од јада се Вуче преобуче :

35

40

45

[ocr errors]

Удри на се тупачке хаљине,
А на рамо дренову батину,

50 обатини искрпљену торбу; Па он оде од града до града, Те он проси шљепачку подјелу. Дође двору бана Задранина, Ал” пред двором Кумрија робиња, 55 Она њија од злата бешику, Убешици два банова сина; Божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице! „Удијели Туцаку јунаку

60 „А за здравље твојијех синова, И твојега бана господара, „Тако ти га Господ сачувао „Бритке сабље Анђелијћа Вука, „Да с' не сретне ил” сустигне шњиме * 65 Кад то чула Кумрија робиња, Она скочи на ноге лагане, Па отиде на горње чардаке, Те казује госпи бановици. њој говори госпа бановица:

70 „Отвор”, Кумро, сепетли сандуке, Па извади три дуката жута, „Те их подај туцаку јунаку: „Два за здравље мојијех синова, „Трећи бана мога господара." Али Вуче не чека подјеле, Beh он откри злаћену бешику, Па извади два банова сина, Обојицу метну у торбицу,

[ocr errors]

75

« PreviousContinue »