„Око цркве опколили Турци."
Поскочище Сењани јунаци,
Стадоше се огњем преметати,
Док им неста праха и олова,
Пра још бјеше, ал' олова нема;
Ал' говори Сењанине Иво:
„Браћо моја и моја дружино !
„Ја имадем на мојој долами,
„Имам тридест сребрних путаца,
„У пушчани калуп саљевана,
„Да пунимо тридесет пушака,
„Не би л сребро боље среће било."
Напунише тридесет пушака,
И убише тридесет Турака,
Паке бритке маче потргоше,
Око цркве рашћераше Турке,
Пак одоше Сењу бијеломе
Пјевајући и поп’јевајући.
Бој и међу собом.
Вино пију Сењани јунаци
На капији Сења бијелога,
Међ њима је барјак сав од свиле,
Па по свили сав извезен златом,
Вјетар душе пак барјаком њише
И баш вију ките од барјака
По калпаци Сењских витезова:
Једно био Галија Томића,
А друго је Петре Мркоњића,
А треће је Влашкалиновићу,
А четврто Мандушићу Вуче,
А пето је Сењски капетане,
На бесједи Сењски капетане:
„Мили Боже, чуда големога!
„Штогод има у Сењу јунака,
„Баш у Сењу и около Сења,
„Нејма бољег од мене јунака;
„Нити бољег коња од мог барне."
Не отрпи Галија Томића,
Bеh говори Сењском капетану:
"Не фали се, Сењски капетане!
„Зар не знадеш, Сењски капетане,
„Кад разбисмо пашу Босанскога
„И Босанске разгонисмо Турке,
„Пак мој зеко бржи од твог барне,
„Јер три фата у висину скаче,
„А четири пред барну твојега,
„У копита земљу захиташе,
„Па твом Барни очи засипаше?"
Расрди се Сењски капетане,
Па говори Галији Томића:
„Ћути, курво, Галија Томићу!
„Ћути, курво, више не бесједи!
„Зар не видиш до три самокреса
„За мојијем свиленијем пасом?
„Па кад тргнем једног самокреса.
И он трже једног самопреса,
И удари Галију Томића,
Како га је лако ударио,
Мртав паде Галија Томићу
Преко крила Влашкалиновића;
Ал' га Петар и грли и љуби:
„Драги брате, Галија Томићу!
„Да л' немило ти јунак погину!"
Ал' говори Мандушића Вуче :
„Курво кучко, Сењски капетане!
„Камо ти мач и мегдан јуначки,
„Веће бијеш огњем изненада ?
„Зар не видиш пушке преко крила,
Та баш ове старе Млетачкиње,
„Којано је у Млеци кована,
„Три ковача три неђеље дана,
„Три ковача и три помагача;
„Пуна жива огња напуњена,
Све олова и ситнога праха:
„Пет је сачми по од осам драма,
„А зрно је од осамн'ест драма ?"
Истом он то рече и не рече,
Пак он шари даде огањ живи.
Пуче шарка, као и гром сињи,
Капетану срце разнијела.
Пак устаде Петар Мркоњићу,
И за њиме Влашкалиновићу,
И за њима Мандушићу Вуче,
Који уби Сењског капетана;
Три одоше, а два остадоше
На капији Сења бијелога.
Отидоше у бијела Сења;
Мртав оста Галија Томићу,
Покрај њега Сењски капетане.
Вино пију шездесет Сењана
Бијеломе Сењу на капији,
Над њима се алај-барјак вије,
На барјаку сребрна челенка
Од двадесет и четири стуба,
На чекрк се за барјаком вије;
На челенки триста трепетљика ;
Кад с обрне на чекрк челенка,
Стоји јека триста трепетљика,
Како листак, кадно ветар дува."
Ал беседи од. Сења Иване:
„Браћо моја, шездесет Сењана !
„Нијте вино и веселите се,
„Док у јутру бели дан осване,
„Сутра ћемо преко Велебита,
„Да идемо под Грачац у гору,
Да тражимо Вучка Љубичића,
„У Вучка је пушка Јуришина,
„Бритка сабља арамбаше Плавше,
„И обоје токе Тадијине,
Мркоњића и калпак и перје;
Те Сењаном носи на срамоту."
Пише вино шездесет Сењана,
Пише вино и веселише се
Док у јутру бели дан освану ;
Кад у јутру бели дан освану,
Отидоше преко Велебита
И дођоше под Грачац у гору;
За три дана по гори одили,
За три дана и три ноћи тамне,
Они траже Вучка Љубичића,
Они траже, не могу да нађу,
Вучко седи Грачцу на капији,
Те он пије оно вино ладно
С побратимом Грачанином Марком. 35
Ал допаде итар гласоноша
На сокола Вучка Љубичића:
„На зло сео, Вучко Љубичићу!
На зло сео и вино попио!
Сењани те по планини траже,
„А ти седиш, пијеш вино ладно!"
Кад је Вучко разабрао речи,
Итро скочи на ноге јуначке,
На се меће токе Тадијине,
Паше сабљу арамбаше Плавіше,
И устиче калпак Мркоњића,,
И узима пушку Јуришину.,
Беседи му Грачанине Марко:
„Повед, брате, тридесет Грачана,
„Грачани су бољи од Сењана:
„Пушком бију, како и Сењани,
„Сабљом секу боље од Сењана."
Ал' беседи Вучко Љубичићу:
„Богме, брате, не ћу ни једнога:
„Кад ћу млоге расцвелити мајке,
Боље нека плаче моја сама;
„Кад ћу сеје с браћом раставити, „Боље нека стоји моја сама ;
|
