Page images
PDF
EPUB

200

205

210

Ал' је дете колена ајдучка ,
А јуначка срца слободнога,
Те отиде под шатора мајки,
и украде ноже од матере;
Ал' детету невоља голема:
Ножи тешки, а дете нејако,
Jeдвa нoжe дoвyче до бабе,
Оберучке једва подигнуо,
Те наслони ноже на конопце,
Па повуче ноже по конопцу,
Те пресече на руку конопце,
Посеч” Грују по десници руци,
Из руке му црна крвца пође;
Писну дете, кано гуја љута:
„Јао бабо, посеко ти руку!"
А беседи Новаковић Груја:
„А не бој се, Стево, чедо моје!
„Крв не иде из бабине руке,
„Него иде крвца из конопца.
Кад се Груји опростише руке,
Онда Грујо на ноге устаде,
Па се часну крсту прекрстио,
Поменуо оца Николаја,
И недељу и васкрсеније,
И велико часно ванђелије,
Па он узе сабљу оковану,
Па отиде под шатора Турком,
С њи узгрте свилена јоргана,
Не сече и по грлу бијелу,
Већи сече по свилену пасу,
Од тројице прави шесторицу.

215

220

225

Па отиде шеру Дренопољу,

230 Посестрими крчмарици Мари, Те донесе вина и ракије, и

донесе леба бијелога, и дебела меса овнујскога, Па он седе под шатора свил'на 235 Те нарани себе и Стевана, Пак запева танко гласовито. Пробуди се Максимија млада, Она буди три Турчина млада: „Дижте с', Турци, жалостна вам мајка! 240 „Ено Груја и везан попева.” А кад диже свилена јоргана, И кад види исечене Турке, Она стала, па мисли размишља: „Мили Боже, шта ћу и како ћу? 245 „Та ако ћу јадна бијежати, „Груји нису коњи утецали, „А камо ли једна женска глава !" Сави скуте и бијеле руке, Оде сама Груји под шатора,

250 Паде њему преко свил'на крила, «Буби Грују по недри свилени : „Господару, Новаковић-Грујо, „Турци су ме опчинили младу. А беседи Новаковић Груја :

255 „Максимија колено неверно! „Та живи те опчинише Турци, „А мртви те к мене приволеше.” Па

устаде на ноге јуначке, Те подиже свилена шатора,

260 265

[ocr errors]

270

[ocr errors]

Па

отиде горе у планину,
А на своје шаториште старо,
Разапео свилена шатора.
Максимији поче беседити:
„Максимија, колено неверно!
„Или волиш свећом свијетлити?
„Ил” ми волиш сабљу целивати?"
А беседи Максимија млада :
„Господару, Новаковић-Грујо !
„Не могу ти сабље целивати,
„Сабља ти је од свашта скрнавна,
„Него ћу ти свеhом свијетлити,
„Ако јадна не ћу ни спавати.” 5)
Онда уста Новаковић Груја,
Па је узе за десницу руку,
Са шње скиде свилу и кадиву,
И скиде јој копрену са главе,
И скиде јој ћердан испод грла,
Остави је у саму ћенару,
Намаза је воском и катраном
и сумпором и брзијем праом,
Па је уви меканим памуком,
Па је поли жестоком ракијом,
Укопа је земљи до појаса,

275

280

1) Сабљу целиващи значи посјечен бити, а свеком

или лучем свијешлиши значн сааљен бити; али је за чудо како ово (у нашијем народнијем пјесмама) нигда не раз умије онај, коме се то оставља на вољу, него свагда узнма у смислу самијех ријечи !

285

290

295

Па запали косу навр главе,
А он седе пити вино ладно,
A љуба му јасном свећом светли.
Кад догоре до чарни очију,
Максимија поче беседити:
„Господару, Новаковић-Грујо!
„Кад не жалиш моје русе косе,
Доста су ти руку претиштале,
„За шт” пе жалиш моје очи чарне ?
Доста си и јунак пољубио.”
Кад догоре до бијела лица,
Максимија поче беседити:
„Господару, Новаковић-Грујо !
„Кад не жалиш моје очи чарне,
„За шт” не жалиш моје лице бело ?
„Мога лица у крајини нема,
„Млого ти је баба потрошио
„На мој" бело гледајући лице.
Онда Груја поче беседити,
„Максимија, колено неверно!
„Истина је, то ја добро знадем,
„Да ти лица у крајини нема,
„Да је баба млого дао блага
„А на твоје лице гледајући;
„Али волим да у огњу гори,
Него да ме предаје у Турке.”
Кад догоре до бијели дојки,
Заплака се нејаки Стеване:
Kра сни бабо, Новаковић-Грујо!
„Изгореше мојој мајци дојке,
„Које су ме одраниле, бабо,

300

305

310

22

315

„Које су ме на ноге подигне.”
Ражали се Новаковић-Груји
Гледајући нејака Стевана,
и он стаде сузе просипати ;
Што остаде, то је угасио,
И оно је саранио лепо.

320

8.

5

Турско војевање на Беч 6).
Војску купи царе Отманине
Од истока Шаја ?) бијелога,
Турадију око Саградина,
Све сеине око Цариграда,
Уч-щевара од Запада града,
Татарина испод горе свете
Арнаута од мора сињега,
Херцеговце Турке соколове
и Бошњаке на гласу јунаке;
Војску води под Беч на фесара,
А кад дође до студене Драве,
Ту је мало царе починуо,
Починуо једно осам дана,

10

6) Може бити да би се гдје у народу нашему нашла и

боља пјесма о овоме догађају, али ја за сад штампам и

ову оваку, каква је да је, 7 Шај не знам шта значи; уч у Турскоме језику значи

шри, али чевар не знам шта је; а тако исто ни сецк (ако није сејмен нян сејменин?).

« PreviousContinue »