Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„Кад һу љубе у род опремити, Боље нека иде моја сама.”

60 Ilа он оде под Грачац у гору, Намера га добра намерила Гди Сењани пију вино ладно ; њима Вучко вишња Бога назва: „Божја т' помоћ, чети арамбаша!» — 65 „Да Бог добро, незнана делијо ! „Каде тако по планини одаш, „Не знадеш ли Вучка Љубичића? „Гли је, курва, синоћ вечерао, „Гли а” hе к ноћи на вечеру доћи ?” 70 Ал беседи Вучко Љубичићу: „Побратиме, чети арамбаша! „Што је тебе, те за Вучка питаш ? „Или ти је опсовао мајку? Или ти је љубу обљубио ?

75 Или те је на мејдан зазвао ?" „Бре курва му стара мајка била! „Није мене опсовао мајке, „Моје љубе ни видио није, „Нити ме је на мејдан зазвао; „Beh j' у њега пушка Јуришина, Бритка сабља арамбаше Плавше, „И обоје токе Тадијине, „Мркоњића и калпак и перје; „Све свијетло руо и оружје

85 По избору наши арамбаша, Сењаном rа носи на срамоту.” Онда рече Вучко Бубичићу: „Сам си курва, чети арамбаша!

[ocr errors]

80

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Сам сен курва и пао од курве,

90 „Јунаци те тако позивају ; „Ако ј' у мен” пушка Јуриштина, „Бритка сабља арамбаше Плавше, „Оружје сам на боју добно, Отео сам, украо га нисам :

95 „Ја сам Плавшу женски уватио , „Пак му ништа учинио нисам, Тек отнас'о сабљу од појаса ; „Ако јї перје Петра Мркоњића, „Згуби Петра, освоји му перје; 100 „Ако су мен” токе Та,дијине, „С жива сам и Тадије скинуо. „Све сам от'о, ништ' украо нисам. Чин” ми, курво, шта ћеш ми чинити!" Кад то виде чети арамбаша, 105 Земљи клече на десно колено, Својој пушци живи огањ даје, Не увати, да је Бог убије! Узе другу пушку од дружине, Ал' ни она не да огња жива! 110 Кад то виде Вучко убичићу, Клече земљи на десно колено, Јуришиној пушци огањ даде; Вешто курвић нијанција беше, Арамбашу вешто пого,дио,

115 Прострели га кроз десницу руку, Ilаде јунак у зелену траву. Скупише се нездесет Сењана, Арамбаши устављају крвцу, Арамбаши ране завијају ;

120

[ocr errors]

Залети се Вучко .Бубичићу,
Те уграби Сењски алај-барјак
Од шездесет Сењана јунака,
Cта бегати Грачцу бијеломе,
За њим трче шездесет Сењана; 125
Кад се Вучко виде на невољи,
Узе барјак у лијеву руку,
Бритку сабљу у десницу руку,
Пак се јунак бритком сабљом брани,
Он погуби тридесет Сењана, 130
Тридесет се натраг повратише.
А отиде Вучко Бубичићу,
Здраво оде Грачцу бијеломе,
и однесе Сењски алај-барјак;
Грачани га дивно дочекаше,

135
Дадоше му у граду сердарство
Над четири стотине јунака ,
Поклонише кулу на Жегари;
и данас је кула на Жегари,
Позива се Вучка љубичића. 140

02. Човјек - аа ша и Ми хаш чобанин.

(из Црне горе).

Чести паши муштулуци греду:
Ево воде чобана Михата.”
Кад Михата паши доведоше,
Сједе њега паша уз кољено,
Па чобану Турчин говорио:
А за Бога, чобане Михате!

5

„Јел' истина, што ми љуђи кажу,
Е ти имаш у Призрен дворове,
„Око њих је камена авлија,
„У авлиjу седам чардаковах,

10 „На сваки је кључаница златна; „А још имаш великога вранца, „Узда му је, како змија љута, „Грива му је, ка” јелену брада ? „Јел” истина, чобане Михате,

15 „E ти имаш девет пауновах, „А за њима девет павуницах, „И пред њима мудра видра шета , „А за њима златоутва шкрипа, „Међу њима окићена куна:

20 „То је твоја вјереница љуба, „Колико је б'јела и румена, „Када пије воду оли вино, Види јој се проз грло бијело; „Па ни на њу, момче , гледат не ћеш, 25 „Ного љубиш Призренске ћевојке, „Неку на час, неку на срамоту ? „А имаш ли зелену ливаду, „Што је косиш трипут на годину?" Но му Михат ријеч бесједио:

30 „Све јј истина, драги господаре! „Што си чуо, ништа лажа није: „Павуни су браћа моја мила, „Павунице, то су ми снашице; „Мудра видра, то је наша мајка; 35 „Златоутва, то је наша сека." Ilаша му је ријеч бесједно :

[ocr errors]

„А за Бога, чобанин-Михате!
„Буд ли има благо без хесапа,
„Што одврже тебе у хајлуке ?

40
„Што ли љуби Туркиње ђевојке ?
„Paштa пoби моје сератлије?"
Вели Михат: „Право ћу ти казат':
„Што ја љубих Туркиње ћевојке :
„Кад удари цвијет'у планину,

45 „Кад порасте ружа на божуру 55), „Дизаxу се Призренске ћевојке, „Беријаху цвијет по планини, „Вјешаху га за моје оруже; „И сам би се, пашо, преварио,

50 „А некмоли ова лудаија! „Што а” одврже мене у хајдуке: „Не роди ми ливада сијено, „Ја појавих у Мораву з6) овце, „Ја хиљаду дадох за сијено,

55 „A хиљада по путу остаде, „Остаде ми триста јаловијех, „И остаде стотина угичах, „Бачише ми триста јагањацах; „Али иде триста сератлијах,

60 „Сви минуше, тридес се врнуше, „Узеше ми тридес јагањацах;

„Кад припуштих овце и јагањце, 55) Овдје ружа ваља да значи божуров цвијеш , као што се

и начињен од чега му драго на ружу налик цвијет зове ружа. 56) т. б. доље у Србију. Како се из нахије Пожешке и

Ужичке изиђе к југу, и данас људи ову сјеверну страну, к Дунаву, зову Моравом.

« PreviousContinue »