„Стаде блека тридес подојницах,
„Свака блеји, гледа на Михата,
„Откуд ћу им јагњад припуштити!
„Пуче, пашо, мене срце живо.
„Па повиках десет пауновах,
„Потрчасмо на друм пред Турцима,
„Посјекосмо тридес сератлијах,
„И отесмо тридес јагањацах,
„Те дадосмо овцама јагањце."
Таде паша говори Михату
„О Михате, Турски душманине!
Бе се мука код главе 57 ) нагнала,
„Па та мука глави не помогла,
„И ту муку опалила муња!
„Бе се глава код муке нагнала,
"А та глава муци не помогла,
„И ту главу посјекли крвници!”
Дарова му стотину цекинах,
И даде му лаке пратиоце;
Пратили га до двора његова.
Михат свога вранца изводно,
Послао га паши у пешкешу.
Дружина Михаша хајдука.
Одметну се Мијате ајдуче,
Одметну се у гору зелену,
Од зулума бега Љубовића,
57) т. ј. на главу или ка глави,
Од глади је црну земљу јео,
А од жеђи с листа воду пио,
Док је јунак дружбу сакупио:
Бојца Вука, рођена нећака,
И Жегавца његова нећака,
И Ивана Мокропољанина,
И Нићету пред четом војводу,
Жеравицу и Помамљеницу,
И Видоја љуту Жеравицу,
И Паука старога ајдука,
И онога Стрмоглеђу Луку,
На коме је капа од два вука
И челенка од четръест пера;
И Романа друга вијернога,
Љута Стегу и црна Гаврана,
Стега стега, црни Гавран веже,
Куд га веже, срце му се стеже,
И онога Јерка чобанина,
Који носи дренову батину,
Седам ока суве дреновине,
Три карике пуно девет ока,
Све цериће по гори посуши.
Кад је Мијат дружбу сакупио,
Ал беседи Мијате ајдуче:
„Слушајте ме, моја браћо драга!
„Слушајте ме, што ћу беседити:
„Да идемо, да бега арамо.
Па одоше двору беговоме,
А код двора бега не бијаше,
Већ кадуна млада беговица ;
Ал удара Мијате ајдуче,
Он удара прстеном у врата:
„Отвор врата, млада беговице!"
Ал беседи млада беговица :
„Ид одатле, незнана делијо!
"Ја ти не смем отворити врата
„Од проклетог Мијата ајдука."
Ал' беседи Мијате ајдуче:
„Отвор врата, млада беговице!
Та давно је Мијат погинуо,
„Још јесенас о Мијољу дану."
Врат отвара млада беговица,
Мијат грли младу беговицу,
Он је јунак и грли и љуби,
Па шњом оде у бијеле дворе,
А јунаци горе на чардаке.
Док се Мијат буле наљубио,
Јунаци се понасуше блага,
Бели гроша и жути дуката;
Па беседи Мијате ајдуче:
„С Богом остај, посестримо моја!
„Да с' у здрављу опет састанемо !”
Ал' беседи млада беговица:
С Богом пошо, Мијате ајдуче!
„Да Бог даде да се разумремо,
„Ал' да једно друго не видимо !"
Оиеш шо, али друкчије.
Протужило тридест и пет друга
Код кољена Мијат-харамбаше:
„О Мијате, наша поглавицо!
„Свуд ходисмо, Босну преходисмо,
Бе знадосмо дворе, похарасмо, „Бе нађосмо благо, однесосмо; „Још нам једни двори остадоше, „Красни двори «Љубовић-спахије „Код онога шера Невесиња,
у њима чудно кажу благо: „У подруму три сандука блага, „На чардаку има и четири; „И имаде диван-кабаница, „Којано је у Дивну кројена, „А сувијем златом попуњена „Од врх главе до зелене траве; „И имаде пушка Млетачкиња, „Којано је у Млетку ковата, „Три туфека за петнаест дана, Она бије сваке тилисуме; „И имаде сабља димишћија, „Којано је у Шаму ковата, „Три ковача за петнаест дана, Сва у суво окована злато,
„И на њој су три балчака златна,
„У балчаку алем камен драги,
„Према ком се види путовати
„У по ноћи, каʼ и у по дана;
„Хајдуку би чудно требовало ;
„Хајд'мо и те дворе похарати!"
Вели њима Мијат харамбаша:
„Браћо моја, тридест и пет друга!
„Знадем, браћо, и ја за те дворе,
„Моремо их лако походити,
„Ал’ако ми онђе изгинемо,
„Ил грднијех рана допаднемо,
,,Немојте ми душе проклињати ;
„Ако л' како благо добијемо,
„Братски ћемо благо дијелити."
То рекоше, на ноге скочише,
И заједно Бога поменуше,
Отидоше Љубовића кули;
Од куле су хабер уватили,
Да спахије дома не имаде,
Отиш’о је с четом у Хрватску
Плијен гонит', робље задобити.
А кад било вече о јацији,
И дођоше до близу капије,
Од хајдука један зајаука:
„Авај мени до Бога милога!
„Што ћу јадна робиња до в'јека?
„Сјутра ће ме буле докопати,
„Да им перем сане и кашике,
„Да им чиним измет до вијека!"
Узе Мијат троструку канџију,
Све хајдуке редом удараше,
Они цвиле, кано горске виле,
Жаловито, како и робиње.
То зачула на кули кадуна,
Па дозива Кумрију робињу:
"Устан брже, Кумрија робињо!
„Те отвори на авлији врата,
„Спахија ми дође из Хрватске
„И доведе робља племенита,
|