Page images
PDF
EPUB

20

25

30

Па је ситну киьигу написала,
Те је посла Томића Михату:
„Мили куме, Томића Михате!
„Доведи ми тридесет хајдуках,
„Шњима ходи на моје дворове,
„Еј уљега" паша о., Требиња,
„Уњега је у племе Дробњаке,
„Те он купи данке и харача ,
„Па и то му јоште доста није,
„Већ ћевојке љуби на срамоту;
„Но ти доћи и доведи друштво ,
„Не би ли му погубио главу.”
Кад Михата књига допанула,
И кад виђе, што му књига каже,
с хајдуцима у Дробњаке пође,
Докле дође кнезу на дворове.
Но га дивно кума дочекала,
Све му млада за пашу кажује,
У то скочи тридесет хајдуках,
Направише тридесет одајах,
А по селу рухо покупише,
Обуче се тридесет хајдуках,
Сваки пође у своју одају;
Кнез испече тридесет овновах.
А кад дневи око подне било,
Али паша са Турцима дође,
Дробњаци га дивно дочекали,
Разредише Турке по одајах;
Но уљезе паша код Михата,
Дивно ли се Михат увијаше!
А пољепше од сваке невјесте

35

40

45 50

55

0

Пред пашом је овца испечена,
На њу Туре не обрће главе,
Но све гледа оком на Михата,
Па Михату ријеч говорио:
„0 Ружице Милутина кнеза!
„Распучи ми ковче на чакире.”
Но се дивно Михат увијаше,
Распучи му ковче на чакшире;
Но не може Type дочекати,
Већ му врже у њедрима руке,
Те он тражи дојке у ћевојке.
Но му Михат ријеч говорио:
„Пружи, пашо, понапријед руке,
„А да видиш какве су ту дојке "
Мало шену понапријед руке,
Али нађе двије пушке мале;
Тадер скочи од земље на ноге,
И хоћаше избјежат' на врата,
Но

му не да Томићу Михате,
Већ упали двије пушке мале,
и пашино срце опалио,
Посјече му главу од раменах.
А да ти је, друже, послушати,
Ка” хајдучке пушке запуцаше,
По одајах бију пашајлијe!
Сваки свога посјече Турчина,
и узе му благо и оружје.

65

70

75 67.

За ш ш о Бајо оде у хајдуке 39).

(комад од пјесме)..

Књигу пише Пивљанине Бајо,
Те је шаље у приморје равно.

59) Бајоје Пивљанин живљео на свршетку XVII ну почетку

XVIII вијека. У Црној се гори приповиједа (као што спомиње и Г. Симо Милутиновић у Црногорској и Херцеговачкојијеванији на страни 95), да је ондје на Цетињу погин уо од Турака 1712 године. Да је био родом из Пиве (у Херцеговини), то показује његово презиме(Пивљанин). у Пиви се јамачно мора знати, и из кога је села и има ли јоште ко од његова рода; а може бити да се онамо што и више н друкчије приповиједа, за шао је отишао у хајдуке. Он је, као што се и пјева и приповнједа, љети с подоста друштва хајдуковао или чешовао против Турака по Херцеговини, а знме је проводио у приморју код Пераста, гдје се и сад показују зидине од куће и његове и његова друга има харамбаше (онуда се приповиједа, да су под кућама нән кулама имали шамнице, у којима су држали Турке, кад бн кога жива ухватили). Пераштани отприје нијесу међу се примали људи нашега закона , али су се опет доласку овакога јунака и Турскога непријатеља , као што је био Бајо Пивљанин, врло обрадовали, јер су и они были онда у великоме страху од Турака, који су их често узнемиривалн, У Перасту се приповиједа, да се Бајо Пивљанин ондје звао Никола сердар : по свој прилици му је крштено име било Никола, Бајо надимак ; а сердарство ваља да су му дали Пе

a

[ocr errors]

5

10

[ocr errors]

А Турчину Ришњанину хацу :
„Мож” ли знати, Ришњанине хацо !
Мож” ли знати и паметовати,
„Кад ја биjах морски целебција,
„А ти бјеше морски ђумругција;
„Ја доћерах на море волове,
„А ти не шһе на моје волове
„Узет” ђумрук гроше ни дукате,
Него уђе у моје волове,
„Те изабра бољег и бољега,
Укиде ми на мору цијену,
„Те сам тада љуто штетовао
„И своју сам кућу раскућио,
„Постао сам горски харамбаша ?
„Данас имам тридесет хајдука,
„У Лимова мога и у мене;
„Већ ми сакуј токе тридестере
Од чистога сребра каљенога,
„Тридест тока на тридест јунака ;
„Мени сакуј и Лимову моме
„Двоје токе од сувога злата,
„Нек се знаде, ће смо харамбаше.
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„Изиђи ми на мејдан јуначки,

15

20

25

што

раштани. Кад Турци 1712 године ударе на Црну гору, Бајо, као се приповиједа, отиде са својијем друштвом Црногорцима у помоћ и онамо погине. На онијем крајевима он се спомиње и у пословици : Не боји се Бајо пушке рефердара, Него пушке опутом свезане.

30

35

„Пак што коме Бог и срећа даде.”
Кад Турчину ситна књига дође,
и он виђе, шта му књига каже,
Ону гледа, Бају другу пише:
„Харамбаша, Пивљанине Бајо!
„Не дам теби токе тридестере
„Од чистога сребра каљенога,
„Тридест тока на тридест хајдука,
„И сувише теби и Лимову
„Двоје токе од сувога злата;
„Већ ти волим на мејдан изићи,
„Још һу повест” моју кадунцику,
Ти поведи твоју влахињицу;
„Па ако ми Бог и срећа даде,
„Те добијем тебе на мејдану,
„Одвешћу ти твоју вјерну љубу;
„Ако ' теби Бог и среһа даде,
„Те добијеш мене на мејдану,
„На част теби моја кадунцика.”

40)

45

68.

Ришњанин хачија и Ли мун

ш ргова ц.

Кад се жени Ришњанин xација,
На далеко запроси ћевојку,
Преко Саве преко воде ладне

« PreviousContinue »