Page images
PDF
EPUB

165

[ocr errors]

170

175

Кад то виђе његошевић Мато,
Он побјеже преко поља равна
Са Турчином слугом Шабан-агом,
За њим трчи Пивљанине Бајо;
„Стани побро, Његошевић-Мато!
„Да си мени јуче побјегао,
„Опет бих те данас сустигао
Сустиже га накрај поља равна,
Удари га мачем на довату,
До рамена одс'jече му главу,
Па он виче слугу Шабан-агу:
„Врат' се натраг, слуго

Шабан-ага,
„Те ти скидај Његошевић-Мата,
„Тврда вјера! ништа теби не ћу."
Поврати се слуга Шабан-ага,
Те он скиде Његошевић-Мата,
Па отиде селу Невесињу.
Бајо скиде бега Бубовића,
Скиде с њега рухо и оружје,
На њем нађе три ћемера блага,
Сва три пуна жутијех дуката,
С њег' отпаса, а себи припаса,
Пак посједе бијесна путања,
Оде право к мору на крајину
У Латине, видат” десну руку.

180

185 11.

Синови на поии 1 илу шина.

5

10

Од како је свијет постануо,
Пије љепши цвијет процватио,
Што је данас на ову годину
У Врањеву вище Колашина
У онога кнеза Радовце
Синовица попа Милутина,
По имену млада Анђелија;
Ал' ћевојка сирота остала
Иза оца, јер га изгубила,
Пак остала у стрица својега,
По имену попа Милутина.
Бре каква је цура пристанула!
Глас је дала на четири стране,
Те су на њу свати 6+) навалили,
Побратиме , са четири краја,
Те ми просе лијепу ћевојку;
Ал' Анђуна за свате не мари,
Већ свакога она одбијаше.
То се попу веће досадило
Сваки данак свате причекиват”,
Једно јутро попе уранио
и иштет'о пред бијелу кулу,
Пак дозивље своју снаху милу:
„Иконија, мила снахо моја !
„Хоћу теби нешто говорити:

15

20

25 30

61) Сваши овдје значи као ирости,

35

[ocr errors]

40

[ocr errors]

„Тя имадеш шверцу на удају,
„Снахо моја, младу Анђелију,
„Ето на њу свати навалили,
„Те jу просе са четири стране,
„Све по избор бољи од бољега;
„А..” залуду, моја снахо мила!
„Она не һе свата ни једнога;
„Beh што bемо од живота свога ?
Свати нама храну изједоше,
Сватски коњи зопцу позобаше,
„Ми остасмо, снахо, сиромаси;
Beh чу ли ме, моја снахо мила!
„Ти отићи на бијелу кулу,
„Те ти зовни твоју Анђелију,
Све јој реци, што је и како је,
„Нек с удаје, за кога јој драго,
„Ето, снахо, на бијелој кули
„Сада има свата на пробира,
Све по избор од добријех куһа;
„Ти јој свате кажи ю имену,
„И м'јепо је у томе разуми,
„Нек обере , кога њојзи драго.
Кад то чула снаха Иконија,
Она оде на бијелу кулу,
Те дозив.ље своју милу шћерку :
„Мери моја, млада Анђелијо!
„Удаји се, моја шћери драга!
Ето теби свата на пробира
„Све по избор” бољи од бољега,
„Узми, шһери, кога теби драго;
Да ти неке по имену кажем :

[ocr errors]

45

[ocr errors]

50

[ocr errors]

55 60

65

70

„Од првих је, мила шћери моја,
„А од Гацка поља широкога,
„Од богате куће Жарковића,
Ово ти је добар муштерија;
А друго је теби муштерија
„Од широка поља Невесиња
и богате куће Ивковића,
„Хајде, шћери Невесињу равну,
„Тамо теби лоше бити не ће;
„И трећега да ти, Анђо, кажем,
„Од Мостара града бијелога
„Од богате куће Петровића,
„Ово ти је добар муштерија;
„Сада узми, кога теби драго.”
Кад је Анђа мајку разумјела,
Анђа мајци тихо одговара:
„А чу ли ме, мила нано моја!
„Што ми кажеш Гацко поље равно
„Ибогату кућу Жарковића,
„Ја сам чула, ђе говоре људи
„о Гатачком пољу широкоме,
„Око њег су велике планине:
„Једно Равно, а друго Чемерно,
„А треһе је Голија планина ;
Тамо снијег нигда не престаје,
„Bel све лежи један на другоме;
„Тога свата ево, мати, не һу.
„Што ми кажеш Невесиње равно
„И богату кућу Ивковића,
„Ја сам чула , .ђе говоре људи
„А о томе Невесињу равном,

75

80

22

85 90

95

100

„Да ту нема никакове цркве;
„Ни тога ти, мајко, свата не ћу;
Што ми кажеш кућу Петровића
Од Мостара града бијелога,
„Чула јесам, ће говоре људи,
„У Мостару граду бијеломе
„Добро стоји куһа Петровића,
„Тамо рађа вино ишеница,
„Око њеr' су цркве манастири:
„Ја у поћи ка Мостару граду.”
Кад је мати ријеч саслушала,
Брзо трчи низ бијелу кулу,
Пак ђеверу попу долазила,
Те му каза, што је и како је;
А кад попе снаху разумијо,
Он отиде на бијелу кулу,
Бено сједе господа сватови,
Па им попе пође говорити:
„0 сватови, моја браһо драга!
„Ви се моме двору потрудисте
„А просити моју синовицу,
„Фала вама, моја браһо драга!
„На поштењу и на вашем труду,
„Који сте се мени потежили;
„Ево сада, моја браһо драга!
„Анђа узе себи заручника
„По имену Петровић-Стевана
„Од Мостара града бијелога,
„Хоhе поһи на Мостару граду.”
Када свати њега разумјеше,
Тад” се погу смјерно поклонише,

105

110

115

« PreviousContinue »