Page images
PDF
EPUB

Па одатле отиште дората

И оћера пољем пред сватов’ма.

Здраво дошла у Пролог планину,
На бусију прву ударила,
На бусију Куне Хасан-аге,
Говори јој Куна Хасан-ага:
„А бора ти, млада сератлијо!
„Откуд идеш тако из далека?
„Нијеси ли од Лијевна града ?
„Ја виђе ли свате Смиљанића?
„И воде ли Мару Ђурковића?”
Одговара лијепа ђевојка:
„О бора ми, из горе хајдуци!
Ја сам таман из Лијевна града,
„Видио сам свате Смиљанића
„Алʼне воде Мару Ђурковића:
„Не да мати Смиљанић-Илији,
„Већ је мати Мару поклонила
„А некакву Куни Хасан-аги."
Када Турчин ријеч разумијо,
Машио се руком у џепове,
Пак извади двадесет дуката,
Те их даје лијепој ђевојци:

„На то теби, млада сератлијо,
„Кад ти сађеш у кршне Котаре,

„Те се напиј вина и ракије.

Пак одатле отиште дората
Док на другу удари бусију,
На бусију Шарац-Махмут-аге;
Пред Марију испадоше Турци,
Па говори Шарац Махмут-ага:

140

145

150

155

160

165

[ocr errors]

„А бора ти, млада сератлијо!
Отклен тако јеси запутио?
„Нијеси ли“ од Лијевна града?
„Не виђе ли свате Смиљанића?
И воде ли Мару Ђурковића ?"
Проговара лијепа ђевојка:
„А бора ми, из горе хајдуци!
„Ја сам главом од Лијевна града,
„Видио сам свате Смиљанића,
"Ал' не воде Мару Ђурковића:
„Не да мати Смиљанић-Илији,
„Већ је даје Шарац-Махмут-аги,
„Да је води у Босну поносну."
Кад је Туре ријеч саслушало,
Фатило се руком у џепове,
Те извади двадесет дуката,
Па их даје лијепој ђевојци:

„На то теби, млада сератлијо,
„Кад ти сиђеш тамо у Котаре,
„Те се напиј вина и ракије."
И одатле поћера дората,
Поћера га доље низ планину,
Те нагази на трећу бусију,
На бусију Кудуз-Дел-Алије;
Бре да видиш Кудуз-Дел-Алије!
Кад опази коња и јунака,
Он му пође оштро говорити:
„Чујеш ли ме, млада сератлијо!
Отклен идеш, од кога ли града?
„Куд ли јеси тако запутио?
„Не идеш ли од Лијевна града ?

[ocr errors]

170

175

180

185

190

195

"Не виђе ли свате Смиљанића ?
„И воде ли Мару Ђурковића?"
Говори му лијепа ђевојка :
„А бора ми, из горе хајдуци!
„Ја сам јунак из Лијевна града,
„И ја иђем у кршне Котаре,
„Да с' напијем вина и ракије;

,,

Видио сам свате Смиљанића, „Ал' не воде Мару 'Ђурковића: „Мајка Мару не да Смиљанићу, „Већ ће мајка Мару поклонити "А некакву Кудуз-Дел-Алији." То Турчину врло мило било, Фатио се руком у џепове, Па извади тридесет дуката, Те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо : „Кад ти дођеш у влашке Котаре, „Па се напиј вина и ракије.” И одатле отиште дората, Здраво прође све бусије редом, Оде право у крішне Котаре; А кад дође млада у Котаре Ка бијелој кули Смиљанића, У авлију коња нагонила И под кулом разјаха дорина, Кад ево ти лијепе Анђуше, Миле секе Смиљанић-Илије, Брже лети низ бијелу кулу, А да види какав јунак дође; Када спаде доље на авлију,

200

205

210

215

220

225

Па сагледа лијепа јунака,
Бијаше се много зачудила
Његовоме стасу и образу,
Јер га таког ни виђела није;
Једва Анђа сама себи дође,
Па се врати на бијелу кулу,
Па матери својој казиваше:
„Какав јунак у авлију дође,
„Таквог, мајко, ни виђела нисам:
„Ја каква је стаса и образа!

230

235

„Баш је љепши од сваке ђевојке, 240 „Већ чу ли ме, драга нано моја! „Ако јунак буде на конаку, „Питај, мати, доброга јунака, „А јели се до сад оженио; "Ако Бог да и срећа донесе, „Те с' не буде јоште оженио, "Ја ћу млада баш за њега поћи, „Ја ли зањга, јал већ ни за кога. Мајка Анђи онда проговара:

99

99

245

„Бре не преши, моја шћери драга! 250 „Док видимо, ко је и откуд је, „Што ли иђе тако по свијету. За тим мало бјеше постајало, Ал ево ти Смиљанић-Илије И он води кићене сватове, Здраво прошли Пролога планину, Јер им нису ништа учинили Кад нејмаде лијепе ђевојке; Муком иду кићени сватови:

255

Ни пјевају, нити пушкарају,

260

Барјактари савили барјаке;
Јера мисли Смиљанић Илија,
Да је веће Мара одведена,
За то с миром сватове проводи,
Није ласно доћи без ђевојке!
Кад Илија дође у авлију,
Пред њега је Анђа истрчала,

Не пита га: „Како си ми, брате?"
Већ му одмах ријеч проговара :

,,A

,,

чу ли ме, мој брате Илија! Откада си кулу начинио, „Ваки јунак није доходио, „Мој Илија, на бијелу кулу; „Ја га таквог нисам ни виђела, ,,Ни његова стаса ни образа: „Љепши јунак од сваке ђевојке; „Већ, Илија, брате од матере!

[ocr errors]

,Молим ти се, како брату моме, ,,Да ме дадеш овоме јунаку;

„Ако ли ме њему дати не ћеш,
„Нека знадеш, жива бит' не могу."
Кад Илија сестру разумијо,
Одмах ти се бјеше досјетио,

Да је главом Мара Ђурковића,
Пак Анђуши сестри проговара :
„Анђелијо, моја секо драга !
„Није оно момак јабанџија,
„Већ је оно лијепа ђевојка
„По имену Мара Ђурковића."
Тад Илија грлом подвикује:
„Браћо моја, кићени сватови !

265

270

275

280

285

290

« PreviousContinue »